Разговор:OpenOffice.org/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Слободан контра бесплатан

Дакле овако: један од главних проблема са термином en:Free software јесте у двозначности речи free у енглеском језику; то је један од мотива покрета отвореног изворног кода. Е сад, у српском та двозначност не постоји, и нема потребе да се уноси грешка превођењем као бесплатно јер конкретно цена није оно што се наглашава. Даље, цена није битна за енциклопедијски чланак; политичко одређивање уз слободан софтвер јесте. Стога бих замолио да се престане уносити информација која је ем небитна, ем погрешна, на крају крајева - чланак на енглеској Википедији чак лепо поверује реч free на чланак en:Free software, а не на en:Freeware, што би био случај да се наглашава даје бесплатан. Толико. --Бране Јовановић <~> 22:45, 29. мај 2006. (CEST)

OK, Бране. Све је под контролом. Човека не занима идеја слободног софтвера. Њега занима само да је за џ. Даш лепо поинтер да се човек лепо информише о чему се ради и избегнемо сувишно уклањање лешева. May force be with you... --  JustUser   JustTalk 00:08, 30. мај 2006. (CEST)

• Dakle, imamo slobodan ( otvorenog koda - open source i koji vec sve sinonimi postoje ) ali i besplatan ( free licence). Mi smo na fakultetu uvek koristili ova dva termina u tim znacenjima i oni su vec standardizovani. 'Slobodan softver otvorenog koda' su 2 sinonima.

Posto je Open office je i jedno i drugo( pogledajte sajt), ja sam u originalu napisao: besplatan softwer otvorenog koda. To su dve informacije... OO je bas karakteristican po tome sto je besplatan, to je ono sto ga razlikuje od drugih. To vecina ljudi i ne zna. Inace gomila firmi prelazi na oo zbog legalizacije, bas zato sto je bespaltan, i mislim da je zato ta informacija bitna. uostalom cena je jedan od glavnih faktora pri izboru bilo cega, zasto drugi slicni programi imaju zanemarljiv udeo u trzistu a isto toliko su dobri kao oo? - zbog besplatnosti - o OO ce tek da se pise... Trebalo bi da se napisu jasni clanci o open source i free licence.

Ja sad necu opet da menjam ovo slobodan jer sam vec jednom menjao i stvarno me smara da se prepucavam oko toga. Ne znam brane cime se bavis ali ovo mi je struka pa tacno znam, i onako kako si ostavio je pogresno ( sa dva sinonima ). Mogao bi da obrises termin slobodan, tako bi bilo tacno, a sad ovo oko cene je stvar misljenja sta ide u viki a sta ne. Mislim da je ceo IT/CS/internet deo nase viki je dosta jadan trenutno ali kako prolazi vreme i clanci postaju detaljniji i opsirniji neko ce ovo vec srediti kako treba.... pozdrav Ivan Ivanovic 09:50, 30. мај 2006. (CEST)

Драги млади колега Иване, видим да сте изузетно заинтересовани за ову тематику, но ми се чини да ваља још пар ситница разјаснити. Добар део овдашње заједнице је укључен у промоцију слободног софтвера (и још којекаквих слобода) те стога малко емотивно стартујемо на овакве теме. Ем смо имали фестивал слободне културе (понеко тврди да је ту било и ГНУ фестивала-слободног софтвера) ем сада напорно радимо да се та идеја још даље чује. Тако да нам дође криво кад неко унутар наших редова каже "ма само нек је џабе, све ти је то исто". Цена јесте битан фактор за избор софтвера, али ту се крије велика замка. Гратис софтвер чији је сорс недоступан је и даље мачка у џаку. Па чак и ако је сорс доступан, ако се не сме мењати, то не мора сваком одговарати. Дакле, за упознавање са идејом слободног софтвера топло препоручујемо чланак Ричард Сталман где ћеш поред ГНУ прочитати шта је Слободни софтвер. Ту ћеш наравно видети да је "друга слобода" да можеш слободно копирати и делити софтвер ближњима, али бих ја овог пута желео и да нагласим да је теби као студенту битна и прва слобода (да слободно проучаваш и мењаш изворни код), а када би ти формирао екипу која би радила на развоју, тада би практиковали и "трећу слободу" (слободу да побољшате и измењену верзију наставите да делите даље). Зато "џаба софтвер" није нама толико занимљив само зато што се не наплаћује, међутим он је и даље у власништву, изворни код не мора бити доступан и генерално, није слободан (значи "џаба софтвер" је подскуп скупа "слободан софтвер"). Дакле то је и даље ТУЂИ софтвер кога туђинац дели ГРАТИС около. И ништа више сем тога. Прича о ОТВОРЕНОМ КОДУ је веома слична причи о СЛОБОДНОМ СОФТВЕРУ са неколико "малих разлика". Прво што сам Сталман редовно наглашава је филозофско-социјални аспект практиковања слобода која стоји иза идеје о слободном софтверу. То је формализовано лиценцама ГНУ ГПЛ и ГФДЛ. С друге стране разликују се лиценце, рецимо en:copyleft је принцип, док је БСД лиценца (мада и тога има пар верзија) и још гомила других... Сад кад сам све закомпликовао, питање је - колико је све то битно - зар није боље да је само све џаба, и мирна Бачка! Е, па није! Није за нас који смо професионалци и лично учествујемо у свему овоме, јер ми другима објашњавамо разлику између белог и црног. Позивам те (ако си у Београду) да се упознамо (на једном од састанака) јер мислим да нас има мало, а само заједно можемо урадити нешто. Пре неки дан сам и ја имао сличну расправу са једном пријатељицом (која, успут речено, зна разлику између Виндоуса и Линукса) и кад сам јој рекао да се организује фестивал слободног софтвера, прво што ме је питала: "јел то оно кад копирате џаба цд-ове?" "Да" "Ма знам, краден софтвер!". Тог момента ми скочи притисак на 300, а она намерно спусти слушалицу! Ја одлепио ко таксена марка. Таман запео ко сивоња да ЈА њој све објасним ... а она ме оладила ко Швепс. На крају да закључим, "нема везе, нек смо ми здрави и дебели".--  JustUser   JustTalk 14:29, 30. мај 2006. (CEST)

Елем, добродошао у Кабалу! --  JustUser   JustTalk 14:28, 30. мај 2006. (CEST)

Дакле, овако: Иване, извињавам се на инсистирању - из твојих прилога сам видео да се разумеш у материју, и по инерцији сам закључио да си упознат и са значењима и разликама у значењима термина слободни софтвер, софтвер отвореног кода и (као што каже Драган) „џаба софтвер“ и па сам зато тако и наступио. Међутим, и даље не могу да се опоравим од чињенице да те на факултету подучавају погрешно, и то у питању које је данас једно од најбитнијих и које ће и тебе веома погодити/интересовати једном када почнеш практично да се бавиш софтвером (а и сада те погађа, само ти не зависи егзистенција од тога). Толико. Иване, извини, Драгане, хвала на смиривању страсти. --Бране Јовановић <~> 15:55, 30. мај 2006. (CEST)

Ma nema sta da se izvinjavate :) nisam video da ima clanak sl. softver pa sam naveo jednu od osobina koja mislim da je znacajna za prosecnog korisnika viki( za obicnog usera oo je besplatan, za korporacisko trziste postoje posebne verzije sa dodacima koji se placaju), a nisam hteo da idem detaljno ( npr za nebesplatne verzije) pa sam pisajuci u pojednostavljanoj i uopstenoj ravni napisao da je besplatan ( inace uce nas dobro na faxu, moram da dodam :))

Sad posto sam video, ja bih samo stavio link na slobodan sw, a izbacio ono otvoreni kad jer to stoji u ss clanku.

Sto se tice svih detalja koje se naveo Just mislim da treba sve lepo objasniti, jer ovo je ipak eciklopedija a nas narod je, moramo priznati, poprilicno neobrazovan. Ja sam inace na engleskoj i nemackoj wiki vec duze, a na nasu sam sucajno nabasao, i stvarno sam se zapanjio koliko ima malo clanaka iz ove oblasti. Zato sam i krenuo da pisem.

ne zivim u bg vec duze vreme, ne znam ni kad dolazim sledeci put ali mislim da bi trebalo da se organizujemo - mozemo online, bar sto se tice clanaka koje treba pisati. Za pocetak kratke clanke, ne previse detaljno ( jer za ovu oblast nedostaje ogroman broj osnovnih clanaka), i sto vise raznih tema da pokrijemo. a posle moze da se usitnjava i da se to lepo poveze. mislim da kad dodjemo do kriticne kolicine clanaka treba usvojimo politiku oko bitnih tema, da podelimo clanke u kategorije i slicno (sad mi se cini da je poprilicni haos sto se tice toga). posle bi tu politiku trebalo objaviti na wiki.

mislim da bi trebalo da idemo principom sinteze, znaci od malih kockica pa na gore. Npr napises tekstove za razne vrste licenci a u softveru napises samo koje je licenca, i onda izbegnemo sve ove rasprave principom pokazivaca.

pozdrav svima i cujemo se Ivan Ivanovic 16:16, 30. мај 2006. (CEST)