Црногорско оро је најпопуларнија народна игра која се изводи широм Црне Горе. Позната је у различитим облицима, као Црмничко оро, Зетско оро, Катунско оро и Ријечко оро.[1] Оро на исти начин играју и Срби у Херцеговини. Оро се игра уз песму, али га традиционално не прате музички инструменти.[2]

Црногорско оро
Скулптура „Црногорско оро” на улазу Подгорицу
Нематеријално културно наслеђе
РегионЦрна Гора
Свечана мушка црногорска народна ношња у којој се традиционално игра Оро

У прошлости Оро није означавало само игру, већ скуп момака и девојака, ожењених и удатих, одраслих и старијих особа на којем се игра, пева, весели, шали, воде разговори, гусла и играју друге друштвене игре.[3]

Једну од најбољих уметничких изведби ове игре креирао је познати црногорски етнолог и кореограф Драшко Савковић.[4]

Последњих година у туристичким дестинацијама у Црној Гори домаћини туристе често дочекују културно-уметничка друштва, изводећи баш ову игру,[5] а такође се Ором Црна Гора представља на различитим манифестацијама широм света.[6]

Црногорско оро заштићено је 2016. године као нематеријално културно наслеђе Црне Горе. Та­ко је ова древ­на фол­клор­на игра упи­са­на као сед­ми елемент у Националном регистру не­ма­те­ри­ја­ног културног на­сле­ђа ко­је има ста­тус до­бра.[7]

Оро у фолклору Црне Горе уреди

Народне игре заузимају значајно место у фолклорном стваралаштву Црне Горе. Веома су разноврсне, јер су вековима настајале у складу са специфичним условима живота народа Црне Горе, прилагођавајући се културним и друштвеним потребама. Постанком и развојем, игре из Црне Горе већином припадају ширем динарском и приморском фолклорном подручју. Најкарактеристичније су оне из Старе Црне Горе – Зетско коло, Црмнички оро и игра у двоје.[8]

Оро је од давнина[када?] била најпопуларнија народна игра у Црној Гори. Играла се на целој територији ове балканске државе. Играли су га и у кућама и на ливадама, дању или ноћу, приликом весеља и свечаности у свако доба године. Ноћу су се играчи осветљавали светлошћу запаљених лучи. Готово да ни једно весеље није могло проћи без ове игре. Играчи су песмом подстицани да уђу у игру и да боље, брже и веселије играју. То весеље је трајало дуго, понекад до зоре. Раније су ови скупови били чести, а данас ретко да се могу видети, углавном о неком празнику. Весеља су се организовала углавном зими, у време празника, када је најмање домаћих обавеза. Како лети сеоско становништво има много посла и нема много свечаности, тада се ретко играло, и тада обично на отвореном простору — гумну.[3] Једино се није играло, као ни друге народне игре које се играју уз песму, када је братство, село или племе у короти односно жалости због смрти браственика, сељанина или племеника. У Ору обично играју одрасли мушкарци и жене, без обзира да ли су ожењени, односно удати или не, али не заостају ни деца, која су од малена учила ову игру, у свему подражавајући одрасле. Гипко, тачно и елегантно играње Ора сматрано је врлином.

Оро се играло како у сеоским, тако и у варошким, односно градским срединама. Између варошког и сеоског Ора постојале су неке разлике. У варошким играма су се при окретима избегавале неке фигуре, које су се сматрале непристојним, док су у сеоском Ору оне биле уобичајене. У градским срединама се у том смислу мање пазило на смрт појединца, па се није играло само у случају смрти значајних личности.[9]

У ранија времена,[када?] када се заврши зидање куће и породица треба да се усели, у долини реке Зете постојао је обичај да се позову гости, углавном млади момци и девојке, на игранку. У добром расположењу играло би се до јутра. На крају, када би сви гости отишли задовољни својим кућама, остајао је задовољан и домаћин, коме су својом игром добро утабали под, јер у то време нису све куће имале патос, већ је под био посут земљом или песком.[3]

Етимологија уреди

Према научним изворима, назив оро настао је од грчке речи „хорос” што значи „скуп људи”, „игранка”, „игра”,[10] док Велимир Вујовић у својој књизи „Црногорско оро у Црмници” наводи да је то „скуп на коме се игра”.[11]

У народу се верује да је игра добила име по птици орлу (у народном говору изговара се "о'ро"), пошто се самом игром преставља орловски полет.[9][12]

Опис игре уреди

Оро представља више од окупљања заједнице и играње у његовом најозбиљнијем смислу. Типично игра почиње тако што се млади мушкарци и жене окупе у кругу, најчешће мушкарци на једној, а жене на другој страни и почну да певају. Певају се обично песме у облику ругалице према некоме са друге стране, којим га зачикавају да уђе у коло и почне игру. У Катунској нахији Оро се играло углавном уз јуначке народне песме. Један од најхрабријих момака улази у коло и почиње да игра, подвикујући и ширећи руке као орао крила. Циљ игре је да освоји девојку. Публика одмах одговара повратном песмом, која је или похвална ила га исмева. Играч позива у круг жену са којом се унапред договорио или неку коју је привукла његова игра. Жена иступа из реда осталих и стаје према своме играчу на другој страни кола и игра започиње. Мушкарац почиње играти десном ногом. Укрсти десну ногу испред леве и поскочи двапут у месту, на врховима прстију, орловски ширећи руке на обе стране и подвикујући. Пошто је двапут скочио у вис с десном ногом, укоченом напред, укрсти леву ногу напред и понови скок. Ове скокове понови неколико пута пре него што му се у игри придружи и жена.[9] Она такође опонаша орла и на исти начин укршта ноге али су њени скокови много елегантнији. Симболично, док он са раширеним и подигнутим рукама представља снажног орла, она са спуштеним рукама, према неким изворима представља женку орла,[2] док према другима представља нежну ластавицу.[3] Све време игре публика наставља песмом да бодри играче. Када се пар умори, они се међусобно пољубе у образ, а други пар ускаче у коло, док се певање публике наставља без прекида.[1]

Игра се обично завршава тако што једна група младића формира коло, док друга, мања група формира друго коло на њиховим раменима. Ово је најпрепознатљивија сцена, позната и под називом „коло на коло”,[13] која је најчешћа тема на фотографијама којима се илуструје ова игра.[1]

Нематеријално културно наслеђе уреди

Црногорско оро Заштићено је 2016. године као нематеријално културно наслеђе Црне Горе. Та­ко је ова фол­клор­на игра упи­са­на као сед­ми елемент у Националном регистру не­ма­те­ри­ја­ног културног на­сле­ђа ко­је има ста­тус до­бра.[7]

У јулу исте године у парку на Булевару Светог Петра Цетињског у Подгорици, иза старе зграде Владе, постављена је у част ове игре скулптура „Црногорско оро”, рад вајара Митра Живковића. Скулптура је рађена у полиестеру и представља осам играча у црногорским ношњама, у препознатљивој сцени „коло на коло” и висока је 5,5 метара.[14] Скулптура је 2020. измештена, прво на привремену локацију у суседној општини Даниловград,[15] а убрзо потом и на нову локацију, на Булевар 21. мај у подгоричком насељу Доња Горица.[16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в „Crnogorska kultura – folklor i muzika”. Panacomp Wonderland Travel. Panacomp zemlja čuda. Приступљено 7. 7. 2020. 
  2. ^ а б „Culture”. Discover Montenegro. Приступљено 8. 7. 2020. 
  3. ^ а б в г Jerkov 2016, стр. 195
  4. ^ „Preminuo koreograf Draško Savković”. Radio Televizija Budva. 29. 3. 2020. Приступљено 7. 7. 2020. 
  5. ^ „Pjesmom i igrom turistima za dobrodošlicu u Kotor”. Vijesti. 27. 7. 2012. Приступљено 8. 7. 2020. 
  6. ^ Rudović, I. (12. 8. 2019). „Crnogorsko oro zaigrano na Siciliji”. RTV Cetinje. Архивирано из оригинала 08. 07. 2020. г. Приступљено 8. 7. 2020. 
  7. ^ а б „Crnogorsko oro nacionalno dobro”. Dan. 19. 1. 2016. Приступљено 23. 9. 2021. 
  8. ^ „Crnogorska Muzika”. Visit Montenegro. Приступљено 7. 7. 2020. 
  9. ^ а б в Ivanišević 1900
  10. ^ Оливера Младеновић, (1973) Коло у Јужних СловенаБеоград: САНУ
  11. ^ Велимир Вујовић, (1933) Црногорско оро у Црмници, Београд, s.n.
  12. ^ Cozens-Hardy 1894, стр. 389
  13. ^ „Znate li da odigrate crnogorsko kolo?”. Kolektiv.me. 10. 12. 2015. Архивирано из оригинала 12. 07. 2020. г. Приступљено 8. 7. 2020. 
  14. ^ „Crnogorsko oro u punom sjaju”. Portal Analitika. 4. 7. 2016. Приступљено 26. 11. 2022. 
  15. ^ „Skulptura ‘Crnogorsko Oro’ otkrivena na privremenoj lokaciji”. PC NEN. 10. 5. 2020. Приступљено 26. 11. 2022. 
  16. ^ „Spomenik Crnogorsko oro dobio novu lokaciju u Podgorici”. Antena M portal. 20. 5. 2020. Приступљено 26. 11. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди