Разговор:Феничанско писмо

Додај тему
Активне дискусије

NaslovУреди

Pa kad može i jedno i drugo, što onda manje poznato? Iz inata? --Јагода  испеци па реци 23:01, 13. април 2013. (CEST)

I kad je naslov već promenjen, što nije i u tekstu promenjeno? Ovo je cirkus a ne članak. --Јагода  испеци па реци 23:02, 13. април 2013. (CEST)

Текст је започет овако. Тајга је у међувремено променила. --Lakisan97 (разговор) 23:10, 13. април 2013. (CEST)

Koliko vidim, ti si u pravu Jagoda, ipak je naslov iz inata.--Soundwaweserb (разговор) 23:26, 13. април 2013. (CEST)

Сад је из ината (јер ми се нимало не свиђају аргументи "мање познато" и "овако је ипак боље") од разноразних експерта који мисле да могу да одређују шта је уобичајено, а шта не. Даље, Јагода, ти се, по обичају, слепа код очију, а такође си позната по својој брзоплетости, па вероватно због тога ниси приметила да сам, дајући наслов Фенички алфабет, само усклађивао наслов са текстом у којем се такође помињао "фенички", а не "феничански" алфабет. Наравно, моја верна пратиља и правописна муза Тајга је брже боље допатролирала и променила у тексту "фенички" у "феничански" (без икаквих аргумената, ако се у то не рачуна твој отровни коментар и Саундвосербова "сугестија" на њеној страници за разговор). Толико о поштењу, инату, просутом отрову и стручности.

--Sly-ah (разговор) 23:34, 13. април 2013. (CEST)

Ne znam koji je tvoj problem, ali definitivno ga imaš sam sa sobom Slajo, Tajga i Jagoda ti ne smetaju, a ni ja jer ne postojiš za mene. Niti mi je namera da ispravljamo krive Drine niti da izazivam sukob, neka ostane ovako što se mene tiče. Međutim, ti si dokazao odavno koliko si „pošten“ kad si lagao da nisi učestvovao u promeni imena jednog članka na projektu. S punim pravom mogu reći da Jagoda nije dala nijedan otrovni komentar ovde jer samo štetočina na projektu kao ti može pomisliti tako nešto, naravno bez ikakve pretpostavke najbolje namere s tvoje strane. E toliko o poštenju, inatu, tvom prosutom otrovu i tvojoj stručnosti.--Soundwaweserb (разговор) 23:56, 13. април 2013. (CEST)

Јеси ли ти стварно толико глуп или узимаш часове?

--Sly-ah (разговор) 00:03, 14. април 2013. (CEST)

Pokazao si ti koliko si glup i nepošten, a sad i dalje nastavljaš neku polemiku, ajde idi pokrij se ušima, zavuci u rupu i prestani da dišeš, ti si sramota za ovaj projekat, zbogom štetočino.--Soundwaweserb (разговор) 00:07, 14. април 2013. (CEST)

Ахххх, јахај, та дахххх![а][б] Тачно сам знала шта ће овде да се деси, осим ово за глуп и за часове [в]... А то је и основни разлог зашто нисам ни пребацивала страницу, мада буквално у сваком тексту на Вики, а и пуно шире, искључиво се користи назив „Феничанско писмо“. Из истог разлога нисам ни наставила даље да пишем, нити тражим литературу и да будем искрена, можда је цео чланак, овако јадно написан, још у старту требало бацити правац у ђубре, пошто му недостаје још пуно тога, да би се чланком могао назвати, а и како бих узгред избегла још једну ноћну мору и јахање по леђима, оних којима падају напамет сви други називи осим оног који се у нормалном говору користи. Питам се само докле ће овако, бре![г] --Тајга (разговор)

  1. ^ није страни језик и није потребно преводити
  2. ^ добро је што нисам читала оно горе, јер бих одма’ одустала и од овог коментара
  3. ^ то је детаљ који захтева озбиљне санкције
  4. ^ у задњој реченици нису прескочени, ни зарез, а ни знак узвика, није питање, јер одговор ми није потребан, пошто се сам намеће

Хех. Ја отровна, ћорава и немеродавна, Саунд глуп (плус необразован у глупости, па ето, мора и часове да узима), Тајга шта већ (од силних увреда које су излетеле из Слајине тастартуре, више не знам која је коме упућена), а Слаја је меродаван да одређује шта је уобичајено а шта није. Наравно, може му се, јер је дежурини вики силеџија, те се нико неће усудити да врати овај чланак на нормалан назив, свима познатији, осим, наравно, г. Слаји. --Јагода  испеци па реци 00:56, 14. април 2013. (CEST)

Народ се звао Феничани а не Феници па је према томе и Феничанско писмо, одакле само идеја за Феничко. Ајд Слајо одрасти --НиколаБ (разговор) 00:58, 14. април 2013. (CEST)

Расте он, али у погрешном правцу (и смеру).  --Јагода  испеци па реци 01:00, 14. април 2013. (CEST)

Не контам јел стварно сваки други дан морају да избијају нека безвезна препуцавања и преусмеравања и млаћење празне сламе засновано на личној сујети. Само да моја буде задња па нек све иде дођавола. Баш ми се гади ово место. --НиколаБ (разговор) 01:02, 14. април 2013. (CEST)

Шта ћеш, неки морају негде да се доказују, а пошто су лузери у правом животу, онда сипају жуч на оваквим местима. Може им се, јер нема ко да их заузда. --Јагода  испеци па реци 01:05, 14. април 2013. (CEST)

Овако: назив није од Феничани, већ од Феникија. Даље, Правопис каже да може и једно и друго, па је мало неумесно да разноразни "експерти" одређују шта је укорењенији и уобичајеније (докази типа "ја знам да је тако уобичајено" или "на сваком тексту на Вики, а и шире, користи се феничанско" за мене нису меродавни), даље, када сам исправио на "Феничко писмо" само сам ускладио са ситуацијом у тексту (што је наведено у напомени) иако сам био свестан да може и једно и друго. Дакле, остаје "феничко" (јер је тако такође исправно) док "експерти" не прибаве доказе о томе зашто је боље, феничанско" укорењеније и уобичајеније ". Ништа више. О просипању жучи, отровним коментарима и набеђеним лингвистима већ је овде било довољно говора, па да се не понављам.

--Sly-ah (разговор) 09:40, 14. април 2013. (CEST)

S obzirom da si jedini koji tvrdi da je "feničko" uobičajenije od "feničansko", mislim da si ti taj koji treba da prilaže dokaze za "uobičajenost" a ne obrnuto. Ili ti JESI ekspert za utvrđivanje uobičajenosti, a mi nismo? Šta te kvalifikuje kao takvog? Kao jedni dokaz tvoje "ekspertize" ja do sad videh samo siledžijstvo. Ništa više. --Јагода  испеци па реци 10:02, 14. април 2013. (CEST)

Не тврдим ја ништа. Где ја тврдим да је "феничко уобичајеније"? Ево, предлажем да спустимо лопту. Није спорно да се оба облика користе (и то релативно равноправно, судећи по површној претрази на Гуглу), тако да је мени у бити сасвим свеједно какав ће наслов бити. То ми је било свеједно и када сам урадио прву измену, али коментари после те измене су били прилично неукусни. Ти си одмах кренула ђоном и ниси претпоставила добру намеру (а касније се мени саветује да у твом коментару претпоставим добру намеру - мислим, бизарно), превидела си да је у наслову стајало "феничански", а у тексту "фенички", а ја сам само, без икаквих задњих намера, ускладио чињенице, Саундвосерб је у коментару своје измене написао да је "овако боље" (а нигде није навео аргументе), што ме никако није могло натерати да претпоставим добру намеру, Никола предлаже да одрастемо и тврди да је "феничански" настало од "Феничани", што је можда и тачно, али је питање како писци Правописа нису знали за то када су навели да је и једно и друго прихватљиво, за Тајгу не знам шта је мислила, итд. Немам ништа против да наслов буде Феничанско писмо, али наведите неке чврсте и уверљиве доказе да такав облик "уобичајенији, чешћи и укорењенији" од облика "фенички". Кажем, површна претрага на Гуглу (ћирилицом "феничко писмо" и "феничанско писмо" са све знацима навода) даје и једно друго (са уобичајеним додатним погоцима типа блога, Вики на српском, форума итд.) али се никако не може рећи да једно баш преовлађује над другим. Наравно да претрага на интернету није меродавна, али ја само наводим као илустрацију. Можда је у стручној литератури другачије и спреман сам да се повучем уколико неко наведе да је у стручној литератури "феничански" много премоћније од "фенички", али, дајте, поднесите те доказе. Зар је то тако тешко?

--Sly-ah (разговор) 10:20, 14. април 2013. (CEST)

Па хајде ти онда нама ретардиранима нацртај која је поента премештања са феничанског на феничко и обратно? И откад то писма добијају имена по географским локалитетима (изузетак су цивилизације чије постојање није прецизно утврђено), јел писмо измислио камен или човек? Широм Феникије су живели и разни други народи, а не само Феничани, док су са друге стране то исто писмо вероватно користили бројни други народи. А теби наводити чињенице има смисла колико и сипати воду у шупљу канту јер обично издвајаш само оно што теби одговара. Па је тако претрага на гуглу у вези са Владом Гергиевим неважна, али је зато у неким другим случајевима обавезујућа. Мало хоћу мало нећу. --НиколаБ (разговор) 11:57, 14. април 2013. (CEST)

Ја сам објаснио зашто сам у наслов ставио феничко, а ако ти није јасно, ево, још једном: у наслову је било феничанско, у тексту феничко (пре Тајгине измене) и ја сам само ускладио наслов са верзијом у тексту, при чему сам могао и обратно, али, колико сам могао да схватим, то и није било битно будући да у Правопису равноправно постоје оба облика. Затим је реаговала Јагода питањем "зашто фенички, када је феничански уобичајено", што ме мало зачудило, јер нигде није навела зашто је "феничански уобичајено". Онда се јавио Саундвосерб и променио у феничански, уз коментар "овако је боље", иако нигде није навео на основу чега тврди да је "тако боље"? Онда си се јавио ти и рекао "дајте одрастите, феничански је уобичајено ", иако ниси навео зашто је баш "феничански" уобичајено. Дакле, ја бих теби могао да поставим противпитање: а која је поента премештања са "фенички" на "феничански" без икаквих доказа (осим нечијих личних мишљења)? И зашто ти мени објашњаваш од чега је реч настала, када ја уопште нисам одговоран за одредницу у Правопису која прописује равноправно коришћење оба облика? Опет причаш исту причу: објашњаваш свима другима генезу неке речи, а при том занемарујеш чињеницу да је све то записану у Правопису и осталој пратећој литератури.

Што се тиче Гугла и интернета, превидео си чињеницу да сам се оградио казавши "Наравно да претрага на интернету није меродавна, али ја само наводим као илустрацију" при чему сам навео и "(ћирилицом "феничко писмо" и "феничанско писмо" са све знацима навода) даје и једно друго (са уобичајеним додатним погоцима типа блога, Вики на српском, форума итд.)". Такође сам навео „Можда је у стручној литератури другачије и спреман сам да се повучем уколико неко наведе да је у стручној литератури "феничански" много премоћније од "фенички", али, дајте, поднесите те доказе“. Ја не знам шта још хоћете од мене.

--Sly-ah (разговор) 14:17, 14. април 2013. (CEST)

Ко год да је некада ишао у школу рећи ће ти да је тамо учио о тамо неком древном феничанском алфабету (писму) и народу Феничанима који бејаху врхунски поморци. Кад већ упоређујеш нема овде никакве разлике између твојих и тврдњи осталих, јер сви тврде исто на истим основама. Ово феничко има смисла колико и рећи да се у Грузији користи грузијански језик и писмо. Уосталом ради шта хоћеш, није ни важно. --НиколаБ (разговор) 14:45, 14. април 2013. (CEST)

Али, опет питам: што ти то мени говориш? Да ли сам ја направио измене које нису аргументоване? НИсам. И сам си рекао да сви тврде исто на истим основама, с тим да присталице "феничанског" тврде да је тако уобичајено и боље (иако још увек не наводе никакве аргументе за такве тврдње). И сад сам ја штеточина, а сви остали су конструктивни и добронамерни уредници (који, додуше, уређују без икакавих аргумената, али то, вероватно, више није ни важно, поготово у ситуацији када Злају треба елиминисати). Неколико сам пута напоменуо: Да се само неко сетио (или хтео) да каже: Видиш, Злајо, у кеизи тог и тог пише "феничански", у књизи тог и тог опет пише "феничански" (и то 28 пута) ... ја бих сигурно рекао: онда у реду, ако "феничански" преовлађује у стручној литератури, онда иде "феничански". Али не, аргументи су били "феничански је уобичајеније, феничански је боље, без аргумената, феничански је настало од Феничани" (као да то аутори Правописа не знају) ..." И опет ми ниси одговорио: Која је поента премештања "феничког" на "феничански" без иједног ваљаног аргумента?

И ја још увек чекам да неко наведе макар један ваљан аргумент у корист "феничанског" а да се не своди на лична мишљења и ставове и на објашњавање порекла речи и од чега је она настала.

--Sly-ah (разговор) 14:57, 14. април 2013. (CEST)

А да ти је било ко овде навео било коју литературу на којој пише феничански (а врло добро и сам знаш да је то и више него уобичајен облик, само тераш инат) ти би то као уважио? Колико смо таквих ситуација имали до сада? Ја ти кажем узми било који спис на српском језику који се бави антиком! --НиколаБ (разговор) 15:16, 14. април 2013. (CEST)

Само ти наведи литературу и гледај шта ће се десити. Даље, веруј ми да нисам имао појма да је "феничански" "и више него уобичајен облик". Таквих ситуација је до сада било неколико и у свима сам се повлачио (Леа Дајч, Ромео Травис, па чак и онај сликар Констабл, иако сам ја ту био у праву). И ја теби кажем да ми наведеш било који спис (боље неколико) на српском језику који се бави антиком и у којима доследно стоји "феничански". С друге стране, надам се да нећеш прескочити (или не дај Боже, прикрити) оне списе који се баве антиком, а у којима стоји "фенички". Није ми јасно зашто нико не наводи те фамозне аргументе? Не бих рекао да је облик "феничански" толико премоћан да за њега, заправо, и не треба потврда.

--Sly-ah (разговор) 16:51, 14. април 2013. (CEST)

Ево, овде [1] пише фенички (мислим да је извор прилично компетентан, будући да се ради о београдском Центру за хебрејски језик и писмо), овде [2] се на неколико места помиње феничанско, али и феничко писмо, овде [3] се помиње "феничко писмо", нашао сам два блога и један форум на српском где се помиње "феничко писмо" (али, нисам их наводио јер се такви извори не рачунају)... Сигуран сам да има и извора са "феничанским писмом", али теби препуштам то задовољство да их пронађеш и објавиш.

--Sly-ah (разговор) 17:09, 14. април 2013. (CEST)

У ствари кад боље размислим, никада нисам чуо ни за феничане ни за Феникју, јер су били „толико маргинални и мали“ да их скоро ни један извор и не спомиње. И наравно ти си увек у праву по сваком могућем питању, тако да је сваки наставак беспредметан и млаћење празне сламе. --НиколаБ (разговор) 17:35, 14. април 2013. (CEST)

Ја сам покушао лепо - не иде, покушао сам аргументовано - не иде, покушао сам разјаснити како је дошло до збрке - не иде ... Ја ту не могу помоћи ни теби ни себи. Ниси ми одговорио ни на једно питање, ниси ни покушао да прочиташ и схватиш моја објашњења и аргументе - само упорно тврдиш да је један облик чешћи, да све то пише у књигама и да ја то сигурно знам, али се инатим. Дакле, и мени је сасвим свеједно како ће се чланак насловити, али не могу прећи преко силеџијског начина на који се то постиже (иако се такви манири само мени приписују). Страница за разговор чланка нека послужи као доказ бешчашћа и силеџијства једне групице уредника на Википедији на српском језику који су испословали промену наслова чланка без икаквих аргумената.

--Sly-ah (разговор) 18:06, 14. април 2013. (CEST)

У том извору за који тврдиш да је „прилично компетентан, будући да се ради о београдском Центру за хебрејски језик и писмо“ — ако мало боље погледаш/прочиташ — пише и „феничански“. --Павлица причај 18:14, 14. април 2013. (CEST)

Добро. И шта хоћеш тиме рећи? Да извор није компетентан или да се у неким изворима равноправно јављају обе верзије? Како год окренеш, нико није у праву. Заправо, у праву су само они који раде без аргумената, на основу својих "дубоких уверења".

--Sly-ah (разговор) 18:20, 14. април 2013. (CEST)

И да, послушао сам твој савет и мало боље погледао/прочитао остатак чланка. Прво се наводи "феничко писмо", па затим "феничанско", а потом четири пута "феничко". Закључак извуци сам.

--Sly-ah (разговор) 18:24, 14. април 2013. (CEST)

Ако ћемо да бројимо и да тражимо ваљане изворе, у Правопису се, драги мој, само једном помиње „феничко“, а другде „феничанско“. Закључак извуци сам. То што ти не желиш, већ по навици, да признаш да си погрешио — то је друга ствар. Пријатан остатак дана.   --Павлица причај 18:34, 14. април 2013. (CEST)

У Правописном речнику се, драги мој, помињу фенички и феничански као равноправни ликови и то под одредницом Феникија, Феничанин, Феничанка. Дакле, ја нигде нисам погрешио, а твој проблем је што се то теби само учинило.

--Sly-ah (разговор) 19:34, 14. април 2013. (CEST)

Погледај мало боље, можда ти се само учинило.   --Павлица причај 20:02, 14. април 2013. (CEST)

Iz popularne i stručne literatureУреди

Nekima stvarno treba zabraniti pristup internetu. Šalim se.  

Za početak bih naveo svima pristupačnu: Enciklopedija Britanika knj. 9, Beograd 2005, str. 159.

Feničani, drevni stanovnici Fenikije. Bili su pomorci, trgovci i osvajači i najverovatnije potiču iz Persijskog zaliva iz perioda oko 3000. godine pre n. e. Do drugog milenijuma pre n. e. naselili su se u Levantu, Severnoj Africi, Anadoliji i na Kipru. Trgovali su drvetom, tkaninama, bojama, vezenim tkaninama, vinom i ukrasnim predmetima. Naročito su bili vešti u obradi slonove kosti i drveta, a dela feničanskih zlatara i kovača bila suz nadaleko čuvena. Njihovo pismo postaće kasnije osnova grčkog alfabeta.

--Нимча (разговор) 18:27, 14. април 2013. (CEST)

Jedna mala digresija. U Enciklopedija Britanika knj. 10, Beograd 2005, str. 10. Imate odrednice Fransisko Havijer, sv. Franja i Franc Jozef I ili Franja Josif I.--Нимча (разговор) 18:30, 14. април 2013. (CEST)

M. Rostovcev, Istorija starog sveta, Matica srpska, prev. Milica Mihajlović i Nada Ćurčija-Prodanović, Novi Sad 1974, str. 37

U feničanskoj umetnosti, na primer, zapažaju se veoma snažni mikenski uticaji.

--Нимча (разговор) 18:45, 14. април 2013. (CEST)

Džejn Bingam, Istorija sveta. Internet enciklopedija, prev. Zvezdana Šelmić, Novi Sad 2004, str. 144-145.

Feničanski trgovci. Feničani su potomci Hananaca, koji su živeli na istočnoj obali Sredozemnog mora (vidi str. 140). Oko 1200. g. pre n.e, oni su postali najuspešniji trgovci drevnog sveta... Feničani su dobijali skupocenu purpurnu boju iz jedne vrste školjki. Ime „Feničani“ potiče od grčke reči koja znači „purpurni ljudi“.

--Нимча (разговор) 18:53, 14. април 2013. (CEST)

Ivan Jordović, Stari Grci. Portret jednog naroda, Beograd 2011, str. 72

Pismo. Nastanak grčkog alfabeta spada među najvažnije događaje arhajskog doba, jer mnoge druge pojave koje su bile od ključnog značaja za razvoj Helade ne bi bile zamislive ili barem ne u onom obliku u kom su nama poznate. Heleni su preuzeli pismo od Feničana -- još Herodot govori o feničanskim slovima (phoinikeia grammata) -- tako što su prilagodili njihovo suglasničko pismo svojim potrebama, dodajući mu znakove za samoglasnike.

--Нимча (разговор) 19:02, 14. април 2013. (CEST)

Mirko Divković, Latinsko-hrvatski rječnik, Zagreb 1900, str. 794

Phoenices, cum, m [Phoinikes] Feničani; u sing. Phoenix, icis, m. Odatle 1) Phoenice [Phoinike], es, -cia, ae, f. Fenicija, usko primorje sirijsko, poznato po purpuru (grimizu), koji se ondje priugotavljao. 2) Phoeniceus (Poen.) [Phoinikeos] grimizan, Plaut. Ov.; pomum, šipak, Ov. 3) Phoenissa, ae, f. [Phoinissa] adj. Fenički, supst., Feničanka, o Didoni, Feničanke, gluma Euripidova, Cic. off. 3, 21, 82.

--Нимча (разговор) 19:17, 14. април 2013. (CEST)

И ти си, као историчар-аматер, сасвим сигуран да нигде ниси заобишао извор у ком стоји "фенички"? Ја сам горе навео неке изворе који нису у складу са твојима, па не би било лоше да их погледаш/прочиташ и прокоментаришеш. Ако је тако (а нема разлога да ти не верујем, уверљивои си овде на Википедији доказао своје поштење и честитост, а надасве широку ерудицију), онда нема разлога да не буде "феничански". Ако ништа друго, испоштована је препоручена процедура за коју сам се залагао све време.

--Sly-ah (разговор) 19:42, 14. април 2013. (CEST)

Oblik „fenički“ našao sam samo u Latinsko-hrvatskom rječniku iz 1900.--Нимча (разговор) 19:46, 14. април 2013. (CEST)

Ajde, sad ti meni objasni što ti je potrebno da Vladimira omalovažavaš i nazivaš ga istoričarem amaterom, kad znaš vrlo dobro da je student istorije, i to vrlo uspešan i temeljan, što je uostalom, dokazao svojim člancima koje je ovde napisao? Što ti je potrebno da omalovažavaš njegovo znanje i njegovu stručnost, kad on niti jednom jedinom rečju nije tebe omalovažio? OK, još uvek nema diplomu, ali budi uveren da će je vrlo brzo imati i da će biti odličan istoričar. Student nije isto što i amater. Ti si jezičar amater i nikad nećeš biti profesionalac i to vrlo dobro znaš, a on je student koji će uskoro biti profesionalac u svojoj oblasti i to treba da se poštuje. Mislim da je krajnje nisko raditi to što radiš, pogotovu što ti zahtevaš da se tvoja reč u oblasti iz koje nemaš diplomu poštuje, a ovamo omalovažavaš one koji će sigurno biti diplomirani profesionalci iz svojih oblasti. Što nije u redu, zaista nije u redu. --Јагода  испеци па реци 19:54, 14. април 2013. (CEST)

Прво, ја нисам имао појма да је он успешан и уважен студент историје "који ће бити одличан историчар", друго, то ме нешто претерано и не занима, треће, он је још увек историчар-аматер, а тек кад дипломира биће професионални историчар (и то по његовој изјави, која и не мора да буде истинита), четврто, он је на сав глас и где год је стизао, омаловажавао и понижавао лингвисте-аматере, да би у свакој дискусији повезаној са правописом и језиком водио главну реч, иако нема никаквих квалификација за то (баш као ни лингвисти-аматери којима се константно подсмева и константно их вређа), осим ако се под компетентношћу не подразумева његова опскурна и смешна теорија да лингвистика мора да буде слушкиња историје. А само да те подсетим на његове изјаве да "не може да схвати оне којима се дижа на Клајна" и на "Клајнове бутликерсе" (што год то значило). И примети да још нико није одгонетнуо сврху његовог постојања овде на Википедији. И мислим да ниси морала толико да се трудиш око "одбране Сократа", будући да ће он већ сасвим сигурно реаговати на моја "омаловажавања".

--Sly-ah (разговор) 20:09, 14. април 2013. (CEST)

Prvo, on JESTE student istorije, nije AMATER i to treba da ti bude bitno, kad je u pitanju istorija i istorijska terminologija na ovom projektu. Biti student nečega i biti amater nečega nije jedno te isto. Štaviše, poprilično je različito. To što on omalovažava lingviste nije opravdanje da se vraća omalovažavanjem istoričarske profesije. Rešenje je u tome da se već jednom prestane s omalovažavanjem bilo koga i bilo čega, a ne da se stalno vraća tante za mante. I još nešto: ja njega ne branim, niti sam reagovala zb og njega (dobro si primetio, Vladimir je vrlo rečit i ume vrlo lepo i sam da se brani), već sam reagovala na tvoj stalno isti način pristupa svakoj diskusiji, uvek s omalovažavanjem, uvek s vređanjem. Kako očekuješ onda da drugi prestanu s vređanjem, ako ti ne prestaješ? Jednom neko treba da prestane, a razumno je očekivati da to uradiš ti, jer svima otac možeš da budeš, te je logično da ti njima budeš primer, pre nego oni tebi, zar ne? a što se "svhe postojanja na ovom projektu" bilo koga od nas tiče, mislim da je dovoljno da to zna svako za sebe ponaosob. Vladimir verovatno zna svrhu svog postojanja na vikipediji. Da li ti znaš svoju? --Јагода  испеци па реци 20:24, 14. април 2013. (CEST)

--Павлица причај 20:18, 14. април 2013. (CEST)

--Sly-ah (разговор) 21:12, 14. април 2013. (CEST)

Неком време прошло, неком тек долази. Цмок, цмок. --Павлица причај 22:41, 14. април 2013. (CEST)

Ево мало посластице за полуисторичара, који се редовито позивао да историчари најбоље знају Џон Баглен Бјури, Расел Мигс, Историја Грчке до смрти Александра Великога, Београд 2008, стр 97

"...Тасос било име феничкога оснивача...

--Miut (разговор) 21:48, 14. април 2013. (CEST)

Bolje biti i poluistoričar nego polučovek! A to što vi matori ljudi na takav način karakterišete osobe koje deca mogu da vam budu najbolje govori o vama i vašoj zrelosti. A sad Mijute trči brzo na admin tablu da me tužakaš za ovo polučovek --НиколаБ (разговор) 23:48, 14. април 2013. (CEST)

Stilosov Standardni rečnik latinsko-srpskog jezika, 2. izd., Novi Sad 2008, str. 335: „Phoenices, -um, m. Feničani; Phoenicius, adi. feničanski; Phoenicia, -ae, f. Fenikija“

Врати ме на страницу „Феничанско писмо”.