Разговор:Црногорско оро

Историјски ревизионизам

Овај чланак је историјски ревизионизам, какве вјековне игре етничких Црногораца?! У спољашњим везама блог Лава Лајовића, распопа, лжеепископа?! Брука да се овакав текст ради под ознаком Библиотеке града Београда?! --Жељко Тодоровић (разговор) 21:40, 7. јул 2020. (CEST) с. р.

Конкретно је спорно шта? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:59, 29. јул 2020. (CEST)

Ovaj članak obiluje nenaučnim tvrdnjama i smatram da bi trebalo da bude obrisan. Postoji zvanična literatura o etimologiji termina oro (grčki "horos" - igranka, grupa judi, igra i td...). Ovo oro nema veze sa orlom jer se i izgovara drugačije od riječi oro - or(a)o koji u CG označava pticu orla. Literatura je, najblaže rečeno, užasna. Opisi igre arhaični iz 1900. godine, iz jednog vrlo upitnog rada. Navode se nerelevantni autori, plagijatori i turističke stranice koje nemaju veze sa naukom, a podsjetiću da je etnokoreologija nauka koja se bavi tradicionalnim plesovima. Imajući to u vidu, kao neko ko je diplomirao i specijazilirao na temu crnogorskih tradicionalnih plesova, mislim da imam pravo da zahtijevam da se članak obriše. U prilog tome još par podataka: nazivi plesova pišu se malim slovom, italikom; ora koja stoje na početku teksta su zapravo kola koja je napisao knjaz Nikola. Riječ je o formacijski potpuno istim plesovima u kojima je samo različita pjesma koja ga prati (igra je potpuno ista): crmničko kolo, kučko kolo, moračko kolo itd' Crnogorski plesovi (разговор) 20:41, 11. новембар 2020. (CET)

Чланак јесте никакав и постоји шаблон на врху да је споран. Такав је јер је писан од корисника којег не занима квалитет ове енциклопедије. Међутим, чланак се неће брисати већ га је потребно исправити са квалитетном литературом. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:51, 11. новембар 2020. (CET) с. р.

Crnogorsko kolo/crnogorsko oro - validni naučni podaci

Назив оро настаје од грчког "хорос" што значи "скуп људи", "игранка", "игра", а у Црној Гори Велимир Вујовић наводи да је то "скуп на коме се игра" . Данас су у Црној Гори практично равноправни називи црногорско коло и црногорско оро с тим да коло доминира нарочито од Другог свјетског рата. Неоправдане су данашње дневнополитичке тежње да термин оро потисне коло, јер се, апсурдно, коло повезује са великосрпством. О чему се, заправо, ради? Црна Гора нема смјерове за традиционалне игре и пјесме (етномузикологија/кореологија) те је све препуштено хобистима из фолклорних ансамбала који не познају релевантне научне стандарде. Лаичке ревизије не могу се практиковати као доказ посебности било које етничке заједнице која вијековима обитава на заједничком културном простору гдје се преплићу разне плесно-музичке форме на које ниједна заједница не полаже "право". Нарочито је ненаучно то радити из данашњег контекста. Из те "нагађајуће" историје плеса десила се и омашка код кола на колу. Тако, данас је оро назив и за тај плес, што се види и по скоро постављеном споменику . Овакви примјери само потврђују тезу да је "оро" заиста доминантно био скуп на ком се плесало и пјевало. Најчешћи плес био је по црногорски, црногорски, скоке, скакање, удвоје, подвоје, по нашки, тачније, више назива за један те исти плес. Оро, што давно закључује и Тихомир Ђорђевић, не може бити термин за паровну игру, већ је више одредница групног плесања. . Из тога се може рећи да је црногорско оро подразумијевало формацију круга у чијој средини игра пар, или скупа учесника који сједе и пјевају, док у средини такође игра пар (бираће коло). Ако око пара (или више парова) који игра у средини круга играју и пјевају играчи/це повезани у колу, то би се могло назвати и зетско коло чији је назив неправедно потиснут, бар се тако стиче утисак. А шта је то, него данас познато црногорско коло!? Апсолутно није погрешно ни рећи црногорско оро'. О равноправности најбоље говори податак о једном од симбола Црне Горе колу Бокељске морнарице, гдје се термин коло не доводи у питање. Прилог овоме је и чињеница да Бокељску морнарицу већином чине етнички Хрвати, католици, иако та организација по свом статуту не издваја ни једну религију и инсиситира на националној/религијској равноправности. Објективности ради, споменуће се да се у пјесмама које прате игру у 90% случајева користи термин "коло", почев од Његоша ("По три паса врте се у коло"), преко кола књаза Николе , до општих позива за играње који се могу срести и данас: "Ко ј' за коло, ајд у коло", "Ко нам неће колу доћи", "Крени коло да кренемо", "Коло, коло, хватајмо се" и тд. "Оро" се као термин у пјесми, колико је аутору чланка познато, користи ријетко, а један од примјера је у раду Дионисија Миковића о паштровској свадби у ком се наводи "Скочи оро да скочимо", као и "Скочи коло да скочимо". Аутор описује и разлику између ора и кола у томе што је оро живахније и изводе га само мушкарци у формацији затвореног кола са флашом у средини . Дефинитиван доказ дневнополитичке злоупотребе термина "оро" науштрб "кола" јесте погрешно поређење плесног термина са орлом. Како се у Црној Гори још може чути да се за орла каже оро, симболика раширених руку повезана је са њим, иако је изговор ова два термина различит. Тим романтичарским описима подлијегали су и неки савремени аутори (Ротковић) као и инострани (Christopher Boehm, који око 1960. борави у Морачи неколико година тражећи грађу за своју књигу о крвној освети, гдје објављује и слику играња по црногорски коју назива "оро" и доводи име у везу са орлом) који, наглашава се, нијесу били плесачи, већ посматрачи. Према данашњим истраживањима, мјештани Мораче термин "оро" везују за коло на колу често му додајући одредницу црмнички. Оливера Младеновић објашњава да је термин "оро" грчког поријекла, а "коло" прасловенског. Такође, за оро је карактеристичнија формација отвореног кола, нпр. у Македонији, док је у Црној Гори отворено коло реалтивно новија повијава. Слободан Јерков термин "коло" доводи у везу са старобалканским племеном Калабрима који су обитавали на простору Санџака, а касније преселили у Италију, што се коси са свим досадашњим становиштима о поријеклу имена .

Молим вас да избегавате балканске међунационалне сукобе

Непријатно сам се изненадила када сам видела да је овај чланак предложен за брисање. Насупрот томе веома пријатно када сам видела да је заједница то одбила. Какав историјски ревизионизам у културном наслеђу? Недавно се дигла прашина око сличних ствари на Википедији на хрватском језику, па је неколико уредника због сличних препуцавања блокирано.

Питам се да ли желите да нам се деси исто? Или још горе, пошто је поменута и чињеница да цело енглеско говорно подручје пише на Википедији на енглеском, а ми имамо четири језичке варијанте за три језика која су готово иста и у потпуности се разумеју. Замислите шта би се десило да сви (Срби, Хрвати, Црногорци, Бошњаци) пишемо на Википедији на српско-хрватском! Па свађали би смо се око чланка Бела рада - већ око наслова (маћухица).

Још бесмисленија ми је примедба у реченици „У ранија времена, када се заврши зидање куће и породица треба да се усели, у долини реке Зете постојао је обичај да се позову гости, углавном млади момци и девојке, на игранку”. Чланак се, осим на популарне чланке у јавним гласилима, позива и на озбиљну литературу. Конкретно, одговор на ово „Када?” Можете добити од проф. др Слободана Јеркова, музиколога или етнолога (предпостављам јер сам га мало гуглала, па видим да се бави музиком и игром, а запослен је у Музеју у Пљевљима), који је ову реченицу написао у свом тексту „Кратак историјат музичког фолклора у Црној Гори”, објављеном у часопису „Матица” 2016. године. Па изволите...

Надам се да се ви, који мислите да је црногорско оро историјски ревизионизам, ипак не питате зашто нам је овако како нам је. Надам се да сте свесни да нам је овако зато што овим бесмисленим препуцавањима само унижавамо своју културу. Мислим на шири простор Балкана...— BuhaM (разговор) 09:17, 24. септембар 2021. (CEST)

Непримјерено је изједначавање уредника Википедије на српском језику са усташким уредницима. — Жељко Тодоровић (разговор) 13:07, 25. септембар 2021. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић:, ово се граничи са ширењем националне мржње. Молим те да не настављаш, јер ћу морати да реагујем. Хвала на разумевању појма објективности.— BuhaM (разговор) 20:39, 14. октобар 2021. (CEST)