Разговор:Српска православна црква/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Енциклопедија?

Да ли може мало више неутралности када пишете чланке. Ово је енцликлопедија и мора да се апсолутно клони свега што има и призвук субјективности. Нпр. шта ово значи:

После 1054. године православље је остало верно изворима и Српска православна црква је један од изданака који заједно са осталим аутокефалним патријаршијама и архиепископијама чини јединсвену православну Цркву.

Којим је изворима остало верно православље (и ко то није остао веран) и која је то забога јединствена православна Црква? Православне цркве НИСУ јединствене, и то их разликује од католичких цркви.

Такође, погледајте ову реченицу:

и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика коју су пострадали исповедајући православну веру.

То је апсолутно субјективно. Аутор је требао да уђе у проблематику како се постаје светитељ, преподобан (ја ни не знам шта је то), великомученик и мученик и да остави читаоцима да одлуче за шта су они то "пострадали" (опет, зашто користити архаичне изразе?)

И на крају:

Многи од ових манастира и цркава су настали још у време Немањића и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију.

Као прво, "још у време Немањића" показује да је то нешто посебно старо, и то још треба избацити. Зашто квалификовати на тај начин у енциклопедији? Друго, није на аутору да одлучује да су иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу (не видим какав то неоспоран значај имају). --Dcabrilo 18:03, 6 Сеп 2004 (CEST)

• Потрудићу се да ти одговорим на сваку од твојих примедби које су овде изречене, зато што сам ја написао велики део овог чланка.

• Православље је остало верно изворима у том смислу што није мењало Символ вере који је утврђен на Васељенским саборима у Никеји и Царграду у четвртом веку. Све одлуке Васељенских сабора су биле обавезујуће за целу хришћанску Цркву. Католици су променили садржај свог Символа вере као и нека од учења и тиме је изазван раскол 1054. Православна Црква је у том смислу остала верна изворним учењима хришћанства. Ово је потпуно објективна слика. Православна Црква јесте једна, она је само организована по помесним црквама које заједно чине литургијско и канонско јединство.

• Ако нешто незнаш или ти није јасно, није страшно, све у животу може да се научи. Дуго времена у нашим школама није постојала веронаука па је незнање на овом пољу постало заиста велико, баш као и предрасуде и страх од цркве. Ако буде још сарадника на овој енциклопедији који ће писати о овој тематици лако ћеш сазнати како се постаје светитељ и шта значи преподобни. Ако си православне вере, то можеш да питаш и свог локалног свештеника или да нађеш неки бољи православни катихизис (=уџбеник веронауке) па да се одатле детаљније упознаш.

• Сам текст наравно не мора бити савршен и може се исправљати, тако да ако мислиш да је израз "пострадали" архаичан можемо га заменити са неким прикладнијим као "страдали" или нешто слично. Династија Немањића је владала од 1168. до 1371. и за то време је подигнуто веома много манастира и цркава (већина са набројаног списка). Временска одредница "још у време Немањића" може бити замењена нпр. са "у време Немањића (12-14. век)", за неке народе је то давна прошлост, а за неке и није (нпр. Грци). За Србе јесте, па можда зато ова временска карактеризација стоји баш у тексту "Српска православна црква" у Википедији на српском језику.

• Не одлучује аутор о томе да ли су ови споменици културе значајни или безначајни, поменућу да су неки од њих као нпр. Дечани стављени под заштиту УНЕСКО-а као споменици од цивилизацијског значаја. Ако су они значајни за свет тим пре су значајни за Цркву којој припадају, а нарочито не би било објективно то прескочити у одговарајућој енциклопедијској одредници.

• Углавном, мислим да текстове на Википедији треба свако да пише о тематици коју мање више добро познаје и са објективног становишта које никога не вређа. Врло је тешко постићи апсолутну објективност, али буди уверен да је овај текст са моје стране добро профилитриран (мада увек може и боље) од свега што би се косило са објективношћу. Можда ти је познато да постоји и да је постојала верска нетрпељивост између различитих облика хришћанства. Зато је врло тешко написати чланак из те области тако да буде "и вук сит и овце на броју". Мени лично не би сметао чланак рецимо о Римокатоличкој цркви који би писао о њој објективно и у афирмативном тону. Исто тако и чланак о јеврејској заједници или о исламу, мислим да је ту пре свега битно да се не прозивају оне друге стране и да не дође до препуцавања. А за "неверност коренима" католици углавном много и не брину, они то сматрају модернизацијом своје цркве, тако да сам сигуран и да њих овде нема шта да погоди и да увреди. --Djordjes 23:48, 6 Сеп 2004 (CEST)

Хвала на одговору. Основна замерка тексту је да се одаје утисак да ју је писао православац (а као енциклопедијски унос, то не би смело да се деси). Такође, било би добро да укључиш сва објашњења у сам текст (типа да су Дечани стављени под заштиту УНЕСКО и тд.) и да тиме поткрепиш све евентуално субјективне тврдње. На крају, рекао сам да онај израз не познајем да би га неко појаснио. --Dcabrilo 00:57, 7 Сеп 2004 (CEST)

О незнању као критеријуму

DCabrilo, није довољно бити малад и напаљен антиправославац, да би се штитила политика Википедије о непристрасном писању текстова. Наиме, из текста си избацио реченицу која говори о устројтву православних цркава и њиховом канонском јединству. То се не учи на политичким наукама, те ће бити потребно да погледаш још неку књигу у животу. Погрешан навод о начину обраћања патријарсима, па српском, исправићу, отало изволи врати како је било, док не научиш неке важне ствари, бар у овој области. --ангелина марковић 04:21, 15 мај 2005 (CEST)

И овде...

Да кажем да се углавном слажем са променама које је направио Дејан данас после Нине (јутро 15. маја 2005; мрзи ме да цитирам разлике). Осим што су уобичајена имена и за Саву и за Павла -- Свети Сава и патријарх Павле. Не мора "његова светост" и сл., али су то уобичајена имена која не треба пуно мењати. Нема потребе назначивати световно име Светог Саве, као што нема потребе назначивати световно име патријарха. Друштвено, културно итд. су постали значајни тек пошто су преузели духовна имена. --Милош Ранчић (разговор) 04:26, 15 мај 2005 (CEST)

Лепо је то ти се допада, но није реч о укусу. Избациањем се не добија квалитет, наиме у последњој ревизији, Дејан је умето да дода та су "Те и те" на листи светске културне баштине,под заштитом УНЕСКОа, Дејан се понео као иконоборац. На жалост, са човеком који отворено тврди да је кренуо у крсташки рат против цркве, није могуће разговарати. А да не говорим о томе да Википедијана НПОВ политика никако не значи прогањање чињеница, чак и када нам се не допадају или нису у складу са нашим погледом на свет. --ангелина марковић 04:32, 15 мај 2005 (CEST)

Predlozi

Slazem se sa Dcabrilom da je potrebno vise objektivnosti u pisanju o ovako osjetljivim temama. Uostalom, obrazlaganje stava je stvar dobrog pisanja, a ne samo duha Vikipedije.

Ali - zasto izmisljati toplu vodu? Ako se vec razumijete u vjerska pitanja, zar nije lakse pogledati sta engleska Vikipedija ima o SPC, prevesti taj clanak (koji je, velike su sanse - bolji), obraditi ga, i zatim *nadogratiti*, pa zatim tim sa srpskog updejtovati englesku stranicu? http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Orthodox_Church --Majmun 18:54, 21. август 2005. (CEST)

Zboravih da kazem nesto o stilu kojim se pise, odnosno onom sto se u engleskom zove "register". Ovo je enciklopedija, a encikolopedije su informativnog karaktera. Imajte na umu prosjecnog citaoca kad pisete tekst, i mislite na to koliko ce vas clanak biti razumljiv. Nema potrebe koristiti previse "crkvenih" izraza u tekstu koji sluzi kao uvod u informacije o pravoslavnoj crkvi (tako cete samo "otjerati" citaoca). Ako zelite da date vise informacija, napisite novi clanak koji ce se detaljnije pozabaviti nekim specificnim stvarima (kako neko postaje svetac, npr.).

Ukoliko smatrate da je neka manje poznata rijec neophodna u datom kontekstu, zato sto ne postoji (ili ne znate) neka druga rijec koja na pravi nacin prenosi znacenje, likujte tu rijec na Vikirecnik i zatim je tu objasnite na sto jednostavniji nacin mozete. --Majmun 19:09, 21. август 2005. (CEST)

Прерађивање

Случајном пролазнику после читања овог чланка неће бити јасно шта је то Српска православна црква, осим ако је упознат са црквеном терминологијом. --Бране Јовановић <~> 16:56, 21. август 2006. (CEST)

црква или Црква

Црква са великим почетним словом означава верску заједницу (еклезија), црква малим почетним словом саму градњу (киријаке), тј. цркву, храм, синагогу, било шта у тој вези. Постоје за Ц/цркве, дакле, два термина, само што смо на српски (исто на немачким, енглеским итд., само у њих се пише све великим почетним словом) примили један појам за обадва термина. Сад један део нас Срба дели Ц/цркву на поменуту Цркву и цркву, док други део пише Ц/цркву генерално малим почетним словом, што али може да иритује, јер кад мислим на заједницу а кад на градњу. Ово би требало да важи за сваку верску заједницу. Да видим ваше мишљење. -- Carski 11:00, 24. јуни 2007 (CEST)

---

Може да иритира колко хоће, овде се следе правописна а не верска правила. Црква се пише малим словом, осим ако под речју "црква" не подразумевамо неку одређену цркву. На пример у тексту у коме би се више пута поновило "Српска православна црква", на неким местима се ова синтагма од три речи може заменити речју Црква великим словом, јер се односи на институцију СПЦ. Свака друга употреба великог слова у речи црква је неоправдана.--Maduixa kaži 11:06, 24. јун 2007. (CEST)

---

Ко рече да је то правопис; мислим, ко је одлучио, ко је одредио? -- Carski 11:10, 24. јуни 2007 (CEST)

---

Пошто видим да ти ово изузетно значи, ево ти цитат из Клајновог Речника језичких недоумица.

"Званични називи цркава и верских организација пишу се великим почетним словом прве речи (Српска православна црква, Католичка црква, Исламска верска заједница), а незванични малим (протестантска црква). Називи храмова и манастира се пишу малим словом: црква светог Марка..."

Даклем, није никакав НОВИ стандард, већ стари, који постоји а који ти очигледно ниси познавао до сада.--Maduixa kaži 11:16, 24. јун 2007. (CEST)

---

>>Званични називи цркава и верских организација пишу се великим почетним словом прве речи (Српска православна црква, Католичка црква, Исламска верска заједница), а незванични малим (протестантска црква).<<
Како ово разумети, зар је Протестантска Црква незванична? Можда незванична за државу Југославију или Србију Клајновог времена, али сигурно званична за сваку сериозну енциклопедију. Сад али Протестантизам је назив који обухвата више верских заједница, но мења ли то њ званичност у незваничност? Уосталом није Католичка Црква него Римокатоличка Црква, следећа грешка госп. Клајна, јер Православна Црква је такође једна Католичка Црква (Англиканци, Протестанти и други се исто разумеју Католицима). -- Carski 11:20, 24. јуни 2007 (CEST)

---

Ппртестантизам се пише малим словом, јер се верски и други покрети пишу малим словом, као и католичанство и католици, англиканство и англиканци, хришжћани, хришћанство, итд. То су правописна правила. Ако ти се не свиђа, слободан си да упутиш протестну ноту на адресу САНУ и Матице српске, као и да у својој приватној преписци пишеш великим словом што ти је год воља. На Википедији се поштује Правопис српског језика, јер је ово Википедија на српском језику.--Maduixa kaži 11:41, 24. јун 2007. (CEST)

---

Онда је крајно време да променимо српски правопис, зар не:) -- Carski 15:50, 25. јуни 2007 (CEST)

ohrid

zasto niste stavili ohridska arhiepiskopija? ona je u sastavu SPC?--мишо (разговор) 16:59, 2. јануар 2008. (CET)

?

Зашто није стављено да је СПЦ приступила Светском екуменском савету "цркава", и да ли је неко негде скоро видео патријарха Павла???

--Оњегин (разговор) 04:06, 2. март 2009. (CET)

http://spc.rs/sr/patrijarh_0?page=5 --Ђорђе Стакић (р) 06:52, 2. март 2009. (CET)

Велико слово

Молим да неко ко има времена исправи текст у складу са новим правописом, усвојеним крајем ове године. Мени није доступна стручна литература, него само реаговања штампе. Овде се види да је заиста некада било исправно "црква светог Марка" али да је по новом сада и то уједначено у корист великог слова.Miodrag (разговор) 18:13, 17. децембар 2010. (CET)

Та одредница се не може односити на назив Српска православна црква већ само на називе храмова. СПЦ није никакав храм, но Црква, а њено име се према правопису пише онако како је написано. Писање имена СПЦ великим словима је црквено писање. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:17, 17. децембар 2010. (CET) с. р.

Оне критике не могу стајати онде, у онаквом облику. Од тога нема ништа. Када се ријеши питање чланка повезаног с овом темом, евентуално тада се може нешто тврдити и томе сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:14, 21. јануар 2011. (CET) с. р.

Нетачно?

(избрисан коментар)

То су све Ваша размишљања, ништа ту нема значајно за једну енциклопедију. Шта имате Ви нама објашњавати какав сте човјек, не интересује нас уопште да ли сте Ви тзв. Слободни Србин (?), нити било шта друго о Вама, или како ви замишљање свијет. Ако мрзите толико православље, то је Ваш проблем, нема потребе о томе да пишете на енциклопедији, а поготову да се служите некаквим кољачким изразима. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:41, 28. фебруар 2011. (CET) с. р.

Da li je uopšte neophodno da se ova baljezgarija ostavii na ovoj stranici? Može li da s eobriše ovaj bezvezni komentar koji nema veze s mozgom? Željko? Ne doprinosi ama baš ničemu, osim što reflektuje nečija patološka razmišljanja i ogromno neznanje, nema potrebe ovde da stoji. --Јагода испеци па реци 22:48, 28. фебруар 2011. (CET)

Pa ne tako, Željko. Onako, izistinski... :) To sam mogla i ja... :P --Јагода испеци па реци 23:02, 28. фебруар 2011. (CET)

Па шта хоћеш, да сакријем? Не видим неку потребу за то, довољно је уклонити са видљивости коментар. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:04, 28. фебруар 2011. (CET) с. р.

Контраверзе

Српска православна црква део је светског екуменског покрета и члан Светског савета цркава, у који се учланила док је била под патријархом Германом чији је чак једно време био и председник.

Постоје контраверзе око православности исповедања вере у вези питања екуменизма, док се један део монаштва, свештенства и епископа залаже за екуменизам, други га одлучно одбацује и проглашава за га јерес. Најистакнутији антиекумниста био је отац Јустин Поповић, архимандрит манастира Ћелије, који је Светски савет цркава називао јеретичким удружењем [1] а екуменизам не само јересју већ "свејересју". [2]

Зашто је ово "претеран значај"? Наведено је као контраверза и постоји одређен, не мали број, у СПЦ који ово смтрају веома битним. Све ово око владике Артемија повезано је са овом темом тако да свакако да завређује пажњу да буде поменуто. --Александар (поразговарајмо!) 22:13, 9. септембар 2011. (CEST)

Претеран значај јер се у овом чланку уопште и не говори о дјеловању СПЦ. Имамо историју, организацију, светитеље и храмове и то је углавном то. Бесмислено је да у чланку стоји критика дјеловања СПЦ ако њено дјеловање није ни споменуто. Да сад не улазим у то да већина твог пасуса није референцирана, а и оно што јесте референцирано је врло танко. (http://www.bogotrazitelj.com/?p=424) Дакле, укључивање тог пасуса у чланак би било давање претераног значаја једној не тако значајној ствари (посебно ако имамо у виду садашњу структуру чланка), и самим тим би била нарушена НТГ.--В и к и в и н дбла бла 22:36, 9. септембар 2011. (CEST)

То су све саме глупости и материјал који је за теорије завјере, не за енциклопедију. Владика Артемије је рашчињен због финансијских малверзација и неканонских радњи (о томе има детаљна документација на страници Епархије Р-П), а то што присталице тврде да се нашао у вртлогу свесвјетске завјере екумениста није ништа релевантно за Википедију. Рашчињење Артемија прихвата и уважава цијела Православна црква, њега је рашчинио Сабор који то и ради, рашчињен је због конретних радњи итд., да даље не набрајам, стога измишљање завјера не улази у наш домен. Објаснио сам ти како ваља ствари радити још када си пристрасно писао о неким неканонским вјерским организацијама у циљу приказивања да су то истинске православне цркве. Стога, и ове овдје измјене се могу посматрати само као наставак твојих неуспјелих тежњи на прошлој страници. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:42, 9. септембар 2011. (CEST) с. р.

Такмичење у писању чланака

--M Todorovic (разговор) 22:05, 30. август 2017. (CEST)

Колико је битно да у чланку СПЦ стоји одељак о часопису Безбожник, информацијама о његовом оснивању и детаљима у колико је тиража изашао? Још притом информација како су га запалили новинари ТВ Аполо - нема повезаности са СПЦ. Скоро већу глупост нисам видео на Википедији. --MareBG (разговор) 13:14, 4. март 2018. (CET)

Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Coat of Arms of the Serbian Orthodox Church.png

Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 13:21, 17. јун 2022. (CEST)

Датотека на Остави која се користи на овој страници предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Coat of arms of the Serbian Orthodox Church.svg

Разлог за брисање можете да видите на горенаведеној страници описа. —Community Tech bot (разговор) 18:24, 30. новембар 2022. (CET)