Разговор:Сензационализам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Не бих да се мешам у тему пошто ме не занима превише, али рецимо да ми се чини врло добро што је чланак тренутно обележен као недовршен, пошто мислим да у објашњењу стоји да се обично ради о безначајним стварима, којима се придаје претерани значај. То је према неким људима који се баве медијима (мислим на предаваче који су писали чланке о теми „Сензационализам“, а кажу да је изузетно битан) само делимично тачно. Наиме, деформисана и обликована информација, прескакање чињеница, и претеривање у неважним детаљима, праћени веома често добро обрађеним фотографијама или адеквадно сеченим видео и звучним снимцима и другим презентацијма, који обавезно остављају упечтљив утисак, веома се често користе и у свакоднвном извештавању о битним догађајима, али и другим врстама информисања, за свесно манипулисање јавног мњења, осим што се постиже добра продаја. Сами извештавачи пак, могу бити врло различитог профила: од оних надриновинара, до најискуснијих професионалаца, како у новинарству, тако и у сензационализму, а и у другим областима. Ако се не варам, управо је наш регион током дужег времена, па и данас био објекат и извор оваквих извештавања, уз наравно, већ поменуте јако чудне чланаке, као нпр овај. Има се ту још пуно тога рећи, до сада су се развиле разне технике, а за многе је то постао и начин размишљања. Стоји и чињеница да је заступљеност сензационализма у свим врстама медија данас толики, да је већини људи изузетно тешко да се одбране од њега и готово немогуће доћи до објективне и непристрасне информације, те издвојити важно од небитног или нетачног, јер то обавезно укључује таленат читања „између редова“ и одлично познавање теме.

Осим тога, помиње се да је сензационализам заступљен и у другим областима, осим у новинарству, као нпр у пропаганди одређених режима или пак у рекламама. Оно јесте и за то су готово увек потребни масовни медији. --Тајга 00:56, 22. децембар 2012. (CET)

Чланак је далеко од завршеног, заправо тек је започет. У другој реченици стоји да сензационализам може обухватати и „презентацију релевантне теме на пристрасан, тривијалан или таблоидски начин“. Наравно, о техникама и примјерима сензационализма би се могло написати много више. Један од разлога што сам написао ову клицу је тај што сам пронашао јако мало извора на српском језику који се озбиљно баве сензационализмом (за разлику од оних који само користе ријеч како би описали неке догађаје). Циљ ми је да напишем још неколико десетина оваквих клица из области медијске манипулације, пропаганде и психологије масе како би читаоци могли бар наћи основну дефиницију одређеног појма.

Видјећу да додам још пар реченица о сензационализму у другим областима мада, како си и сама рекла, и то се углавном своди на масовне медије.--В и к и в и н д 11:31, 22. децембар 2012. (CET)

У принципу, ово у разговору сам написала из два разлога:

1. јер сам чланак видела у скорашњим изменама, те нисам хтела да га дирам, а мислим и да нема потребе. Намера ми није била никога посебно да критикујем, већ само да додам пар детаља, за које се надам да ће се једном појавити и у самом чланку
2. јер сам се и сама запитала шта то значи, па сам радозналости ради бацила поглед на неколико места
3. јер су сви у неком тренутку осетили последице сензационализма у медијима и на сопственој кожи (не бих да помињем сопствене примере, махом су изузетно ружни)

одатле сам видела гомилу чланака, доста на брзину и схватила да је и у теорији и у пракси то далеко битнија тема, него што на први поглед изгледа, посебно зато јер се и иначе масовни медији користе у манипулацији јавног мњења, ово горе што сам написала само је укратко моје лично разумевање онога што сам прочитала, нисам се удубљивала у детаље, а одатле ми се учинило да оно није сасвим у складу са оним што пише овде у чланку, али наравно, никако не могу рећи да није тачно оно што је написано.. Осим тога, ради се о изведеној речи страног порекла, у овом случају латински. Обично погледам и у „Речник страних речи и израза“ (мада се готово увек разочарам), како бих проверила и тамо шта пише, те по могућству, ако нешто пишем овде, онда препишем корен, назив на том језику, као и буквални превод у краћем облику. Видела сам пар чланака на нашем језику, који би могли да дају неку идеју: нпр овде, овде, овде, овде или овде овде, овде, овде, овде и тако. Но, заиста, озбиљно бављење термином у теорији и ја сам видела само на страном језику, додуше не на енглеском, њега слабо користим. --Тајга 00:38, 23. децембар 2012. (CET)