Разговор:Точак времена/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Прекопиран?

Колико видим, добар део овог текста (ако не и цео) је прекопиран са сајта који је наведен на крају чланка. А пошто се овде не ради о ауторском тексту за који бисмо можда и могли да добијемо дозволу, већ о (незваничном) преводу стране књиге, чисто сумњам да је дозвољено држати овај текст на викију. --Tarn 13:34, 24. јул 2006. (CEST)

Има ту и једна друга ствар - овај текст се ни не труди да буде енциклопедијски; Википедија није место за критичке погледе на дела, него за излагање чињеница о делу на, је ли, енциклопедијски начин. --Бране Јовановић <~> 18:25, 24. јул 2006. (CEST)

Живци

Рећи ћу вам да ми све ово иде на живце. Што се тиче енциклопедичности, а ја волим да читам и ову енциклопедију као и ону енглеску, лик који је писао о религији је рекао буквално да неко "греши" у вези нечега. Није ли то био субјективан суд? Или је можда објективно доказао да баш његова религија има праву слику Бога?!?

Можда се трудите да будете доследни идеји Википедије, али то је у директној супротности са идејом интернета који треба да буде анархичан. Јесте ли чули икада за копилефт покрет?

Адио! Нека сам и губио време, на труле компромисе нисам спреман.

Сви чланци треба да буду неутрални. Ово није Интернет, већ само један његов део који се зове Википедија и који има своја правила, а то је, између осталих, и неутралност. То што на другим чланцима нема неутралности/енциклопедијског карактера не значи да ни овде не треба. Трудимо се да што боље ово урадимо, а позван си да поправиш све што мислиш да није неутрално (или евентуално обележиш као такво). Инаћењем нећеш нигде стићи. --филип ツ 12:37, 28. јул 2006. (CEST)

Прерађивање

Личи на све, сем на енциклопедијски чланка - личи на есеј, личи на критички приказ, романсирани унос у дневник, али на енциклопедијски чланак никако. Избацити непотребно, прерадити оно што остаје. --Бране Јовановић <~> 21:34, 24. октобар 2006. (CEST)

Сем првих пар реченица све остало је есеј. Успут, после овога мислим да сам против постојања викиесеја, чак и као независног пројекта. --  JustUser   JustTalk 23:07, 24. октобар 2006. (CEST)

Са чланка

Са чланка, ко хоће да сређује нека га :) --Јован Вуковић (р) 13:02, 23. мај 2007. (CEST)

Latinica

Samo bih da te obavestim da prema pravilima Vikipedije OVO nije dozvoljeno. Sve izmene u članku se rade onim pismom kojim je članak započet, u ovom slučaju je to ćirilica. Ovaj tekst koji si sad ubacio, trebalo je prvo da ga ćirilizuješ, pa onda da ga ubacuješ. Predložila bih ti da upotrebiš neki transliterator, na primer, OVAJ, kojim za pet i po sekundi možeš da prebaciš jedno pismo u drugo. U srpskom jeziku se jednako koriste i ćirilica i latinica, i zato je takva i politika Vikipedije.--Maduixa kaži 19:54, 27. јун 2007. (CEST)

Филозофија света

Шта је Точак времена? Замислите велики космички разбој у облику Точка са седам паока, који се полако окреће кроз вечност, ткајући ткиво универзума. Точак, постављен од стране Творца, представља само време, заувек ће се окретати. Ткање које он тка је сачињено од нити живота и догађаја, утканих у креацију, Велике шаре, која представља цело постојање и стварност, прошлост, садашњост и будућност.

У границама утицаја ове Чипке Доба нису само земља и камен материјалног света, него и други светови и универзуми, друге димензије, друге могућности. Точак додирује шта се може десити, шта се могло десити, и оно што јесте. Дотиче свет снова као и свет будни свет.

Нико не зна дужину периода који је потребан за обрт Точка нити је тачно одређено трајање Доба. Само је сигурно да ће се оно што је било вратити, после што избледи из људског памћења и легенди. Ипак, ово знање ствара основу филозофије и историје познатог света. Не постоје завршетци, чак ни смрт није коначна унутар окретања Точка. Реинкарнација је једноставно део стања ствари у том свету. У пророчанства се верује и на њих се обраћа пажња јер она једнако говоре о томе како је било и како ће бити. Једино питање је када и на који начин ће се пророчанства остварити.

У таквом свету су промене једноставно предодређени део механизма. Само неколико особа, неколико посебних душа боље знаних као та`верени, могу да учине да се структура шаре савија око њих, менајући ток ткања. Ови та`верени бивају уткани као кључне нити око којих се уплићу околне нити живота, а у неким случајевима све нити живота, и уткани су тако да створе промену. Ове кључне нити обично изазивају веће промене у Шари Доба. Овакве битне промене су зване, на старом језику та`марал`алиен, или у преводу “Мрежа судбине”.

Чак су и та`верени и Мрежа судбине, исплетена око њих, су исткани од стране Точка и Велике Шаре. Верује се да Точак поново уплиће та`верене када ток ткања одлута од основне Шаре. Промене које се дешавају око њих, иако обично веома драстичне и потресне за оне који живе у том Добу, сматрају се последицама самокорекционог механизма Точка. Што је промена потребна да би се Шара довела у равнотежу већа, то је више та`верена уткано у свет.

Велики Точак је срце свог времена. Али је чак и Точку потребна енергија како би одржавао себе, а и шару. Ова енергија потиче од Истинског извора из ког може бити повучена Једна моћ. Истински извор и Једна моћ обоје су сачињени од два конфликтујућа, али ипак комплементна дела: саидина, мушке половине, и саидара, женске половине. Радећи заједно и једно против другог унутар Истинског извора, саидин и саидар су они који покрећу Точак Времена.

Једине познате силе изван Точка и Шаре су Творац, који је обликовао Точак, и Једну моћ која га покреће—а такође и испланирао Велику Шару и Мрачни који је заробљен изван шаре од стране Творца у тренутку стварања. Нико унутар шаре није у стању да уништи Точак и промени судбину Велике Шаре. Чак и они који су та'верени не могу у потпуности променити ткање. Верује се да уколико побегне из свог затвора, Мрачни, пошто је он сила изван стварања, биће у могућности да преуреди Точак и сав свет према својој слици. Према томе, свака особа, а посебно та`верени, морају да се боре како би постигли његову или њену најбољу судбину и томе осигурали равнотежу и очување Велике Шаре.

Једна моћ (Истински извор)

Истински извор је састављен од два комплементарна дела: саидина, мушке половине, и саидара, женског дела. Сваки од њих има сопствене предности и недостатке, и у исто време раде заједно и једно против другог. Само жене могу да дотакну саидар, и само мушкарци саидин. Обе половине не могу да осете другу половину Извора осим осим као неку негацију или недостатак. Чак и методе којима мушкарци и жене употребљавају Једну моћ које произилази из Извора су у потпуности различите, стога да жене не могу да науче мушкарце да користе Моћ, и обрнуто.

У неким Добима, као што је Доба легенди, мушкарци и жене су користили надопуњујуће делове Моћи како да остварили заједно оно што једна Моћ сама неби могла остварити. У садашњем Добу, део Моћи, мушка половина је укаљана, због чега мушкарци који усмеравају саидин са временом полуде и неизбјежно изазову разарање користећи Моћ уколико их неко пре тога не смири или не убије.

Већина људи не може да осети Истински извор, чак иако та енергија може бити манифестована свуда око њих. Само мали део популације, око 2 до 3%, у ствари има могућност, да једном када науче, да дођу у контакт и црпе Једну моћ, а данас већина њих није у стању да користи ту енергију на прави начин. Чин црпљења и владања током Једне моћи из Извора, зове се усмеравање.

Усмеравањем се црпе нити Једне моћи, и користе се или појединачно или комбиновано у ткању да би извршио одређени задатак. Постоје пет различитих нити Једне моћи, које су познате као пет Моћи. Назване су према томе којим елементима и енергијама се њима управља: Земља, Ваздух (такође знан као Ветар), Ватра, Вода и Дух.

Од малог процента људи који могу да усмеравају, већини је тај дар није урођен. Обично се јавља у раној младости или почетком средовечности, иако се код жена јавља раније него код мушкараца. Ових неколико талентованих индивидуа ће почети да усмерава са или без помоћи, ма шта они желели. У већини случајева нису свесни шта раде. За такве људе додир са Истинским извором и усмеравање је природно али и потенцијално смртоносно.

Колико се зна, Једна моћ није жива, већ је природна енергија која је ограничена само снагом или истрајношћу усмеравача. Једно упозорење мора бити наглашено, коришћење Моћи изазива зависност од ње. Једно од урођених опасности везаних за усмеравање је могућност да усмеравач потегне више него што може да прими или да потеже Моћ пречесто. Оваква непоштовања правила изазивају тешке последице по тело и ум.

Географија

Постоје три велика континента, и ледено подручје у свакој поларној регији. Наша земља, Аијелска пустара, и земља звана Шара заузимају један континент, а Сеаншан други, много већи, који лежи западно, далеко преко Аритског океана. Неименовани континент, познат једино из истраживања Морског народа, лежи далеко ка југу. Четврти континент можда лежи скривен испод масивних ледника јужне поларне регије, али је непознат и вероватно ће и даље тако.

Наше земље

Једини континент који је потпуно уцртан у мапама је онај који садржи наше земље, који ограђују планине Дума на северу, Аритски океан на западу, Олујно море на југу, и планине Кичме света (такозвани Змајев зид) на истоку.

Планине Дума се издижу из источног мора и пролазе дуж Аијелске пустаре и Шаре и зарањају поново у море на западу, а могуће је да се настављају испод воде ако су, као што се сумња, производ превирања који је обухватило целу планету током Сламања. Ширећи се и северно и јужно од планина Дум је пустош позната као Велика пустош, регија потпуно искварена додиром Мрачног, где Тролоци, Мирдраали, и остала малигна бића Сенке живе. Дубоко унутар Пустоши лежи мрачна вулканска планина Шајол Гул, место затвора Мрачног. Неки древни извори наговештавају да је планина некада било острво у хладном мору. Испод злосутних падина Шајол Гула је маглом прекривена долина позната као Такан’дар. Упркос магли, и присуству леда, који се налази на само неколико лига северно, ова ледена долина је сува као пустиња.

На западу лежи велики Аритски океан. На југу је Море олуја, и на одређеној удаљености од јужне обале, су Острва Морског народа. Отприлике у јужно од Илијана и Мајена, ова острва су раштркана широм Мора олуја. Једно је велико, и не зна се колико још средњих и мањих острва. Само Морски народ сам зна тачан број и локацију свих њихових остврских домова.

На истоку земље лежи, усамљени високи планински венац, Кичма света, такође познат и као Змајев зид, раздвајајући земљу од Аијелске пустаре. Постоје само четири употребљива пролаза кроз њега, и један јужни пут који заобилази ове планине. Најсевернији пролаз, Тарвинов пролаз, лежи у долини између планина Дума и Змајевог Зида, на ивици некадашњег краљевства Малкијер. Сада је део Пустоши. Даље ка југу, на ивици Шијенара, планине пресецају Ниамшки превоји, који представљају низ стаза које воде преко венца па у пустару Најпознатији прелаз, Џангаи пролаз, лежи јужно од Родоубичиног бодежа, је доминантан врх у Каирхијену. Аијели су прешли преко Џангаија у Каирхијен током Аијелског рата. Пре тог рата је представљао почетак већег трговачког пута између Каирхијена и Шаре. И даље га користе забављачи и трговци који желе да тргују са Аијелима.

Путовање јужно од Змајевог Зида је могуће, али је потребно проћи кроз опасне Потопљене земље северно од Мајена, и води једино до Безводног песка у јужном делу Аијелске пустаре. Потопљене земље се састоје од велике, опасне слановодне мочваре, густе џунгле испресецане великим плићацима пуним високих трава. Постоји тек неколико отворених водених путева, а чак и мање суве земље. Сваки делић чврсте земље сто корака дугачак се сматра огромним.

Источно од Потопљених земаља, на обали је Термул, или Безводни песак. Јужно од Аијелске пустаре, то је место где чак и Аијели не могу да нађу воду. Ова пешчана пустиња мењајућих дина које могу бити високе две или три стотине стопа, не садржи оазе, изворе, нити живот. Страшне олује се изненадно дижу и дувају необуздано по неколико дана. Њихов пролазак оставља велике делове ове грубе земље потпуно промењеним. Чак ни Аијели не залазе тамо.

Северно од Безводног песка је Аијелска пустара, дом огромних кланова Аијела који је зову Трострука земља. Мало ко зна ишта о овој земљи, осим Аијела. Велики део Пустаре се састоји од спаљених равница и беспутних пустара, са повременим оазама или планинским венцима. За три мала венца се зна да се одвајају од Кичме света. Негде дубоко у Пустари лежи древни град Руидеан, али само Аиели знају његову тачну локацију.

Колико далеко се ова пустош шири ка истоку је непознато, као и већина осталих информација које се тичу истока. Шара, како је становници зову (међу осталим именима) који предано чувају своју приватност, се граничи са Морем олуја на југу и Мореналским океаном на истоку. Познато је да има пет ограђених лука дуж јужне обале, у којем се обавља сва страна, поморска трговина. Тек неколико мапа постоји које приказују обалу Шаре, а многе су некомплетне, јер само долажење у видокруг источне обале доноси снажан и често смртоносан одговор тамошњих становника. Пет ограђених лука на југу су једина места на којима је дозвољено искрцавање страних бродова, и Морски народ је довољно мудар да избегне шансу за бродолом било где близу обале.

Сеаншан

Далеко преко Арита лежи континент Сеаншан. Граничи се са Мореналским океаном на западу и Аритским океаном на истоку, познато је да је широк отприлике хиљаду и петсто лига, на свом најширем делу на јужној хемисфери. Од планина Дума на северу до најјужније тачке континента је дуг отприлике четири хиљаде лига. Хоквингови освајачи су очигледно препознали упоредиву ‘безбедност’ овог места, и зато су га назвали ‘Мања Пустош’, упркос чињеници да је могла, и да даље може, да убије особу двадесет пута брже од било које средине у сеаншанској Империји. Сеаншани сами га обично зову Пустош. Испресецан рекама и планинама, континент такође има четири већа острва на југу, истоку и западу, као и три острва која се налазе у каналима који их одвајају.

Планине Дум у Сеаншану су именовали људи у освајачкој армији Артура Хоквинга, који су одмах уочили да подсећа на наше планине истог имена. Сеаншани такође деле и Пустош, иако је тамо мање опасна, зато што су Тролоци и Мирдраали у потпуности очишћени у овом делу света током миленијума након Сламања. Иако Сеаншани тврде да су потпуно уништили сва Бића Сенке, неколико бића, као што су Драгхкар, и даље се могу наћи у оквирима њихове Пустоши. Корупција тог места је иста као и у нашој Пустоши, али у мање опасном облику.

Земља лудих

Отприлике једнако удаљена од Сеаншананских граница и отприлике јужно од наших земаља, на другој страни Олујног мора је трећи континент. Безимен, осим за своје насељенике, открио га је Морски народ, који га је назвао ‘Земљом Лудих’, и труде се да га заобиђу. Све док ово нису открили и другима, они су били једини који су били свесни његовог постојања. Морски народ чак није ни покушао да истражи његову обалу, иако кажу да је континент отприлике седам стотина и педесет лига широк и да је на правцу север југ широк петско лига, док је његова јужна на петсто лига од јужне поларне капе. Многи активни вулкани су лоцирани дуж обале, и лако су видљиви са мора. Земљотреси и велике олује су уобичајени у овим морима, и ледени брегови су стална опасност за било који брод који путује далеко на југ од северне ивице континента, могуће због великог броја земљотреса који су направили пукотине на ивицама поларне капе. Морски народ прича страшне приче о онима који су ризиковали да изађу на обалу Земље Лудих, и вратили се назад на своје бродове. Домороци се наизглед никада нису опоравили од Сламања, и нису успели да поново успоставе ред било какве врсте. Људи живе у колибама у малим, примитивним селима. Било који странац ризикује сусрет са усмеривачима било којег пола. Мушки усмеривачи су често наравно луди, због љаге, али су жене исто толико опасне и непредвидљиве. Ако странац не сретне усмераваче, једноставно ће бити дочекан од стране групе сељана који ће покушати да га убију као и било ког другог ко им је непознат. Чини се да нема могућности за миран контакт.

Ликови

Точак Времена је дело које обухвата веома богат заплет радње са великим бројем ликова. Радња серијала почиње и у великој мери се окреће око младог Ранд ал' Тора, реинкарнираног Лијуса Терина Теламона, који је Поноворођени Змај. Укључени су и његови другови Мет, Перин, сеоска Мудрост Нинаева, и наравно Аес Седаи Моираина. Међутим, елементи таквог заплета постављени су много раније, па ликове можемо поделити на историјске и оне око којих се врти радња.

Треба имати у виду да су ликови подложни циклусу реинкарнација, а и давно погинули јунаци могу бити позвани у бој. Осим тога Мрачни и његови Изгубљени имају веома дуг живот. Такви историјски ликови се осталим ликовима око се којих врти радња обраћају њиховим старим именима и виде у њима улоге какве су раније имали (рецимo Ранд као Лијус Терин Теламон Родоубица). Тако да је немогуће потпуно одвојити историјске од "актуелних" ликова.

Историјски ликови

Некада давно било је Доба легенди у којем су саидин и саидар деловали заједно, односно мушки извор Једне моћи није био укаљан. Међутим, приликом истраживања извора моћи који не би био подељен на мушки и женски део, су налетјели на затвор у коме је био затворен Мрачни (Ша'итан) у коме га је Творац затворио у тренутку Стварања, и тиме га одвоио од Творевине. Као послиједица тог експеримента, истраживачка зграда је у потпуности уништена, а Мрачни је добио могућност да додирне свет. Започео је тиме што је укаљао тадашње утопијско друштво подстичући најлошије особине у људима, и почео сакупљати следбенике. Када су се осјетили довољно снажним Марчни је уз помоћ својих Изгубљених и слијебеника покушао освајање света. Изгубљени (који себе зову Изабрани) су Аес Седаи који су прешли на страну Мрачног. Тако је отпочео Рат Моћи. Рат се заврши Лујис Териновим нападом на Шајол гул, приликом чега су он и његових 100 Садругова успијели да печатима затворе затвор Мрачног и тринаест најмоћнијих Изгубљених, који су били код њега на саветовањуса њим. Нажалост, Мрачни се у послиједњем тренутку осветио и укаљао саидин, због чега су Стотину саругова и Змај истог тренутка полудјели. Од тада сваком мушком усмеривачу пријети лудило ако усмијерава.

Касније се назив Изгубљени користио само за њих. Изгубљени стално сплеткаре једни против других и против Светлости у нади да ће бити именовани Нае'блисом. Нае'блис је титула виша чак и од Изгубљених. Нае'блис је регент самог Мрачног на овом свету. Он одговара једино Мрачном, и по чину му је једино раван Шадиар Харан. Изгубљени се често појављују у добу дешавања радње серијала, било у свом облику, као Агинор или лежно се представљајући - Ланфеар као Синдана.

Ликови око којих се догађа радња

Ранд ал’Тор, који ће касније бити познат као Поноворођени Змај, родио се на падинама Змајеве планине 2. Дануа 978 године нове ере, на самом крају Аијелског рата. Таим ал'Тор узима бебу Змаја за сина заједно са Кари ал'Тор и дају му име Ранд ал'Тор. Враћа се са новорођенчетом и својом новом женом Кари кући у Две Реке, остављајући обећавајућу војну каријеру да би подизао Ранда. Нажалост, Кари умире када је Ранд имао негде око пет година, и Там наставља да га подиже као сопственог сина, никад му не рекавши како га је нашао. Ранд је одрастао као и сваки други младић из Две Реке и изгледало је да ће одрасти само у још једног Дворечанина. Али Точак је исткао другачију судбину. 998. године у село долази Моираина Аес Седаи са својим Заштитником Ланом, тражећи Поноворођеног Змаја. Она и њена пријатељица Сиујан Аес Сеаи су посветиле своје животе његовом проналажењу, и тражиле су га још од његовог рођења 978.

Нинаева ал'Мера је сеоска Мудрост у Две Реке. Она и без обуке има изражене могућности усмеравања које имају Аес Седаи. Иако то није било дело Моираининог плана она се упушта у авантуру пратећи Ранда и остале момке кад су нестали из села. Моираина прихвата овакво ткање Точка и преузима њену обуку за Аес Седаи.

Егвена ал'Вер, девојка Ранд ал' Тора улази у авантуру заједно са Нинаевом. И она поседује способности једне Аес Седаи.

Метрим 'Мет' Каутон, Још од младости био је познат по сналажљивости и лукавости, због чега је често упадао у невољу. Рођен је исте седмице кад и Перин Ајбара и Ранд ал'Тор и заједно са Мораином Седаи и њима је умакао пред Тролочким нападом 998 г.н.е. Током бијега до Шадар Логота показало се да у његовим венама тече изузетно јако стара Манатеренска крв јер је извикивао борбене покличе на Старом језику. У Шадар Логоту га је умало Мордејт преварио али је ипак био умрљан злом Шадар Логота јер је узео један бодеж из његових ризница.

Перин Ајбара је велик човек са јаким рукама и раменима једног ковача. Он има коврџаву, црну косу. Његове очи су биле тамно смеђе, мада касније у серијалу постају златне, такође пушта браду. Перин тешко да је био заинтересован за авантуре, пошто је био промишљен, и човек велике снаге и једанке нежности, био би срећан да одживи своје време у Двема Рекама као ковач. Нажалост, пут није добро текао, као и већина путева за које се Мрачни занима, и Перин и Егвена су се нашли одвојени од својих пријатеља. Њих двоје су путовали у Каемлин(или бар покушавали то да ураде) када су срели човека у шуми који се звао Елијас Мачера. Елијас је био вучји брат, човек са необичном повезаношћу са вуковима. Препознао је ту спосовност и у Перину, и представио га чопору вукова, што је укључивало и Скакача и Шарену. Периново вучје име је Млади Бик.

Моираина Дамодред, лик који многи пореде са Толкиновим Гандалфом, заправо је много занимљивија особа. Она, слично Гандалфу, осмишљава читаву авантуру чији је циљ борба против Мрачног. Њени методи су, међутим, доста "нестандардни". Она зна да је Ранд ал'Тор мушки Аес Седаи (да има моћ усмеравања која га може довести до лудила) и води га до његовог пута Поноворођеног Змаја. Тиме делује у директној супротности према начелима Аес Седаи чија је дужност да било каквог мушког "усмеривача" једноставно "смире" то јест одузму му могућност усмеравања, услијед чега усмеравач ускоро губи жељу за животом због недостатка Једне Моћи, и умире.

Лан Мандаргоран је Заштитник чија је улога да чува Моираину.

Организације

Аес Седаи је женски ред који има за прокламовани циљ да "помаже свима". Одлика сваког Аес Седаи је да може да усмерава Једну моћ. Као и друге организације они се боре против Мрачног. Занимљиво је да Аес Седаи нема јединствену филозофију, већ је подељен на седам Ађаха. Сваки Ађах има своју специјалност из које проистиче и начин мишљења. Они су често међусобно завађени - као на пример Црвени против Плавог. У Доба легенди постојали су и мушки Аес Седаи, међутим мушки извор моћи је касније загађен и мушкарац који може да усмерава излаже се опасности од лудила. На челу Аес Седаи је Амирлин трон, жена која води порекло из једног Ађаха, али формално припада свима.

Деца светлости, такође названи Бели плаштови, сматрају да је њихова дужност да се боре на страни Светлости против Мрачног. У пракси ова организација делује као ред крсташа, односно инквизиција - испитивачи Белих плаштова, Рука Светлости имају баш посао инквизиције и њихов командант носи титулу Високи Инквизитор. Боре се против сваког ко се не слаже са њиховим методама. Сваки командант је слободан да одлучи ко од људи на које наилази спада у Пријатеље мрака. За разлику од Аес Седаи они немају завете који би их спутавали. Деца светлости су љути непријатељи Аес Седаи, и према њиховој дефиницији све Аес Седаи су Пријатељи мрака, или су бар зле, као и остали који им се супротстављају. Истина је да Мрачни има своје пријатеље инфлитриране и међу Аес Седаи и међу Беле плаштове.

Пријатељи мрака, као и Изгубљени се боре на страни Мрачног. Они у принципу делују у илегали и могу заузимати веома висока места у хијеархији. Постоје различити нивои посвећености Мрачном и отуда Пријатељи мрака имају различите мотиве. Посвећенији страсно теже својој бесмртности и ослобађању Мрачног, док они мање посвећени просто желе да припадају нечем већем од себе самих. Сваки већи град вероватно има у својим зидинама ћелију Пријатеља мрака. У граду који има сто хиљада људи, вероватно има пет стотина ових пријатеља Мрачног.

Нације

Андор је највећа и најстарија нација (земља, држава) од свих који покривају Наше земље. Суверенитет Андора датира од када је Артур Ховкинг преминуо. Главни град Андора је Каемлин. Према традицији Андором владају само краљице. Краљевство одржава блиске везе са Аес Седаи. Андор заиста обухвата огромну површину, која укључује и многе забачене крајеве, као што су Две реке (под њиховом формалном влашћу) и многа ненастањена места.

Каирхијен је богата земља чији трговци су некада могли да несметано тргују са Аијелима. Међутим, касније је био изложен нападима истих Аијела и његов сјај се гасио. Племство Каирхијена, његове куће, исцрпљује се међусобно у игри интрига и убистава која се зове Даес Дае Мар - Велика Игра.

Аијели су раса која живи у безводној пустињи коју и Тролоци нашироко заобилазе и зову Земља за умирање. Они имају доста сличности са Фременима Френк Херберта, односно бедуинима. Аијели су жестоки непријатељи Мрачног, мада их многи сматрају Пријатељима мрака због пошасти коју су начинили у Аијелским ратовима, када су упали у Наше земље.

Uređivanje članka i premeštanje na novu stranicu

Članak je prebačen na novu stranicu zato što je prerađen članak napisan u latiničnom pismu. Članak će biti dodatno uređen i biće u potpunosti prikladan za Wikipediju, tako da neće biti problema kakvi su bili ranije (kopiranje sa drugih sajtova itd.).