Разговор:Шибенско-книнска жупанија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ovom clanku treba grb i nesto o klimi.

I jos jedna spoljanja veza

Alan. --84.66.250.254 12:29, 12. септембар 2006. (CEST)

Шта значи математички положај.--Drazetad (разговор) 15:58, 29. март 2009. (CEST)

То би требало да су координате.--VLADA ^talk 16:00, 29. март 2009. (CEST)

Национални паркови нису основани у наведеним годинама него су тих година проглашени за националне паркове.--Drazetad (разговор) 16:21, 29. март 2009. (CEST)

Математички положај је одређивање положаја неке области, државе, метса, града и слично на основу географских координата (географске ширине и дужине). Такође обухвата и простирање неке области у километрима или степенима правцима север-југ и запад-исток, као и најекстремније тачке. Нпр. Србија се налази на 45° сгш и 21° игд. --Ivan25 (разговор) 16:23, 29. март 2009. (CEST)

Која је разлика између географског и математичког положаја?Буни ме ова терминологија. Црни Бомбардер!!! (†) 17:14, 29. март 2009. (CEST)

Како ја разумем, изгледа да је географски положај кад само опишеш нешто (да ли је северно од тога, јужно од овога), а математички када му додаш и координате. Мада, нити сам сигурна да сам добро разумела, нити сам раније чула за ово. Но, добро, човек се учи док је жив. :) --geologicharka пиши ми 18:00, 29. март 2009. (CEST)

Имам негде у малом мозгу тај термин,ал` сад да морам да нађем извор на Сувој планини,не би се мог`о сетит` о чему је реч и која је разлика. Црни Бомбардер!!! (†) 18:08, 29. март 2009. (CEST)

Објашњење

Дакле, пошто је дошло до забуне пробаћу да објасним: Свако место на Земљи има свој географски, математички, економски, и саобраћајни положај.

Цитираћу дефиниције из Речника савремене српске географске терминологије од Наталије Мастило:

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ - положај неке тачке или ареала Земљине површине у односу на територије и објекте који се налазе ван тога пункат или ареала. Под ГП у математичкој географији, подразумева се географска ширина и дужина дате тачке или екстремних тачака (И, З, С и Ј)датог подручја; у физичкој географији, њихов положај у односу на физичко-географске објекте (континенете, океане, палнине, реке и др.)

МАТЕМАТИЧКИ ПОЛОЖАЈ - положај неке територије, акваторије или пункта према екватору и почетном меридијану, који се изражава географском ширином и географском дужином.''

--Ivan25 (разговор) 00:05, 30. март 2009. (CEST)

Значи, добро сам схватила. Мада, изгледа ми као да се ова два у једном делу преклапају. --geologicharka пиши ми 00:09, 30. март 2009. (CEST)

Фала на појашњењу.Но мене сада буни једна друга `твар.Одакле ти подаци за вероисповест?Кад` се проценти саберу,изађе нешто преко 90%,ал` никако 100% тј. ту неко фали.Чини ми се да знам и ко,ал` ми није јасно како тј. `де.(Мали хинт следбеника НВО СПЦ има 206, а Срба, према проценту из пописа, нешто јаче од 10.000.)

Такође, да ли је географски положај надређен математичком, саобраћајном и економском, или су то равноправни термини? Црни Бомбардер!!! (†) 06:58, 30. март 2009. (CEST)

Одговор

Да, географски положај је надређен положај према осталима

Што се тиче пописа то ће бити сада довршено иначе биће наведен и извор, Хрватски завод за статистику. Иначе СПЦ има толико јер се многи боје да се заиста изјасне из јасних разлога... --Ivan25 (разговор) 11:27, 30. март 2009. (CEST)

Наведена литература је наведена одокастивном методом јер навод „Група аутора, Енциклопедија Југославије, (1968.), књиге 1-7, Југославенски лексикографски завод, Загреб“ није тачан Текст о овој теми не постоји у књизи издатој 1968 и Енциклопедија Југославије нема 7 књига. Ако се мисли на текст о Шибенику, њега није написала група аутора него професор из Београда, али не у књизи изашлој 1968.--Drazetad (разговор) 23:39, 2. мај 2009. (CEST)

Приговор

Цела Далмација, па и Шибенско-книнска жупанија служи се штокавским наречјем, икавског изговора - не знам ко је то написао, али бих га подсетио или обавестио да Срби у тој жупанији , који су до недавно чинили трећину становништва, причају ијекавски...штавише они су донели штокавско наречје у Далмацију кад су се досељавали из Херцеговине и Црне Горе...до тада се у Далмацији говорило само чакавско наречје (хрватски језик, за разлику од штокавског)) који се данас одржао у приморју и на острвима (дакле, чакавски се такође користи)...нисам ништа исправљао на ту тему да не би опет дошло до сукоба, уосталом, жупаније ме не интересују. --Zrno (разговор) 20:36, 24. мај 2009. (CEST)Zrno

Жупанија, жупанија

У уводу има необично велики број понављања ријечи „Жупанија“. Савјетовао бих реконструисање реченица, пошто овако увод ружно звучи:

Шибенско-книнска жупанија је једна од 20 жупанија у оквиру Републике Хрватске. Жупанија се налази у средишњој Далмацији. Седиште жупаније је у Шибенику, а остала већа места су Книн, Дрниш и Скрадин. Жупанија заузима површину од 2.994 km², а у њој је по последњем попису из 2001. године живело 112.891 становника. Жупанија обухвата 285 острва, острваца и хриди, као и националне паркове Корнати и Крка.

Видјети приједлог измјена у мојој измјени. --Дарко Максимовић (разг.) 03:03, 3. јун 2009. (CEST)

komentar

Još sam pod utiskom ovog članka...naime, o Šibensko-kninskoj županiji je napisano stotinjak puta više teksta na vikipediji na srpskom jeziku, nego na hrvatskom. Svaka čast gospodinu XZ...nije mi jasan, ali je moj idol u svakom slučaju. Zato ću ispraviti neke pravopisne greške i mešanje ćirilice i latinice. A on ako može neka ubaci neku sliku manastira Krke. Još se ne mogu osloboditi utiska da u županiji ima 9% Srba, a 0,7% ima srpski jezik za maternji...mislim da bi to trebalo da se uokviri i stavi kao slika. --Zrno (разговор) 02:16, 6. јун 2009. (CEST)Zrno

Човек ми је помогао око чланка и то много, да није било њега, не би имао данашњи изглед. Радимо обојица на чланку, а ЏЗ је показао велико залагање и интересовање.--Metju (разговор) 11:44, 6. јун 2009. (CEST)

Gospodine XZ, vidim da ste poništili izmjenu koju sam napravio - vratili ste naslov geografija umjesto reljefa. Pod geografiju spada geologija, reljef, klima, vode, živi svet. Tim redom ide podjela fizičke geografije kad se opisuje neki region...ne znam čime se vi bavite, ali ja sam završio geografski fakultet...ne vjerujem da je u Hrvatskoj to drugačije. Ono što je napisano pod naslovom Geografija je ustvari Reljef - jedna sekvenca geografije. Veliki naslov treba da bude Geografija a u okviru toga podnaslovi Geologija, Reljef, Klima, Vode i Živi svet --Zrno (разговор) 21:14, 8. јун 2009. (CEST)Zrno

Након Кинеског зида у Стону,Чудо у Книну

Што каже наш народ (фигуративно) за црнце и џунглу,важи и за Балканце буквално.

Након, мени крајње урнебесне, тезе о томе да се крај Стона налази други по величини/дужини бедем на свету после Кинеског зида и подужег објашњавања и убеђивања на ту тему, здрав разум је преовладао (чак и у главама малолетника),иако се на интернету заиста може наћи потврда те,надасве сумануте,идеје([1],[2]),а што је најцрње,фаце су то написале и на табли поред самог бедема.„Страс` бож`а!“

Иста мета,иста о`стојање:„Састоји се од пет међусобно повезаних делова, окруженим зидинама дугим скоро 2 km. Спада међу највећа утврђења у Хрватској и друга је по величини војна тврђава у Европи.[3]“(Кад ме за то да је Ново Брдо бугарска тврђава није дрмнуо фрас,низашта друго неће.)

Лепо пише,а иста `твар стоји и на наведеном линку.Нема спора.Међутим,ствари стоје посве другојачије.Нпр:

1.Мој омиљени пример.Има приближан облик троугла,врло блиских страница,а својски непуна дужина једне од њих је 6.5km.И то једна страница,а овде дужина целокупног комплекса не прелази 2km.

Океј,рећи ће неко,то је та фамозна прва,но хајмо даље.

2.Нешто ближе нама.Само за време владавине овог чике,ова мајушна тврђава је повећана десетоструко (заправо деветоструко,ал` онако кулије звучи) и достигла површину од око 15ha (имала је 1.6 пре почетка радова),а то није био крај њеном ширењу.Расла је она јоште и то ојха.

Добро де,рећи ће неко,давим много,ал` готово да морам.

3.Савршенство и склад.Према последњим мерењима, површина ове утврђене куле је 11.3272ha (на хр.њики стоји да Чудо у Книну, данас,обухвата 123.147m²),а дуљина њених бедема не превазилази ни километар и по`.(„Ако коза лаже, рог не лаже.“)

Нико не спори Книнској тврђави куљоћу и снагу (у дефанзивном смислу са становишта једне тврђаве),јер је сам поглед на њу довољан да буде јасно да ће се мало теже попести на вр` Спаса.Некима је требало неколико година и свесрдна међународна помоћ (што за Запада,тако и са Востока) да стигну дотле, но добро.

Што каже наш народ:„I rest my case“,јер „Можда је ипак боља, колективна параноја“,ал` „Не веруј оном ко те лаже.“

Нека су вам спокојне душе, Изолатор,БогуХвала Црни Бомбардер!!! (†) 03:54, 12. јун 2009. (CEST)

Samostan Visovac

У самостану се чува и сабља народног хероја Вука Мандушића који је погинуо у борби са Турцима - ne bih da zvučim zlonamerno ili paranoično, ali iz ovoga čitaoci mogu zaključiti da je Vuk Mandušić bio katolik pošto se njegova sablja čuva u samostanu...naravno da Hrvati tvrde da i jeste bio katolik, pa zato skrećem pažnju na to. --Zrno (разговор) 15:22, 12. јун 2009. (CEST)Zrno

Пристрасан чланак

Чланак је пристрасан јер прикрива истину шта се на просторима те жупаније дешавало Србима у 2. светском рату и шта се десило 1995. И још такав чланак намеравају да направе сјајним.Има ли краја таквом цинизму.--Ekato (разговор) 15:29, 12. јун 2009. (CEST)

Istorija

Tek sad vidim da nema ništa napisano o istoriji. To bi trebalo po pravilu da bude u svim geografskim člancima koji opisuju neku oblast...pogledajte druge članke i na raznim jezicima...svi imaju poglavlje o istoriji. Bez toga ovaj članak izgleda nepotpun iako je mnogo dugačak. S druge strane, mogu samo da zamislim kakve bi rasprave bile kad bi se pisao taj članak...--Zrno (разговор) 16:45, 12. јун 2009. (CEST)Zrno

I saobraćaj bi trebao da bude u oviru poglavlja o privredi. Saobraćaj je grana privrede, kao i poljoprivreda industrija, trgovina, turizam itd. --Zrno (разговор) 16:52, 12. јун 2009. (CEST)Zrno