Разговор:Старословенски језик/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Најстарији Цловенски споменици???
- Напомене
- Измена чланка од 12. марта 2005. године коју је начинио Корисник:Милош доноси текст који је преузет из књиге Увод у славистику I Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте Милоша.----László (talk) 03:52, 28. април 2007. (CEST)
О чланку
Мислим да сте превише простора посветили теорији о пореклу језика но што је потребно. Предлажем да се тај део пребаци у нови чланак - Порекло старословенског језика. Остале ствари које карактеришу један, па и овај језик су само поменуте и није им дан прави значај. Треба то хитно исправити... --Filipgd 17:52, 16. јул 2007. (CEST)
Чланак сређен
Босанска редакција
Контам да је овај сегмент преузет са хр или сх.њики (са које год да изворно потиче њихов чланак) и он тамо има сасвим јасну политичку конотацију (која је јасно формулисана овде, чиме би се ваљда појаснило како су о Дубровчани писали и (данас толико им мрском) ћирилицом),али то је њихов проблем.
Ова "редакција" не постоји на ен.њики и тамо се третира као део српске редакције, што је учињено и овде на чланку о српској редакцији старословенског језика.
Један чика,под именом Александар Милановић, је о овом "проблему" рекао, овде, следеће:„У супротности са стабилношћу језичке структуре стоје многе измене писма (ћирилице) и правописа у српскословенском периоду. Сама ћирилица је модификована на различитим територијама до те мере да су поједини тенденциозни тумачи покушали лансирати идеју о посебном писму, босанчици, мада је несумњиво да је у питању само варијанта српског ћириличног писма.“
Поред тога, додао је и следеће:„Различите српске државе у периоду XII и XIII века придржавале су се и различитих правописних правила за писање појединих спорних гласова и група, што је проблем наслеђен још из старословенског периода, па је на просторима Зете, Хума и Босанске бановине функционисао зетско-хумски, а на рашким територијама истоимени, рашки правопис.“ Дакле,на тлу бановине Босне је коришћен зетско-хумски правопис, исти онај којим је делимично писано Мирослављево јеванђеље.
Иначе, хер Милановић је асистент на Филолошком факултету у Београду.
Толико. Црни Бомбардер!!! 
(†) 06:07, 6. јун 2009. (CEST)
- Знам, тврдња је проблематична и генерално неприхваћена у српској науци, копирао сам је са сх вики. --Дамјан /разговарајмо/ 15:03, 7. јун 2009. (CEST)