Разговор:Срби сви и свуда

Први поднаслов

Кад човјек помисли, н. п. да Маџара има и Римскога и Калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и Римскога и Луторанскога и Калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци, мора се чудити како се барем ови Срби закона Римскога неће Срби да зову. Арнаути су у овој ствари за нас још ближи и приличнији примјер него и Маџари и Нијемци; њих (Арнаута) има и Римскога (а може бити гдјешто и Грчкога) закона, па се сви зову Арнаути, и да речемо да се између себе мало мрзе, али према другијем народима живе као и браћа, као да су сви једнога закона, и један би од њих Турскога закона убио десет правијех Турака за једнога Арнаутина макар кога Хришћанског закона, као што би и Арнаутин Римскога закона убио десет Талијанаца за једнога Арнаутина Турскога закона.
Ја ћу огледати еда би ли се могли наћи узроци, за што је код нас мимо остале народе (а особито мимо Арнауте) могла у овоме догађају постати овака мрзост, да народ и на име своје омрзне. -- Јадан Вук, није ни слутио да ће нам Арбанаси, тако уједињени какви су били и прије два вијека, доћи главе, нама који смо тако разједињени мимо остале народе... Стварно је био велики човјек. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:59, 4. фебруар 2006. (CET)

Ово би било добро на вики цитатима. — СашаСтефановић • 19:11 4-02-2006

Па знаш како, овдје сам само навео дијелове од два-три одјељка из овог Вуковог списа која су ми на располагању. Кад бисмо негдје нашли цијели спис, било би добро да га ставимо на изворе. Ја га, нажалост, немам. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:07, 4. фебруар 2006. (CET)

Нашао сам читав текст на Растку, ставићу га на изворе (само је малчице сувише дуг). Сад тек видим да ти причаш о цитатима, а не о изворима, нисам те разумио. :) Могло би и на цитате, зашто да не. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:34, 4. фебруар 2006. (CET)

• Будући да су дела која је објавио и прикупио Вук Караџић у јавном власништву, она сва могу да се прикупе и поставе не Викизворник. То уствари и јесте наш циљ (на том пројекту). Нешто од тога већ има на Растку. --Ђорђе Стакић (р) 23:32, 4. фебруар 2006. (CET)

Управо сам поставио "Србе све и свуда". На Растку има доста Вукових текстова, ја ћу с времена на вријеме пребацивати по који на Изворник. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:40, 4. фебруар 2006. (CET)

Караџићева употреба термина "Срби" у овом делу

Сматрам да има једна врло битна (неразјашњена) ставка, коју би требало продискутовати а потом и унети у чланак, а тиче се употребе термина "Срби" од стране Вука Караџића у овом делу ("Срби сви и свуда"). Вук Караџић је у овом спису изнео своје мишљење (које је делио са другим славистима/лингвистима свога доба, попут Јернеја Копитара, Павла Шафарика итд.) да су Срби сви говорници штокавског наречја (да не кажем штокавског језика) без обзира на вероисповест (православну, католичку, исламску). Другим речима, по Вуку Караџићу Срби су - сада користећи данашње тармине - сви Срби и Хрвати који су штокавци, заједно са Бошњацима и Црногорцима (који су сви штокавци). Користећи исте језичке параметре, Караџић каже да су Хрвати чакавци, док су кајкавци Словенци.

Међутим, Караџић онда наводи да само православни штокавци хоће да се зову Срби, док штокавци католици и муслимани неће да ово име користе за себе. На основу ове ставке, испада да су само православни штокавци Срби у националном смислу, али се онда поставља питање шта оно "Срби" заправо значи у контексту штокаваца који су католици или муслимани. Мој је утисак да је Караџић заправо хтео да каже да су католици и муслимани штокавци (заједно са православним штокавцима) Срби по пореклу, али не и у националном смислу у тренутку у којем он пишe (у тренутку писања, само су православни штокавци Срби у националном смислу). Мислим да овај закључак има још више смисла када се узме у обзир Караџићева тврдња, приликом изношења тезе да су само чакавци Хрвати, да су чакавци остаци односно потомци старих (средњевековних) Хрвата. Том аналогијом, извео би се закључак да су штокавци остаци односно потомци старих (средњевековних) Срба, иако се само православни штокавци данас осећају Србима у националном смислу.

Да резимирам, мислим да би у чланак требало унети следеће (уз пропратно објашњење):

• 1. Када Вук Караџић користи термин Срби, повлачећи знак једнакост између тог термина и говорника штокавског "сва три закона" (православни, католици, муслимани), он заправо тврди да су сви ти људи Срби по пореклу (имали су заједничке претке у средњем веку, који су се звали Срби, а њихов заједнички језик је доказ тог заједничког порекла).
• 2. Када Вук Караџић говори о православним штокавцима (који, за разлику од штокаваца других вероисповести, "хоће да се зову Срби") као Србима, он користи термин "Срби" у националном смислу, у контексту свога времена.

Мислим да би требало разлучити ово Караџићево двојако коришћење термина Срби (Срби по пореклу, и Срби у тренутном националном смислу), и унети некако у чланак. Нећу за сада ништа да мењам док не чујем шта други имају да кажу на тему.--Трајан (разговор) 01:04, 8. август 2008. (CEST)

Проблем неутралности у једном пасусу о језику

Следећи пасус:

Током XIX и XX вијека сматрало се (ко сматра, цитат) да Хрвати и Срби (све три вјере) говоре истим језиком, који је најчешће називан српскохрватским, али и хрватскосрпским, нашким, народним, српским или хрватским и хрватским или српским језиком. Већина Срба муслимана данас се сматра посебним народом (ко сматра), Бошњацима, а Срби католици данас се сматрају делом хрватског народа (ко сматра, цитат). Крајем XX вијека, сљедећи политички развој догађаја, почело се говорити о посебним српском (језик православних Срба) и хрватском језику (језик Хрвата) (ем нетачно, ем пристрасно, ем без цитата). Касније је уведен и појам бошњачки језик, као језик Бошњака (Срба муслимана) (пристрасно). Након Другог свјетског рата, појам Црногорци, који је до тада означавао регионалну одредницу, као становништво Црне Горе (ко? цитат?), почео је означавати посебан јужнословенски народ. Зато се почетком XXI вијека, такође политички, појавио и термин црногорски језик, и он одвојен од српскохрватског.

има проблем да за своје наводе нема цитате. Такође није неутралног тона. Стога овај пасус треба побољшати. За тврдње о језичким разматрањима претпостављам да није тешко наћи цитате. Но, за тврдње ”Срби муслимани” и ”Срби католици” очекујем да такве цитате нећемо наћи - јер су изјаве које нису у складу са оним што је усвојено као историја бошњачког, одн. хрватског народа. Проблем је и третирање појма ”Црногорци”, који је представљен острашћено и једнострано. Свакако није неутралонг тона. Стога сматрам да је овај пасус зрео за преправку.

Измена, подвлачим делове који су у проблему.

Измена 2, како овај пасус уопште доприноси овом чланку? Можда је најпростије да се уклони.

--RockyMM (разговор) 18:49, 13. јун 2020. (CEST)