Википедија

Crnogorsko oro

Crnogorsko oro je najpopularnija narodna igra koja se izvodi širom Crne Gore. Poznata je u različitim oblicima, kao Crmničko oro, Zetsko oro, Katunsko oro i Riječko oro.[1] Oro na isti način igraju i Srbi u Hercegovini. Oro se igra uz pesmu, ali ga tradicionalno ne prate muzički instrumenti.[2]

Crnogorsko oro
Skulptura „Crnogorsko oro” na ulazu Podgoricu
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionCrna Gora
Svečana muška crnogorska narodna nošnja u kojoj se tradicionalno igra Oro

U prošlosti Oro nije označavalo samo igru, već skup momaka i devojaka, oženjenih i udatih, odraslih i starijih osoba na kojem se igra, peva, veseli, šali, vode razgovori, gusla i igraju druge društvene igre.[3]

Jednu od najboljih umetničkih izvedbi ove igre kreirao je poznati crnogorski etnolog i koreograf Draško Savković.[4]

Poslednjih godina u turističkim destinacijama u Crnoj Gori domaćini turiste često dočekuju kulturno-umetnička društva, izvodeći baš ovu igru,[5] a takođe se Orom Crna Gora predstavlja na različitim manifestacijama širom sveta.[6]

Crnogorsko oro zaštićeno je 2016. godine kao nematerijalno kulturno nasleđe Crne Gore. Ta­ko je ova drev­na fol­klor­na igra upi­sa­na kao sed­mi element u Nacionalnom registru ne­ma­te­ri­ja­nog kulturnog na­sle­đa ko­je ima sta­tus do­bra.[7]

Oro u folkloru Crne Gore uredi

Narodne igre zauzimaju značajno mesto u folklornom stvaralaštvu Crne Gore. Veoma su raznovrsne, jer su vekovima nastajale u skladu sa specifičnim uslovima života naroda Crne Gore, prilagođavajući se kulturnim i društvenim potrebama. Postankom i razvojem, igre iz Crne Gore većinom pripadaju širem dinarskom i primorskom folklornom području. Najkarakterističnije su one iz Stare Crne Gore – Zetsko kolo, Crmnički oro i igra u dvoje.[8]

Oro je od davnina[kada?] bila najpopularnija narodna igra u Crnoj Gori. Igrala se na celoj teritoriji ove balkanske države. Igrali su ga i u kućama i na livadama, danju ili noću, prilikom veselja i svečanosti u svako doba godine. Noću su se igrači osvetljavali svetlošću zapaljenih luči. Gotovo da ni jedno veselje nije moglo proći bez ove igre. Igrači su pesmom podsticani da uđu u igru i da bolje, brže i veselije igraju. To veselje je trajalo dugo, ponekad do zore. Ranije su ovi skupovi bili česti, a danas retko da se mogu videti, uglavnom o nekom prazniku. Veselja su se organizovala uglavnom zimi, u vreme praznika, kada je najmanje domaćih obaveza. Kako leti seosko stanovništvo ima mnogo posla i nema mnogo svečanosti, tada se retko igralo, i tada obično na otvorenom prostoru — gumnu.[3] Jedino se nije igralo, kao ni druge narodne igre koje se igraju uz pesmu, kada je bratstvo, selo ili pleme u koroti odnosno žalosti zbog smrti brastvenika, seljanina ili plemenika. U Oru obično igraju odrasli muškarci i žene, bez obzira da li su oženjeni, odnosno udati ili ne, ali ne zaostaju ni deca, koja su od malena učila ovu igru, u svemu podražavajući odrasle. Gipko, tačno i elegantno igranje Ora smatrano je vrlinom.

Oro se igralo kako u seoskim, tako i u varoškim, odnosno gradskim sredinama. Između varoškog i seoskog Ora postojale su neke razlike. U varoškim igrama su se pri okretima izbegavale neke figure, koje su se smatrale nepristojnim, dok su u seoskom Oru one bile uobičajene. U gradskim sredinama se u tom smislu manje pazilo na smrt pojedinca, pa se nije igralo samo u slučaju smrti značajnih ličnosti.[9]

U ranija vremena,[kada?] kada se završi zidanje kuće i porodica treba da se useli, u dolini reke Zete postojao je običaj da se pozovu gosti, uglavnom mladi momci i devojke, na igranku. U dobrom raspoloženju igralo bi se do jutra. Na kraju, kada bi svi gosti otišli zadovoljni svojim kućama, ostajao je zadovoljan i domaćin, kome su svojom igrom dobro utabali pod, jer u to vreme nisu sve kuće imale patos, već je pod bio posut zemljom ili peskom.[3]

Etimologija uredi

Prema naučnim izvorima, naziv oro nastao je od grčke reči „horos” što znači „skup ljudi”, „igranka”, „igra”,[10] dok Velimir Vujović u svojoj knjizi „Crnogorsko oro u Crmnici” navodi da je to „skup na kome se igra”.[11]

U narodu se veruje da je igra dobila ime po ptici orlu (u narodnom govoru izgovara se "o'ro"), pošto se samom igrom prestavlja orlovski polet.[9][12]

Opis igre uredi

Oro predstavlja više od okupljanja zajednice i igranje u njegovom najozbiljnijem smislu. Tipično igra počinje tako što se mladi muškarci i žene okupe u krugu, najčešće muškarci na jednoj, a žene na drugoj strani i počnu da pevaju. Pevaju se obično pesme u obliku rugalice prema nekome sa druge strane, kojim ga začikavaju da uđe u kolo i počne igru. U Katunskoj nahiji Oro se igralo uglavnom uz junačke narodne pesme. Jedan od najhrabrijih momaka ulazi u kolo i počinje da igra, podvikujući i šireći ruke kao orao krila. Cilj igre je da osvoji devojku. Publika odmah odgovara povratnom pesmom, koja je ili pohvalna ila ga ismeva. Igrač poziva u krug ženu sa kojom se unapred dogovorio ili neku koju je privukla njegova igra. Žena istupa iz reda ostalih i staje prema svome igraču na drugoj strani kola i igra započinje. Muškarac počinje igrati desnom nogom. Ukrsti desnu nogu ispred leve i poskoči dvaput u mestu, na vrhovima prstiju, orlovski šireći ruke na obe strane i podvikujući. Pošto je dvaput skočio u vis s desnom nogom, ukočenom napred, ukrsti levu nogu napred i ponovi skok. Ove skokove ponovi nekoliko puta pre nego što mu se u igri pridruži i žena.[9] Ona takođe oponaša orla i na isti način ukršta noge ali su njeni skokovi mnogo elegantniji. Simbolično, dok on sa raširenim i podignutim rukama predstavlja snažnog orla, ona sa spuštenim rukama, prema nekim izvorima predstavlja ženku orla,[2] dok prema drugima predstavlja nežnu lastavicu.[3] Sve vreme igre publika nastavlja pesmom da bodri igrače. Kada se par umori, oni se međusobno poljube u obraz, a drugi par uskače u kolo, dok se pevanje publike nastavlja bez prekida.[1]

Igra se obično završava tako što jedna grupa mladića formira kolo, dok druga, manja grupa formira drugo kolo na njihovim ramenima. Ovo je najprepoznatljivija scena, poznata i pod nazivom „kolo na kolo”,[13] koja je najčešća tema na fotografijama kojima se ilustruje ova igra.[1]

Nematerijalno kulturno nasleđe uredi

Crnogorsko oro Zaštićeno je 2016. godine kao nematerijalno kulturno nasleđe Crne Gore. Ta­ko je ova fol­klor­na igra upi­sa­na kao sed­mi element u Nacionalnom registru ne­ma­te­ri­ja­nog kulturnog na­sle­đa ko­je ima sta­tus do­bra.[7]

U julu iste godine u parku na Bulevaru Svetog Petra Cetinjskog u Podgorici, iza stare zgrade Vlade, postavljena je u čast ove igre skulptura „Crnogorsko oro”, rad vajara Mitra Živkovića. Skulptura je rađena u poliesteru i predstavlja osam igrača u crnogorskim nošnjama, u prepoznatljivoj sceni „kolo na kolo” i visoka je 5,5 metara.[14] Skulptura je 2020. izmeštena, prvo na privremenu lokaciju u susednoj opštini Danilovgrad,[15] a ubrzo potom i na novu lokaciju, na Bulevar 21. maj u podgoričkom naselju Donja Gorica.[16]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Crnogorska kultura – folklor i muzika”. Panacomp Wonderland Travel. Panacomp zemlja čuda. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  2. ^ a b „Culture”. Discover Montenegro. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  3. ^ a b v g Jerkov 2016, str. 195
  4. ^ „Preminuo koreograf Draško Savković”. Radio Televizija Budva. 29. 3. 2020. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  5. ^ „Pjesmom i igrom turistima za dobrodošlicu u Kotor”. Vijesti. 27. 7. 2012. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  6. ^ Rudović, I. (12. 8. 2019). „Crnogorsko oro zaigrano na Siciliji”. RTV Cetinje. Arhivirano iz originala 08. 07. 2020. g. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  7. ^ a b „Crnogorsko oro nacionalno dobro”. Dan. 19. 1. 2016. Pristupljeno 23. 9. 2021. 
  8. ^ „Crnogorska Muzika”. Visit Montenegro. Pristupljeno 7. 7. 2020. 
  9. ^ a b v Ivanišević 1900
  10. ^ Olivera Mladenović, (1973) Kolo u Južnih SlovenaBeograd: SANU
  11. ^ Velimir Vujović, (1933) Crnogorsko oro u Crmnici, Beograd, s.n.
  12. ^ Cozens-Hardy 1894, str. 389
  13. ^ „Znate li da odigrate crnogorsko kolo?”. Kolektiv.me. 10. 12. 2015. Arhivirano iz originala 12. 07. 2020. g. Pristupljeno 8. 7. 2020. 
  14. ^ „Crnogorsko oro u punom sjaju”. Portal Analitika. 4. 7. 2016. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  15. ^ „Skulptura ‘Crnogorsko Oro’ otkrivena na privremenoj lokaciji”. PC NEN. 10. 5. 2020. Pristupljeno 26. 11. 2022. 
  16. ^ „Spomenik Crnogorsko oro dobio novu lokaciju u Podgorici”. Antena M portal. 20. 5. 2020. Pristupljeno 26. 11. 2022. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црногорско_оро&oldid=27378815”