Разговор:Социјалистичка Република Србија/Архива 1

Први поднаслов

Фићо припази мало кад преводиш са хрватске или босанске википедије. Тада се срећу ПОВ реченице. Пример је да је већина новца из СФРЈ ишла у Србију. тиме су Хрвати хтели рећи да је Србија поткрадала остале. --СрејовићНенад 12:56, 23. март 2007. (CET)

МАЊЕ БИТНО

Овај део текста о СР Србији сам пребацио овде, из разлога јер није баш пуно битан, а с њим чланак изгледа пренатрпан! --Pinki (разговор) 15:51, 15. мај 2008. (CEST)

Општине у СР Србији

Општине на ужем подручју Србије (114 општина)

• Град Београд (16 општина): Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски Венац, Сопот, Стари Град и Чукарица.
• Подрињско-колубарска МРЗ (14 општина): Богатић, Ваљево, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лајковац, Лозница, Љиг, Љубовија, Мали Зворник, Мионица, Осечина, Уб и Шабац.
• МРЗ Шумадије и Поморавља (12 општина): Аранђеловац, Баточина, Деспотовац, Кнић, Крагујевац, Параћин, Рача, Рековац, Светозарево (данас Јагодина), Свилајнац, Топола и Ћуприја.
• Подунавска МРЗ (11 општина): Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац (на Млави), Пожаревац, Смедерево и Смедеревска Паланка.
• МРЗ Зајечар (8 општина): Бољевац, Бор, Зајечар, Кладово, Књажевац, Мајданпек, Неготин и Сокобања.
• МРЗ Титово Ужице (10 општина): Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Титово Ужице (данас Ужице) и Чајетина.
• МРЗ Краљево (15 општина): Александровац, Брус, Варварин, Врњачка Бања, Горњи Милановац, Краљево, Крушевац, Лучани, Нови Пазар, Рашка, Сјеница, Трстеник, Тутин, Ћићевац и Чачак.
• МРЗ Ниш (15 општина): Алексинац, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Гаџин Хан, Димитровград, Дољевац, Житорађа, Куршумлија, Мерошина, Ниш, Пирот, Прокупље, Ражањ и Сврљиг.
• Јужноморавска МРЗ (13 општина): Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Власотинце, Врање, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Прешево, Сурдулица, Трговиште и Црна Трава.

Општине у САП Војводини (45 општина)

На пописима из 1971. и 1981. године, САП Војводина имала је 48 општина, од тога пет у Граду Новом Саду: Детелинара, Лиман, Петроварадин, Подунавље и Сремски Карловци. Град Нови Сад је као градска заједница општина крајем осамдесетих година укинут и формиране су две нове општине: Нови Сад и Сремски Карловци, што значи да је на попису из 1991. године, САП Војводина имала 45 општина.

• Ада, Алибунар, Апатин, Бач, Бачка Паланка, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бела Црква, Беочин, Бечеј, Врбас (у једном периоду осамдесетих година звао се Титов Врбас), Вршац, Жабаљ, Житиште, Зрењанин, Инђија, Ириг, Кањижа, Кикинда, Ковачица, Ковин, Кула, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Нови Сад, Опово, Оџаци, Панчево, Пећинци, Пландиште, Рума, Сента, Сечањ, Сомбор, Србобран, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, Суботица, Темерин, Тител, Чока и Шид.

Општине у САП Косову и Метохији (30 општина)

На пописима из 1971. и 1981. године САП Косово и Метохија сатојала се из 22 општине. Крајем осамдесетих година општина Драгаш подељена је на две општине: Гора и Опоље. Из састава општине Косовска Митровица издвојене су 2 нове општине: Звечан и Зубин Поток. Из састава општине Приштина издвојене су три нове општине: Косово Поље, Ново Брдо и Обилић. Из састава општине Урошевац издвојене су две нове општине: Штимље и Штрпце. Тако да је на попису из 1991. године, на САП Косову и Метохији било укупно 30 општина.

• Витина, Вучитрн, Глоговац, Гњилане, Гора, Дечани, Ђаковица, Звечан, Зубин Поток, Исток, Качаник, Клина, Косово Поље, Косовска Каменица, Косовска Митровица (у једном периоду осамдесетих година звала се Титова Митровица), Лепосавић, Липљан, Ново Брдо, Обилић, Опоље, Ораховац, Пећ, Подујево, Призрен, Приштина, Србица, Сува Река, Урошевац, Штимље и Штрпце.

поднаслов "председници"

Како би било да добијемо некакву референцу за овакво трпање x различитих функција под исти наслов "председници"? --Dzordzm (разговор) 07:35, 2. јануар 2010. (CET)

Кутија

У кутију за државу, под одељком државе претходнице не преба убацивати области Краљевине Југославије јер оне нису биле државе већ само бановине тј области. Неко ће рећи да ни Недићева Србије није у правом смислу држава, али јесте нешто налик привременој држави. евентуално можемо убацити у тај одељак и Краљевину Југославију, али бановине не. --Pinki (разговор) 22:47, 31. октобар 2013. (CET)

Бановине су биле легалне и легитимне управне и самоуправне јединице (по уставу) међународно признате државе која се звала Краљевина Југославија. Као такве свакако треба да се нађу у овој кутијици. Недићева Србија није била ни легитмна, ни призната, ни држава, па ти она не смета. Не разумијем зашто ти онда сметају бановине и какве везе има то што "нису биле државе". --Слободни умјетник (разговор) 00:16, 1. новембар 2013. (CET) Да не буде забуне, у кутији не пише "државе претходнице" већ само "претходници и наследници". Ако ниси добро видио, погледај још једном. --Слободни умјетник (разговор) 00:20, 1. новембар 2013. (CET)

Нико није рекао да бановине нису биле „легалне и легитимне управне и самоуправне јединице“ али оне немогу претходити држави када су оне биле део државе. Могао си онда да уместо бановина набројиш и све срезове. То је потпуно не потребно, само се продужује инфо кутија, што ружи чланак. То што не пише државе претходнице, не значи да се то не односи на државе претходнице. --Pinki (разговор) 17:06, 3. новембар 2013. (CET)

СР Србија није била независна држава, она је била други ниво власти у СФРЈ исто као што су биле и бановине КЈ.--Слободни умјетник (разговор) 22:36, 3. новембар 2013. (CET)

СР Србија је била држава чланица федерације. А бановине су као што си и сам рекао „легалне и легитимне управне и самоуправне јединице“ то није исто. Кажем ти по 100 пут непотребно је кутију шаблона оптерећивати подацима који нису битни. --Pinki (разговор) 22:49, 3. новембар 2013. (CET)

Таквих "држава" имаш у свијету колико хоћеш, само у Њемачкој их има 16. Смијешно је тврдити да су такве "државе" у истом рангу са независним државама. Та прича ти не пије воде, схвати већ једном!--Слободни умјетник (разговор) 23:07, 3. новембар 2013. (CET)

Ја схватам, али ти не схваташ. Не можеш поредити СФРЈ и Немачку. Можеш поредити СФРЈ и СССР. Ју републике су имале све елементе државности, а неке елементе су имале чак и покрајине. Зато је у свету после Титове смрти било велико питање кад ће се југославија распасти. А чак и да није као независна држава далеко је више од бановине. Схвати већ једном! --Pinki (разговор) 23:17, 3. новембар 2013. (CET)

Није спорно то да је имала већа овлаштења од бановине, али је разлика између овлаштења ју-република и ју-бановина много мања него што је разлика између ју-република и независних држава.--Слободни умјетник (разговор) 23:23, 3. новембар 2013. (CET)

Управо другачије, разлика између бановина и ју република је много већа, него између ју република и независних држава. --Pinki (разговор) 23:26, 3. новембар 2013. (CET)

Није тачно. Немаш никакве референце за такву тврдњу.--Слободни умјетник (разговор) 23:31, 3. новембар 2013. (CET)

А где су твоје референце? --Pinki (разговор) 23:34, 3. новембар 2013. (CET)

Зар је стварно потребно да ти наводим референце да је Југославија прије Другог свјетског рата била подијељена на 9 бановина + УГБ, а послије рата на 6 република? Бојим се да ова прича не води никуд и да ћемо морати наћи неког посредника да ријеши спор.--Слободни умјетник (разговор) 23:51, 3. новембар 2013. (CET)

Нема потребе да наводиш, ено тамо литература код бановина, па нек чита ко хоће. Научни рад. Тамо се може прочитати и чија је то паметна идеја била.--Тајга (разговор) 23:54, 3. новембар 2013. (CET)

Право на самоопредељење укључујући отцепљење у Уставу СФРЈ нпр из 1963, односи се на народе, не на републике, независност се као таква није ни помињала, читајући тај текст из устава, изгледа да се све те опције нису ни разматрале озбиљно, као заиста вероватне у време када су прављени. Идеја им је ваљда била заједничка држава, а не независне, ни ко ће кога боље да набије на колац. Мисим оно као нешто братство, јединство, ми смо најбољи, Тито је наш, зеница ока, револуција, слобода, права рајама и те ствари, то је ваљда тада било нешто као актуелно, чини ми се. Овлашћења република, мислим да се нису односила на незавсност, али баш ни мало.--Тајга (разговор) 00:37, 4. новембар 2013. (CET)

Ljudi ako mogu da pomognem, pošto se malčice razumem u tematiku ( ako bog da, jednog dana ću od toga zarađivati za hleb, pošto to studiram).....dakle samo da razjasnim stvari oko pitanja razlika banovina, nemačkih država, ju republika, šta ste već spominjali, itd itd.... (u ovo oko kutijica za naslednice ne ulazim jer ne znam koji je kriterijum tu korišten za ta dodavanja u kutiju....)

Dakle, ključni pojam koji ovde objašnjava sve je pojam SUVERENITETA.....i to je glavna razlika između pojmova teritorijalne autonomije i savezne države (članice federacijski organizovanih država)...(ovo inače ima u svim udžbenicima iz ustava i prava građana za gimnazije i stručne škole, da ne ulazimo u sad neke kilometarska raspravljanja i razvlačenje sa izvorima, teoriju suvereniteta...., kao što sam imao prilike na str. za pravopisna pitanja da vodim jednu).....

Teritorijalna autonomija (kao što je danas kod nas AP Vojvodina, u Kraljevini JUG su to bile oblasti, kasnije banovine) NE POSEDUJE nikakvu vrstu (parcijalnog, deonog) suvereniteta tj. centralna vlast IZDAJE odrećenoj teritoriji autonomiju iz raznoraznih razloga (etničkih, geografskih, privrednih) i ona je U SVAKOM TERNUTKU promenom datih pravnih akata (ustav, zakoni) MOŽE da ukine! (metafora....kao kuče na lancu....valsnik određuje koliko će da pusti lajnu ili da je povuče...kad se već ovako slikovito izražavam)...

Savezna država (država član neke federacije, kao Kalifornija u SAD, Rajna Palatinat u Nemačkoj ili SR Srbija u SFRJ) ima PARCIJALNI SUVERENITET, tj. udruživanjem sa drugim državama u zajedničku (federalnu) državu, ona je DEO SVOG SUVERENITETA PRENELA na celu, zajedničku državu (na celinu), a deo (parcijalni) je OSTAO NJOJ ( u skaldu sa time i hijerarhija njenih pravnih akata mora da bude u skladu sa onim donetim na saveznom nivou (saveznim ustavom) itd itd.....)....ukoiko savezni nivo države (npr. Nemačka) želi da npr. ukine datu državu članicu federacije ( npr. Rajnu Palatinat), ova (država, Nemačka) to NE MOŽE DA URADI jer je to DEO njenog (Rajno-palatinskog) PARCIJALNOG SUVERENITETA (tj. onoga u čemu se ova (dotična država članica federacije) razlikuje od teritorijalne autonomije (npr. Vojvodine) u nekoj unitarnoj državi)...već MORA da se dogovori sa ovom o datom potezu, tj. dobije njeno odobrenje....(vlasnik se dogovara sa kučetom oko puštanja ili stezanja povodca, dok Srbija može da ukine Vojvodinu kad god hoće tj. ima datu većinu u parlamentu npr.).... u parcijalni suverenitet države članice spada njeno samo postojanje, dok npr. savezna država u pitanjima npr. rezmeštanja vojnika po celoj federaciji, ne mora da pita državu članicu federacije, jer to spada u domene saveznog suvereniteta, tj. onog kojeg su se sve članice doborovoljno odrekle kad su se udruživale u zajedničku državu!.... (zato je npr. ona izjava Pajtića od pre god. ili koilko, protiv ustavna, jer je pominjao da su građani Vojvodine dobrovoljno u sastavu Rebublike Srbije dakle teritorijalnoj autonomiji je pripisao suverenitet, dok npr. kad bi to rekao premijer Rajne Palatinata, to bi bila istina....u tome je i ,naivno, bit tog pojma suverenitet....da ne ulazimo sad u teoriju...)

Ono što moram da napomenem jeste da stanje realne političke moći ne menja ništa na ovom planu gore napomenutom tj., iako je u npr. SFRJ sva realna politička moć ležala u politbirou CK čime ustvari JUG nije ni bila prava federacija, dok u Nemačkoj članice federacije imaju tačno definisanu i realnopolitičku moć, iz ugla političkih i pravnih nauka u ovom slučaju SR Srbija i Rajna Palatinat su obe u statusu federalne jedinice, iako realna politička moć u SR Srbiji nije bila kod njenog predsednika izvrš. veća već u partiji, a u Rajni Palatinat ona jeste kod datog državnog predstavnika!

I čisto ovo terimnoliški....to što se dotične (SR Srbija) nazivaju države (kao članice federacije) nema nikakve veze sa tim pojmom u pravom smislu te reči tj. međunarodnog priznatog subjekta, sa svojim granicama....kao što je bila Jugoslavija (tj. prava država, ako mogu tako da se izrazim) ;))--Иван92_VA (разговор) 00:58, 4. новембар 2013. (CET)

A ovo za naslednice i prethodnice u kutiji ne znam....jer očigledno fali kriterijum po kojim se šta unosi u kutiju....ako se misli na države perthodnice i naslednice datog pojma u članku, onda se unose države, a ne jedinice tertiroijalne organizacije dotične države....a ako se misli na subjekat tertitorijalne organizacije koji je postojao na tom prostoru (sad opisivanom u članku), i ima svoje prethodnice i naslednice, onda se navodi dotični subjekat....najbolje bi bilo da se pogleda na nemačkoj i engleskoj viki koju oni praksu upražnjavaju od ove dve pa da se upoterbi taj kriterijum....--Иван92_VA (разговор) 01:27, 4. новембар 2013. (CET)

Тајга, у праву си, овдје [1] су стварно лијепо објашњене надлежности бановина. Након што сам то прочитао сада могу са још већом сигурношћу тврдити да су овлашћења СР Србије била много сличнија овлашћењима бановина него овлашћењима независних држава. Поготово ако имамо у виду разлику између овлашћења које су СР имале де јуре и де факто. Иване, што се тиче критеријума за кутијице, они ни на енг. вики изгледа нису сасвим јасни. По мени је сасвим нормално да у неким ситуацијама у кутијици може стајати чак и срез као претходних неке државе ако је формирана на тој територији. Не видим шта је ту спорно чак и у случају да нисам у праву у вези са овлашћењима. Мислим да су ово [2], ово [3] и ово [4] добри примјери шта би у кутијици требало да пише о претходницима и насљедницима. Значи републици може претходити област, области може претходити република, па поново републици рецимо губернија. Не слаже се само то што над чланцима о бившој Југи на енг. вики владају неки прикривени и намазани хрватски националисти, који имају добре везе са тамошњим администраторима и раде шта хоће. То је једини разлог зашто тамо у кутијици стоји оваква [5] бесмислица. --Слободни умјетник (разговор) 09:32, 4. новембар 2013. (CET)

Hmmm....keve mi neam pojma, jer očigledno ne postoji čvrst kriterijum po kojem se drže....ako se držimo teritorijalnog ključa onda treba da bude kao što si napisao (i naveo ova 3 primera).... ali očigledno da ni na ostalim viki ne postoji dosledan kriterijum koji se poštuje....ovaj poslednji primer sa eng. vikipedije u neku ruku odstupa od tog kriterijuma...(da ne objašnjavam sad zašto, ‚iskrvavio bi ruke pisajući).....dakle tu je umesto ovog teritorijalnog kriterijuma primenjen ovaj entitetsko-istorijski (kod prethodnice), ali je kod naslednice primenjen teritorijalni kriterijum (što je budući na daljne istorijske okolnosti problematično za čitaoca....rat na Kosovu)....

Moje rešenje bi bilo da se primene i jedan i drugi kriterijum tj. mešano (dakle i teritorijalni i međunarodno pravni)....dakle u teritorijalnom smislu da se navedu etniteti koji su postojali na toj teritoriji, po ključu koji si ti naveo gore...., a obavezno ispod njih da se navede u sastavu koje države su isti bili jer je to argument međunarodnog prava i on je u principu najglavniji....jer kad se isčitava istorijski kontekst npr. daljih dešavanja, u ovom slučaju raspada JUG, rata na Kosovu, gleda se međunarodno-pravni kontekst (tj. nije RS u sastavu SRJ vodila rat na Kosovu, nego država SRJ....a današnja država Republika Srbija polaže pravo na tu teritoriju ne kao oblasno-teritorijalna naslednica RS unutar SRJ, nego kao direktan međunarodno-pravni naslednik SRJ i to je ono što je ključno i po mom mišljenju enciklopedijski valjano kad pišemo ove članke)....dakle OBA KRITERIJUMA, mislim da to nije pre zahtevno i veoma je lako iskombinovati, a i enciklopedijski je nužno....

....u slučaju rata stvar je malo specifičnija ali u prinicipu je isti kriterijum....dakle na teritorijalnom planu navesti entitet koji je tu postojao (u ovom slučaju prethodnice su Nedićeva Srbija + neglasiti nemačku upravu Banata, NDH okupacija Srema, fašističke Albanije (držali Kosovo), Mađarske (držali Bačku)...dakle sve one entitete koji su pod svojom kontrolom imali teritorij kasnije SR Srbije....

a na međunarodno-pravnom polju (zbog specifičnosti situacije rata) napisati međunarodno-pravne prethodnice koje su ovi ili oni priznavali....tj. saveznici su priznavali vladu u Londonu kao vrhovnu, tj. po ovom kriterijumu Kraljevina Jugoslavija mora biti stavljena kao prethodnica (i unutar nje po ovom prvom teritorijalnom ključu, mogu se navesti banovine koje su prekrivale prostor tadašnje kasnije nastale SR Srbije), takođe valjda je nacistička Nemačka (kao drugi činilac u ratu) priznavala ovu podelu teritorija i okupaciju, takoda se tu pitanje podudara sa prvom podelom po teritorijalnom ključu....

...kao naslednice se po teritorijalnom ključu stavlja RS unutar SRJ, a pored toga se stavlja SRJ kao međunarodno priznata država unutar koje je ova RS fungirala.......stvar jasna kao dan :))--Иван92_VA (разговор) 11:03, 4. новембар 2013. (CET)

Немам ништа против Ивановог приједлога. Можемо додати све што је набројано, али брисање бановина не долази у обзир.--Слободни умјетник (разговор) 14:57, 4. новембар 2013. (CET)

Иване свака част на објашњењу појма републике у федерацији, али си у кутији шаблона помешао „бабе и жабе“. Циљ шаблона је да у краткој црти изнесе чињенице о држави. И на последњем месту треба да стоји држава претходница и држава наследнице. Претходница је била Краљевина Југославија, а наследница Република Србија. Бановине су биле део државе тј области и нису претходиле држави. А ти си убацио у кутију и стање пред другог светског рата (бановине) и стање за време другог светског рата (окупиране области) а то не може. Хронолошки гледано бановине су постојале до 1941, затим окупација до 1941-44 и на крају СР Србија. Такође за наследнице СР Србије си ставио СРЈ и Републику Србију, а СРЈ је настала тек априла 1992. године. Република Србија која је настала доношењем устава из 1990. се све до априла 1992. налазила у СФРЈ јер је она до тад званично потојала, а тек од априла 1992. је у СРЈ. Да скратим Кутију треба упростити на свега две ставри - шта је било пре и после. Не треба набрајати све живо јер тако можемо и до немањићке србије да идемо! --Pinki (разговор) 21:59, 4. новембар 2013. (CET)

Циљ шаблона је да у краткој црти изнесе чињенице о држави

Upravo.--Нимча (разговор) 22:07, 4. новембар 2013. (CET)

Pa oko ovoga smo se gore i sporili (pročitaj ovaj druge deo što sam pisao)....dakle argument teritorijalnosti i argument prava....ni na drugim vikipedijama ovo nije rešeno, tako da mislim da ne treba ništa da se menja....ni na englesnoj, nemačkoj i drugim vikipedijama nije određen koji argument od ova dva ima veću vrednost (jačinu)....tako da sam predložio da koristimo oba, kako ne bi bilo zabune....

po teritorijalnom pogledu (dakle politički entiteti koji su postajali i nestajali na teritoriji buduće SR Srbije, dakle njeni prethodnici su: sa jedne strane (pošto je stanje RATA) imamo sile koje su faktički okupirale prostor buduće SR Srbije i to su ove dole koje sam u kutijici pobrojao , NDH,Bul, Hun, Alb....ali ovo faktičko stanje (POŠTO JE STANJE RATA) NISU priznali SVI, dakle saveznici naši u ratu, tako da po ...međunarodno-pravnog argumentu, iako je de facto Kraljevina Jugoslavija okupirana (a samim tim ukinuta i njena administrativna podela), saveznici (UK, SAD...) nisu priznali okupaciju, nego su priznavali VLADU Kraljevine u Londonu, a samim tim i FIKTIVNU (sa međun. pravne tačke gledišta ispravnu, tj. pošto je rat) podelu Jugoslavije na banovine.....

....dakle banovine su kako si sam rekao prestale da faktički postoje 1941, ali pravno (tj. sa pogleda jedne strane u ratu, savezničke) NISU, i zato moramo da ih navedemo....

.....kako sam napisao, rat je KOMPLIKOVANO stanje, stoga moramo da upišemo i jedne i druge....dakle po principu i teritorijalnosti i međunarodnog prava.....

to je pod 1...--Иван92_VA (разговор) 22:17, 4. новембар 2013. (CET)

pod 2....ovo za neslednike si u pravu...prevideo sam stvar, ovo za SRJ...sori....ispraviću odmah...--Иван92_VA (разговор) 22:33, 4. новембар 2013. (CET)

И јааоооој! Шта је овде све збуџено у само јадан шаблон, ццццццц! Упала је и Србија под швапском окупацијом. Ооооо, па зар се и то може? Шта је Србија од Швабске окупације наследила, побогу Боже: Београд сравњен са земљом, стрељање у Крагујевцу, логор на Сајмишту, Јајинце или Сремски фронт? Да су се Швабе шта питале као што се питају сад, све би било црна рупа, или као Народна библиотека 6. априла. Дал’ има овде неко присебан да напише нешто како ваља? Чему онда заседања, ко ће то такво да чита? Чему чланак, боље да се не брукамо џабе.--Тајга (разговор) 22:36, 4. новембар 2013. (CET)

lol, keve mi....uz svo poštovanje Tajga, al postoje neki kriterijumi po kojima se piše enciklopedija (u ovom slučaju pitanje je dva kriterijuma....tj. dal njih da jednako posmatarmo, ili da bude primat jednog u odnosu na drugi)....a to ko je koga sravnjivao sa zemljom, lične političke afinitete ili tumačenja, brate (sestro) mili/a ne moj me zezati, to nije predmet ovog spora...možeš da dopuniš u grugim člancima ovo o čemu pričaš gore :)...--Иван92_VA (разговор) 22:44, 4. новембар 2013. (CET)

А праву си, и ја губим време безвезе, то је онај тип чланака који могу само у широком кругу да заобиђем из њега се научити ништа не може. --Тајга (разговор) 22:48, 4. новембар 2013. (CET)

Ovaj deo pretodnice i nalednice treba izbaciti iz KUTIJE i kraj, glupo je ovako, a sticicemo na kraju do Raske. Uostalom ni gruge vikipedije nemaju ovaj deo u sablonu --Pinki (разговор) 22:49, 4. новембар 2013. (CET)

Nećemo stići do Raške, zato što su definisani kriterijumi (teritorijalni i m.pravni), iako se njima dobija širok dijapazon informacija....UFFF VIŠE!,i meni je preseklo, PROBLEM JE ŠTO NEMAMO PRECIZAN KRITERIJUM (tj. svako može da koristi ili ovaj jedan ili drugi gore naveden) ,ne možemo da se ugledamo na druge vikipedije jer ga i one NEMAJU...engelska u ovom članku navodi jedno nešto kao kriterijum, a kad uzmeš neki sasvim drugi članak, kao što je slobodni umetnik gore naveo primere, koriste drugi kriterijum....u principu svako koristi onaj koji mu se ćefne.....

...ovako kako je sad urađeno zadovoljava sve kriterijume....jbg. što je estetički bezveze, al štaćeš....

...pravo rešenje bi bilo kad bi postojao konsenzus u zajednici na glasanju da odredimo kojeg se kriterijuma držimo i mirna Bosna....ovako...vidiš i sam.... i ja sam više izludeo...(obično se u ovim pitanjim poslužujemo praksom drugih vikipedija, ali ni tamo praksa nije dosledna)....ne mislim da je brisanje svega dobro rešenje...gube se bitne informacije za čitaoca...to je meni bar na prvom mestu...

Tajga sori ako sam te nečim uvredio, i sam sam izludeo u ovoj raspravi xD--Иван92_VA (разговор) 23:36, 4. новембар 2013. (CET)

Mada sad mi pade na pamet kao da stvari razgraničimo.......uf što mi to nije pre palo na pamet....nekako da napravimo distinkciju za države sa jedne, a za njihove stepene organizacije sa druge (federalne subjekte, teritorijalne autonomije, lokalne nivoe uprave)....a tu distinkciju da prenesemo i na prethodnice i na naslednice (dakle da se ne navode države u ovom slučaju kao naslednice ili prethodnice, nego samo poddržavni subjekti u rangu sa ovim kao naslednice i prethodnice..)--Иван92_VA (разговор) 23:36, 4. новембар 2013. (CET)

Шта је Србија од Швабске окупације наследила, побогу Боже: Београд сравњен са земљом, стрељање у Крагујевцу, логор на Сајмишту, Јајинце или Сремски фронт?

Upravo... Ova kutijica je skroz nepotrebna. Uz to, implicira da je SR Srbija nastala spajanjem delova NDH, Albanije, Mađarske, Bugarske itd.--Нимча (разговор) 23:42, 4. новембар 2013. (CET)

I ja sam se toga sad setio....bizarno je da poddržavni subjekti imaju svoje prethodnice i naslednice, jer se oni ponovo (novo) konstituišu kroz svoje države....

...htedoh baš da napišem......možda ipak treba da brišemo, al onda na svim šablonima za sve poddržavne subjekte......--Иван92_VA (разговор) 23:49, 4. новембар 2013. (CET)

Da ostavimo samo za šablone za države ovu opciju.....al moramo to na nivo zajednice da uradimo, a ne samo nas dvojica.....tu bi se ključno razlikovali od prakse drugih vikipedija--Иван92_VA (разговор) 23:52, 4. новембар 2013. (CET)

Mada to je ipak više odluka na osnovu pravnog argumenta, bez teritorijalnog......nzn ni ja....morali bi da lepo stavimo negde na glasanje....ponavljam ne postoji precizan kriterijum....ternutno stanje zadovoljava sve strane, a i pritom je malkice kontradiktorno....ufff više...--Иван92_VA (разговор) 23:57, 4. новембар 2013. (CET)

Ne znam na šta misliš... Dunavska banovina ne može nikako biti prethodnica SR Srbije, jer je, kao i ostale banovine, nastala u okviru Kraljevine Jugoslavije, a ne izvan nje. Kutijica implicira da je Srbija bila neko vreme razdrobljena na nekakve nezavisne banovine.--Нимча (разговор) 00:03, 5. новембар 2013. (CET)

U tome je i srž problema i odgovor na pitanje koji argument koristimo, a to je argument PRAVA....kao što sam rekao gore, i ti sad naglasio, poddržavni subjekti se kroz svoje države novo konstituišu i ne mogu imati niti bilo kakve prethodnike niti bilo kakve naslednike.....

da ti sročim na brzinu u čemu je problem na brzaka....sa jedne strane imamo argument teritorije: dakle na jednoj teritoriji opisujemo promene koje su se događale u ovom entitetsko-političkom smislu...i na tom osnovu izvodimo prethodnike i naslednike datog entiteta koji opisujemo (onako kako je sad urađena kutijica)....dakle ne zavisno od stupnja u hijerarhiji ubacujemo prethodnike i naslednika, samo an osnovu da li su zauzimali teritoriju opisujućeg entiteta ili ne......

....taj način je potpuno nakaradan jer ne polazi od logike prava tj. pravnopolitičkog argumenta koji definiše taj entitet uopšte......glavna je zabuna u tome što ne postoji ODGOVARAJUĆA PRAKSA na koju se treba ugledati......na engleskoj i ostalim viki ne postoji kriterijum kojim se ove stvari određuju pa svako ubacuje kako i šta hoće....prethodnike i naslednike kako hoće (slobodni umetnik je gore u tekstu naveo primere sa en viki)....

i da ne širim i dužim dalje.....u svim kutijicama koje opisuju poddržavne subjekte treba izbaciti ovu opciju jer poddržavni subjekti ne mogu imati svoje prethodnike i naslednike, jer se definišu (konstituišu) preko države......reč prethodnik i reč naslednik su tu na pogrešnom mestu!...

....jedino države mogu imati svoje prethodnike i svoje naslednike, niko ostali.........

brate mili moj jel tebi svesno koliko članaka treba ispraviti........i to ne samo ovih nego i puno drugih koji se kreću ovom nakaradnom, gore pomenutom logikom........au čoveče....--Иван92_VA (разговор) 00:36, 5. новембар 2013. (CET)

Нисам се увредила, једноставно не бих имала снаге, а истовремено сам само хтела да укажем на чињеницу да неке ствари ипак нису баш наслеђе, можда управо обрнуто од тога. Независно од шаблона, бановине би ме свакако више занимале, вероватно су и овде вредне помена у оквиру историје целе теме, за шаблон је то мало предугачко и није много јасно. А највеће везе са целом темом сасвим сигурно имало би време када је одлучено да се формирају такве целине и не знам на основу чега тачно је то могло бити, очигледно је да се један народ ипак није имао на уму, такође ни природне границе (као што су то радили код бановина), а верујем да се окупатори разни ипак нису питали за то, јер они су очигледно имали неке сасвим друге идеје, као што их имају и данас.--Тајга (разговор) 01:01, 5. новембар 2013. (CET)

dakle na jednoj teritoriji opisujemo promene koje su se događale u ovom entitetsko-političkom smislu...

To bi trebalo opisati u tekstu, a ne u kutijici. Nepotrebno je pretrpavati kutijicu tolikim podacima... Vidim, pored toliko poddržavnih subjekata i okupuranih oblasti Srbije niko nije naveo Užičku republiku.--Нимча (разговор) 01:11, 5. новембар 2013. (CET)

Ipak draga Tajga, ispade sve suprotno u vezi šablona ( a u vezi tematike si potpuno upravu).....sve ovo oko prethodnika i naslednika kada se govori o poddržavnim subjektima (članovima federacije, banovinama itd itd.) je čista budalaština i treba da se BRIŠE momentalno......i to IZ SVIH ČLANAKA!....a koliko još članaka treba prepraviti koji se slede ovom pogrešnom logikom uhhhhhhhhh.......npr Списак председника Србије u kojem se takođe implicira da je SR Srbija (a samim tim i njeni drž. funkcioneri) prethodnica Srbije unutar SRJ i SCG, pa ove ponovo pogrešno impliciraju da je ta Srbija prethodnica današnje Srbije.....brate mili ima krš ovakvih nebuloza u člancima da se ispravlja....i tamo sam već vodio diskusiju o istoj ovoj temi--Иван92_VA (разговор) 01:25, 5. новембар 2013. (CET)

Nimča, analogija je potpuno pogrešna....(ovo u vezi sa dodavanjem u tekst naravno da stoji)....ali nedopustiva je analogija da jedna poddržavna jedinica (subjekat) ima svoje prethodnike i naslednike....to je nemoguće....jer se one konstituišu kroz državu (i time ne mogu imati nikakve prethodnike i nasledn.)....jedinu suverene države mogu imati svoje prethodnike i naslednike (vidi npr SFRJ...)...--Иван92_VA (разговор) 01:25, 5. новембар 2013. (CET)

Мислим да читаву дискусију треба премјестити на разговор о шаблониима кутијица за бивше државе или кутијица за бивше покрајине. Тамо треба јасно дефинисати правила за претходнице и наследнице. Не разумијем зашто би СР Србија или екс-ју-републике једине на цијелом пројекту ср-википедије биле изузетак и имале статус независних држава, иако сви знамо да то нису биле. Биле су други ниво власти исто као бановине КЈ, пашалуци Османског царства, покрајине Аустроугарске итд, без обзира на овлашћења. Ако ће се избацивати претходнице и насљеднице за све "ентитете" који нису били независне државе, немам ништа против, али да се то ради само за ју-републике, то не може.--Слободни умјетник (разговор) 08:04, 5. новембар 2013. (CET)

Za sve, za sve se mora izbaciti....dakle ponavljam ponovo, da niko osim nezavisnih priznatih država može imati prethodnike i naslednike (tako pravo određuje)...plastično objašnjeno unutrašnja organizacija neke države je kao podela karata (za igranje)...ona traje neko vreme (sad nebitno koliko) i onda država (kao što je slučaj ovde) povlači karte i razdeljuje ih ponovo (oblasti smenjuje banovinama npr)....tj. poddržavni subjekti se konstituišu kroz državu i samim tim ne mogu imati nikakve prethodnike i naslednike ....sve je jedna pravno-politička konstrukcija....ova teritorijalna analogija tu nikako ne može važiti upravo iz navedenog razloga.....

....ova teritorijalna analogija važi npr. kad bi uzeo članak Mačva (kao teritorija, geog. pojam) i u njemu opisao kakvi su svi vidovi ovakvih i onakvih političkih entiteta postojali i postoje na toj teritoriji (pa kreneš npr, nahije, srezovi, pokrajine, oblasti, banovine....)

....za sve poddržavne subjekte se brišu prethodnici i naslednici....od nzn oblasti, banovina, ju republika...sve u fulu, sve što nije država!...a i napomenuo sam gore koliko krš članaka treba još prepraviti koji nisu vezani za ovu tematiku (o kutijicama)...liste premijera, predsednika...sve koje se koriste ovom nakaradnom imenskim ili teritorijalnim, dakle ne PRAVNIM argumentom....--Иван92_VA (разговор) 11:46, 5. новембар 2013. (CET)

Slažem se u celosti sa Ivanom.--Нимча (разговор) 12:22, 5. новембар 2013. (CET)

S tim da će tu biti još problema, jer neće biti jednostavno odrediti šta je u srednjem vijeku bila nezavisna država, a šta nije. Bilo je tu kojekakvih vazala, protekorata i šta ti ja znam čega.. Npr. Habzburška monarhija u vrijeme kad je bila jedna od najmoćnijih država Evrope nije bila u potpunosti nezavisna, već se formalno smatrala dijelom Svetog Rimskog carstva.--Слободни умјетник (разговор) 16:07, 5. новембар 2013. (CET)

Možda su nasledni austrijski i češki delovi Habzburški monarhije bili formalno deo Svetog rimskog carstva, ali Ugarska, Slavonija, Hrvatska, Dalmacija i Erdelj nisu.--Нимча (разговор) 18:38, 5. новембар 2013. (CET)

То је тачно, али не мијенја поенту моје приче.--Слободни умјетник (разговор) 22:10, 5. новембар 2013. (CET)

Da kažem i svoje mišljenje o ovoj temi: slažem se da kao prethodnike i naslednike ne treba stavljati baš sve moguće, ali se ne slažem ni da se tu stavljaju samo nezavisne države ili da se ceo odeljak ukloni. Mislim da bi se kriterijum za stavljanje prethodnika i naslednika mogao odrediti po sledećem principu: da se stavljaju samo oni prethodnici i naslednici koji su u političko-istorijsko-teritorijalnom smislu posebno bitni kao istorijsko-teritorijalna veza za državu ili teritoriju o kojoj govori određeni članak, bez obzira da li su ti prethodnici ili naslednici bili nezavisne države ili administrativne jedinice nekih država. U slučaju bilo koje države ili teritorije sa nazivom "Srbija" bitan je svaki prethodnik i naslednik koji je nosio naziv "Srbija", bez obzira da li je u pitanju SR Srbija (deo SFRJ), okupirana Nedićeva Srbija ili Srbija u sastavu SRJ i SCG ili današnja nezavisna Srbija. Dakle naziv određene države ili teritorije treba da bude bitan kriterijum za definisanje njenog naslednika i prethodnika. Drugi kriterijum treba da bude sama teritorija, ali bi i pri tome trebalo pomenuti samo one prethodnike i naslednike koji su obuhvatali sličnu teritoriju ili veći deo teritorije države o kojoj govori određeni članak. U slučaju SR Srbije, po oba kriterijuma njen bitan prethodnik je Nedićeva Srbija (imala je ime "Srbija" i teritorije su im se najvećim delom poklapale). Druge teritorije iz vremena Drugog svetskog rata, kao NDH, Hortijeva Mađarska, velika Bugarska, itd su obuhvatale samo neke manje periferne delove SR Srbije i nisu bitne za istoriju njene državnosti i ne bi ih trebalo pomenuti. Kao prethodnika eventualno možemo pomenuti i Kraljevinu Jugoslaviju, koja je po formalno-pravnom gledištu postojala i tokom drugog svetskog rata, dok banovine Jugoslavije u tom smislu nisu toliko bitne. PANONIAN (разговор) 20:40, 5. новембар 2013. (CET)

Ја се у потпуности слажем са тобом и на тај начин се враћамо на стање које сам ја направио [6] што је на неки начин и најпогодине јер се спомиње само краљевина Југославија, која је стварно постојала до 1941, а правно до 1945. и стање за време окупације од 1941. до 1944. А притом ово решење не заузима много места у кутији, која наводим поново треба да у краткој црти изнесе чињенице о држави. --Pinki (разговор) 20:47, 5. новембар 2013. (CET)

Да ли би онда по Панончевом приједлогу претходних САП Војводине била Дунавска бановина?--Слободни умјетник (разговор) 22:20, 5. новембар 2013. (CET)

Гласање

А сад да видимо ко све подржава да се из шаблона:Кутијица за републике СФРЈ избаци део претходници и наседници, пошто очито не постоји концензус око ставрних и привремених држава, који превазилази проблематику овог шаблона и уноси забуну целу ствар.

1. за --Pinki (разговор) 17:17, 5. новембар 2013. (CET)
2. за Пратио сам расправу и могу рећи да се баш и не разумем у правне аспекте око тога која административна јединица има право да се сматра наследником или претходником, али би свакако требало смањити количину, јер су кутијице стварно пренатрпане. --Plamen (разговор) 18:26, 5. новембар 2013. (CET)
3. за--Нимча (разговор) 18:39, 5. новембар 2013. (CET)
4. против - брисање потенцијално корисних информација из чланка само зато што не може да се постигне договор око овог питања нема смисла. корисници који су у спору око тога радије треба да постигну компромис око питања шта све да се помене ту. PANONIAN (разговор) 18:55, 5. новембар 2013. (CET)
5. за--Иван92_VA (разговор) 03:43, 6. новембар 2013. (CET)....glasam za....naposletku smo stvar isterali na čistac...dakle Panonian je naveo argumente teritorije i imena (sa svoje strane oba sam argumentovano kritikovao što gore, što na drugom članku), ja sam naveo argument prava...po mom uvidu to su dva sasvim dijametralno suprotna stajališta i mislim da je kompromis oko problema veoma teško postignuti, jer ne vidim polje mogućeg presecanja ( stvari su crno bele, ne vidim sivu zonu)...ili posmatramo jednom logikom ili drugom (primat jednog nad drugim argumentom)....kritiku da se brišu informacije koje su korisne čitaocu ozbiljno prihvatam, i sam sam istu bojazan izneo gore, ali ništa nas ne sprečava da u samom članku navedemo koje su to ,ovom teritorijalnom i imenskom logikom, entiteti tu „prethodili“ i „posle nastajali“....ukoliko neko smatra ovo glasanje preuranjenim i smatra da bi trebalo nanovo sučeljiti argumente, spreman sam da povučem svoj glas i da iznesem svoje stavove...toliko od mene...--Иван92_VA (разговор) 03:43, 6. новембар 2013. (CET)

Može skupiti milion glasova za, NE VRIJEDI mu ništa. Nisu yu-republike neke vanzemaljske tvorevine da imaju specijalan status na sr-vikipediji. Šablon za njih MORA BITI USKLAĐEN SA ŠABLONIMA ZA OSTALE BIVŠE DRŽAVE I POKRAJINE. Na kraju krajeva glasanje je NA POGREŠNOM MJESTU, jer se ne glasa o izmjenama ovog članka, nego o izmjenama šablona za yu-republike.--Слободни умјетник (разговор) 09:05, 6. новембар 2013. (CET)

Не видим смисао овог гласања. Сад се требамо такмичити ко има више "френдова" на википедији. Ко скупи више, он је у праву, јел то поента? Данас је гласање за ју-републике, сутра ће бити за неке тамо покрајине, ентитете, кантоне, области, пашалуке, губерније и свака ће своју политику да тјера. Умјесто пребројавања "бирачког тијела", боље би било да се такмичимо у компромисним приједлозима за рјешење проблема.--Слободни умјетник (разговор) 21:36, 5. новембар 2013. (CET)

не може се створити компромис мешањем баба и жаба. Или ћемо избрисати претходнице и наследнице или ћемо ставити само основне информације. Садашње стање је катастрофа. --Pinki (разговор) 21:43, 5. новембар 2013. (CET)

Ја уопште нисам против тога да се за покрајине, републике и сличне "поддржавне ентитете" не стављају претходници и наследници, само мислим да то треба дефинисати за све такве територијалне јединице, а не за сваку посебно да се воде ратови измјена и километарске расправе којима се ништа неће постићи.--Слободни умјетник (разговор) 22:06, 5. новембар 2013. (CET)

Овде се ради о гласању за овај шаблон, који у прво време није ни имао овај део већ си га ти убацио. О гласању за други шаблон на другом месту. Ти опет почињеш са причом о „поддржавним елемнетима“, а Иван ти је лепо објаснио да ју републике и бановине нису исто. Бановине су настале у оквиру унитарне државе, а ФНРЈ је настала на основу удруживању ју република. ФНРЈ је настала на совјетском моделу. --Pinki (разговор) 22:13, 5. новембар 2013. (CET)

Колико видим ти ниси против да се ово избаци? --Pinki (разговор) 22:14, 5. новембар 2013. (CET)

Да, али под условом да се избаци и из шаблона за бивше покрајине.--Слободни умјетник (разговор) 22:17, 5. новембар 2013. (CET)

Pošto se ovde radi o dva odvojena šablona, smatram da si ti za glasanje za brisanje u ovom šablonu. Kada na stranici za razgovor u tom šablonu budeš pokrenuo glasanje podržaću te. --Pinki (разговор) 22:24, 5. новембар 2013. (CET)

То ми не значи ништа. Обрнут редослијед би био ОК, али док се тамо не ријеши тако, то није рјешење ни овдје.--Слободни умјетник (разговор) 22:29, 5. новембар 2013. (CET)

Ovaj šablon je u mom polju interesovanja, a kazao sam ti ako pokreneš glasanje tamo ja ću te podržati. --Pinki (разговор) 22:31, 5. новембар 2013. (CET)

Него, да ли би ти имао ишта против, да по Панончевом приједлогу Дунавска бановина буде претходник САП Војоводине? Он ће се већ изјаснити да ли сам добро протумачио његов приједлог у овом случају. Ако буде тако, онда имам идеју за компромис.--Слободни умјетник (разговор) 22:34, 5. новембар 2013. (CET) Вјерујем да су и САП у твом пољу интересовања.--Слободни умјетник (разговор) 22:35, 5. новембар 2013. (CET)

Za SAP Vojvodinu i Kosovu se koriste isti šabloni kao i za Republike. To je u stavri šablon za republike i pokrajine SFRJ, samo u nazivu nema pokrjina zbog dužine. --Pinki (разговор) 22:38, 5. новембар 2013. (CET)

Горе си написао да се у потпуности слажеш са његовим приједлогом. Он је сам убацио Дунавску бановину као претходника САП Војводине, па сам поприлично сигуран да је то у складу са његовим приједлогом. Мени је битно да се бановине не негирају, као легалне и легитимне територијалне јединице које су постојале у КЈ. Ако би то остало тако у Случају Војводине, Словеније, Хрватске, Црне Горе и Македоније, онда бих ја пристао на тај приједлог, другим ријечима овај чланак би ипак био враћен на твоју верзију, али сада би се знало неко правило.--Слободни умјетник (разговор) 22:46, 5. новембар 2013. (CET)

Овде се ради о СР Србији, али је овај шаблон за све републике и покрајине СФРЈ. Значи ако се ово изгласа ниједна од чланица федерације неће имати у кутији претходнице и налседнице, зашто би ср србија била изузетак. Нема ту никакве нагодбе твој чланак - мој чланак, већ ће то важити за све. Ја нигде нисам рекао да бановине нису легалне и легитимне територијелне јединице, само кажем да нису у истом рангу са републикама бивше СФРЈ. Панонијан у свом излагађу нигде није поменуо САП Војводину, ако ниси приметио. --Pinki (разговор) 22:53, 5. новембар 2013. (CET)

То није подјела чланака на мој и твој. Човјек фино каже:

naziv određene države ili teritorije treba da bude bitan kriterijum za definisanje njenog naslednika i prethodnika. Drugi kriterijum treba da bude sama teritorija, ali bi i pri tome trebalo pomenuti samo one prethodnike i naslednike koji su obuhvatali sličnu teritoriju ili veći deo teritorije države o kojoj govori određeni članak...

Ти си рекао да се у потпуности слажеш са тим, јер би се тако овај чланак вратио на твоју верзију. Не знам како ти то тумачиш, али ОК, сачекаћемо да он каже јесам ли ја добро протумачио тај приједлог. --Слободни умјетник (разговор) 23:10, 5. новембар 2013. (CET)

Ја те уопште не разумем кажем ти брисаћемо из свих чланака, ако се изгласа. Нема везе да ли се Панонијан слаже с тим или не. Уосталом човек је гласао против. Како мислиш да у чланку СР Србија нема претходника и наследника, а да га у чланку САП Војводина има. Ако нема у једном неће бити ни у осталим. Крај, не полемишем више шта је ко рекао. Постављам ти питање последњи пут да ли си за то да се из Шаблона:Кутијица за републике СФРЈ који се користи у чланцима о републикама и покрајинама СФРЈ избрише део претходнице и наследнице. --Pinki (разговор) 23:16, 5. новембар 2013. (CET)

Рекао си да се слажеш са тим приједлогом који је дао Панонијан. Са тим приједлогом сам и ја сагласан, иако ће то значити да ће овај чланак бити враћен на твоју верзију. Мислим да сам показао спремност на компромис, за разлику од тебе. --Слободни умјетник (разговор) 23:46, 5. новембар 2013. (CET)

Ljudi, da se razumemo...ja sam ZA to da se brišu iz SVIH (podvlačim, SVIH) šablona ove opcije, jer u suprotnom nema smisla (i već sam to xxxx puta gore izneo!)....tj. u šablonima gde se prikazuju „perthodnice“ i „naslednice“ PODDRŽAVNIH SUBJEKATA......ovo za eks-ju republike je čist primer.....ista stvar bi bila da smo vodili diskusiju na članku o Vrbaskoj banovini, Valjevskoj nahiji, nekoj od oblasti Krlj. SHS......POTPUNO SVEJEDNO......koliko sam razumeo kritiku Slobodnog umjetnika, on smatra da se stvar treba podići na opštiji nivo (dakle za sve šablone) i tu se POTPUNO SLAŽEM.....stvar se mora SISTEMSKI (celokupno) rešiti za SVE ČLANKE!....no ne vidim nikakvu frku ako se počne sa brisanjem u ovoj specifičnoj kutijici...neka bude dobar početak prakse za dalje delovanje.......

....pošteno ljudi, ova nedelja mi je baš frka, zatrpan sam knjigama, imam kolikvijumsku sledece nedelje, tako da nisam u mogućnosti da učestvujem u raspravi kao inače :((.......što se tiče ove diskusije, smatram da je sledeći korak otvoriti diskusiju na opštem nivou ( dakle za SVE šablone) i sa njim i prateće glasanje, naravno posle upoznavanja zajednice i diskusije.........nažalost zbog navedenih razloga nisam u mogućnosti da sam pokrenem diskusiju ( u suprotnom bih je pokrenuo), tako da bi bilo dobro da je neko od ljudi koji su ovde sve vreme učestvovali u diskusiji otvori na nekom od trgova raspravu pa da završimo stvar DO KRAJA!--Иван92_VA (разговор) 01:15, 7. новембар 2013. (CET)

Све си добро разумио осим што не видиш "фрку ако се почне са брисањем у овој специфичној кутијици". Сликовито речено: Кућа се почиње градити од темеља, а не од крова.--Слободни умјетник (разговор) 01:46, 7. новембар 2013. (CET)

Nzn, ne mislim da išta znači ako sad obrišemo u ovom šablonu, kad ćemo za 5-7 dana izbrisati na svim šablonima....ne mislim da će se šta važno promeniti....hipotetička diskusija na trgu će izgledati veoma slično ovoj ovde...no ako zajednica na toj tamo suprotno odluči od onogo što mislim da će se destit, restauriraćemo ovaj šablon....stvarno ne mislim da je toliko bitno...--Иван92_VA (разговор) 02:13, 7. новембар 2013. (CET)

Takođe, ničim nisam naznačio da se ova kutijica nečim razlikuje od nekih drugih, kad je o ovoj tematici reč.....nije problem u autentičnosti kutijice, nego u principu o kojem smo ovde debatovali, i stvaranju obavezujućeg pravila za sve....svejedno da li su kutijice za republike SFRJ, provincije Kanade, švajcarske kantone ili bilo čega....--Иван92_VA (разговор) 02:27, 7. новембар 2013. (CET)

Ja sam ubijeđen da to tamo neće proći. To zna i Pinki, zato tako uporno i odbija da se diskusija vodi tamo gdje treba, već je pokušava ovdje progurati na mala vrata. Njemu su bitni samo ovi članci, a što će to naružiti sve ostale baš ga briga.--Слободни умјетник (разговор) 09:12, 7. новембар 2013. (CET)

Одељак 1980-1989.

Овде имамо случај двострукок кршења ауторских права: пишчевих и преводиочевих. Одељак 1980-1989 је дословце преписан из С. Павловић, Србија - Историја иза имена, превела са енглеског Ивана Газикаловић-Павловић, Клио, Београд 2005.

Није ми при руци српски превод, али је енглески оригинал доступан свима на гугл буксу.

In the last decade of Tito's reign, Serbia was one of the eight little party-states of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia, glued together by ideology, under a god-like ruler. The glue was strictly for the apparatus. Beyond the apparatus, Tito was seen as the symbol and protector of the freedom of fending for oneself that characterized Yugoslavia. His death on 4 May 1980 caused grief - and consternation as if people, out of fear of having to face reality, had wanted to believe that he would never die...

Током последње деценије Титиове владавине Србија је била једна од осам малих „партија-држава“ СФРЈ идеологијом међусобно повезаних, под обоготвореним владаоцем. Везиво је био строго намењено апарату власти. Изван тог апарата Тито је био симбол и заштитник сналажења које је оцртавало Југославију. Његова смрт 4. маја 1980. изазвала је жалост - и запрепашћење, као да су људи, бојећи се да се суоче са стварношћу, хтели да верују да Тито никад неће нестати...

--Нимчевић разговор  18:30, 16. децембар 2014. (CET)