Разговор о Википедији:Викимедијанци Републике Српске/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Честитам, желим вам пуно успеха. Да ли могу викимедијанци да постану и чланови из Србије или само из Републике Српске?--Марко Станојевић (разговор) 18:26, 24. октобар 2015. (CEST)

Хвала. Могу сви који желе дати допринос. —  Ранко   Нико лић  ✉ 18:44, 24. октобар 2015. (CEST)

Хвала и у моје име! Као што се каже у поруци горе - сви заинтересовани су добродошли! ----Радован  ^{разговор} 19:01, 24. октобар 2015. (CEST)

Јако је важно да постоји огранак српске викимедије на подручју Републике Српске, јер ипак је реч о држави где је српски главни говорни језик. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:28, 24. октобар 2015. (CEST)

Ниџо, буди сигуран да је ово велико признање Републике Српске, а српски језик није само говорни, већ и службени језик на нивоу Републике. ----Радован  ^{разговор} 19:50, 24. октобар 2015. (CEST)

Наравно! И мислим да би требало још више да се активности викимедије на подручју Српске промовишу по медијима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:55, 24. октобар 2015. (CEST)

Пуна подршка! Ово је велика ствар за пројекат.--Soundwaweserb (разговор) 19:58, 24. октобар 2015. (CEST)

Ако није пуно за тражити и молити, било би лепо поново изнаћи неку пристојну фотографију споменика на Мраковици, немам појма када је и како је Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg нестала, нити да ли су на остави и за њу изнашли да повређује права аутора споменика, или је сам аутор, једноставно дигао руке, али та слика изгледа да беше једна једина, док у чланку уместо слике стоји грешка о вези на њу. --Тајга (разговор) 01:07, 9. јануар 2016. (CET)

Naziv

A da se ovo preimenuje u Viki zajednica Srpske jednostavnije je? --Милићевић (разговор) 15:44, 13. јун 2016. (CEST)

То име Вики заједница Српске сам ја крстио и драго ми је да ти се свиђа, међутим званично име заједнице је Викимедијина заједница Републике Српске и постоји помало компликована процедура око промјене истог, али није искључено да то и учинимо. --Радован ⁂ 12:13, 15. јун 2016. (CEST)

Еј ви тамо

93.86.0.252 (разговор) 14:08, 4. август 2016. (CEST) Доша Еј, ви тамо пуни ега свога. Ви што припадате медијима или неком реду википедијске заједнице у заједници државног ентитета што се зове Република Српска, а коју прозвасте или назвасте или именовасте Викимедијанци РС. Уставите, застаните мало. Немојте се гложити о томе ко је први надјенуо име у тој Википедији - Викимедији, тј. некој заједници заједница која нема перспективе, ако није заједничка, својска и непатворена, ако није израз чистог националног опредјељења и чистоте људске, без којега нема нити интернационалног и свељудског, оног несебичног алтруистичког и чојственог хуманистичког и оног свеукупног свеземаљског и космичког. Према томе, битна је функција и крајњи производ функционалности те заједнице што тежи успону, прогресу и широј популаризацији Републике Србске*. Појединци нису битни у свеукупности ако се избацују из своје цјелине као себичњаци недефинисани у јасној намјери ријечи и дјела. Они не могу бити вође, јер немају тај дар да истакну своју намјеру која је заједничка за све, која ће повезати све у једно, у један интерес за један врхунски циљ за добро и на добро саме заједнице и чак, онох који су против те заједнице. Ето, тако и овдје, видим ја сам први то рекао, али не може тако, али можда и може. Шта то значи? Виртуелна и недефинисана расправа између оних који се и не знају, а можда и оних који се нису никад ни сусрели. Сусрет у живо је пресудан, јер тек тада свим својим чулима, свим својим осјећајем и осјећањима можеш да препознаш саговорника испред себе. Жива ријеч, живи додир, су пресудни у том препознавању и одабирању за будућност свог искреног саговорника, свога пријатеља, свога човјека или своју жену за свагда, свога садружника и вјерног сарадника за цјели живот. Ја, овдје писац ових редова и онај који искрено подржава сваки пројекат који прати раст, успон и свеукупну добробит једне квалитетне заједницe, каква јесте и треба да буде и Ваша, имадох потребу да Вам се јавим и на овај начин. Лијепе слике су заиста документ који изазива још љепша осјећања, али лијепа ријеч, казана из срца, она искрена која се препознаје на први трен, ствара далеко љепше слике у души, а и тијелу, и које остављају дубок и неизбрисив траг који нас увијек умири када наиђемо на неко неразумјевање, на непријатност, која нам ствара нелагодност, чак, и бол у души. Лијепа ријеч је била, јесте и биће права љекаруша, невидљива исцељујућа травка, моћна медицина над медицинама. То је обожена ријеч из срца човјека за човјека. То је ријеч Доброте обмотана око стабла Љубави што израсла из корјена срца вољеног за срце вољеног. Дакле, ја Вас подржавам у Вашем благородном настојању из много разлога, који су пре свега моје лично осјећање припадности једном цјеловитом племену, једној раси како каже умни Ј. Деретић, једном роду, тј. свеславенском народу, који је без разлике на вјерску опредјељеност или неопредјељеност, ипак јединствена, али нажалост индукцијом и себичним похарама других подијељена цјелина. Да не бисмо били само викимедијанци, вики-вики индијанци или викимедисти будимо велики викари доброте и љубави, а пре свега оне племените човјекове искрености да може без присиле и бојазни да слободно каже и искаже своју посебну љубав према својој припадности једном свесловенском тијелу, у коме дјелићи његове расуте и носталгичне душе још увјек припадају Јужној Славији, дијелови који, кад-тад, морају бити природно и духовно (кретаивно и стваралачки) неодвојиви дио јединствене Југославије као неодвојиви дио језичког, културног, духовног и природног генеалошки јасно диференцираног и територијално одређеног цјеловитог Свеславенског рода, чији је сваки мушки поданик стварни носилац свога Славенског рода, јер на свом "Y" полном хромозому носи јединствени хаплоген R1a1, карактеристичан и јединствен само за славенско племе, само за славенске народе. Према томе, очување Републике Србске и њене цјеловитости у овом тренутку геополитичких свјетских односа је циљни задатак свих нас, али и свих србских, али и других славенских народа, обзиром на цивилизацијске актуелне промјене и могуће непријатности што долази у наредним временима. Зато и подржавам Вашу мисију протежирања и фаворизовање моје отаџбине Србске и свих србских народа на овај начин. Хвала Вам на овоме подухвату. Сложни и јединствени можемо све. "Кад се братска срца сложе урадити све се може"

  Напомена (nota bene*): *Исправније је рећи Србске него Српске, јер овдје није у питању правопис и промјене лабијала П,Б,Ф у "П" већ она основна појмовна и асоцијативна потка те придевске ријечи, те изведенице од ријечи Срб (Серб, Сораб, Србин), Србија (Сербија, Сорбија, Сорабија, Сирбија), која је основ основа и мора бити, ако хоћете, изузетак изузетка. Зашто? Управо зато што је мозак једна фантастична и непоновљива, досад још недовољно истражена "машинерија" Мајке Природе и врхунске креације Бога, Свевида, Сварга или Апсолута, један завршени механизам који зна јасно шта хоће, шта може и како ће да ради и уради. Ту нема дилеме: или је "ДА" или "НЕ". Све оно непрецизирано, речено између, или "можда" или "видећемо" или "добро" без назнаке "да, хоћу, урадућу, сигурно" људски мозак доводи у двојбу. Ријечи, поготово наредбе морају бити ЈАСНЕ. Човјекова јасна мисао је тај окидач који му даје јасноћу и пуноћу, а свака нејасна мисао изказана кроз ријеч опредјељује извршност радње. Али, како у овом случају, када насједосмо врлим (са стране индукованим) тумачима правописа, тзв. "правописцима", јер су ти правописци ту само због самог правописа, уместо да буду правописци због недвојбеног значења и тумачења сваког појма, који у мозгу човјека никад неће моћи да створи и да ствара у недоглед двојбе, тројбе и мноштво других језичких, менталних и душевних нијанси и асоцијација које као такве могу да створе и обавезно стварају код људи непријатности, јалове расправе, свађице и свађе и бројне безразложне међусобице, у сваком случају, свакако тегобе, што уводе у нервну напетост или слабост, што доводе до нервозе коју човјек сам не може да одреди, не може да нађе прави и јасно дефинисани узрок њеног настанка. Да ли фонема или графема "СРП" у ријечи СРПСКИ асоцира, у подсвјести мозак "укачи" као алатку "срп" којом се жање жито, пресеца пупчаник тек рођеног чеда на пољани или у некој сељачкој кући, или се "српом" повређује и просипа крв, мозак то види "својим очима" па ће увјек када чује фонему или види графему "СРП" исту протумачи као сукоб, као рат, као војишну просторију где се лије крв, гдје се гине и то му као енграм стоји записано и ствара невидљиве јаде и проблеме, а и сам не зна одакле му то извире. Али фонема или графема "СРБ" нема такве асоцијативне креације или умне или безумне праслике, јер га дефинише као јасан етимолошки појам, као јасну  ријеч са јасним значењем упућујући на припадника племена СРБА и СРБИЈЕ и свега оног атрибутивног СРБСКОГ. То је само један од примера како мозак на свом неком нивоу (подсвесном) образложе оно невидно које само чује, или оно виђено које око региструје у неком напису или писму, а организам у цијелости прихвата и полако, прво мало неспретно, а потом све озбиљније улази у болесно стање, у анксиозност, претварајући ментално здравог човјека у редовног посјетиоца неких оздрављујућих мјеста и простора гдје ће сатима стрпљиво чекати да дође на ред код психијатра, или како се то каже нашим старим добрим србским словом (језиком) код душевидара.

Драги пријатељи, можда ће ова моја размишљања потаћи Ваша па да пренесете даље значај сваке изговорене ријечи и да се замислите, али и рјешите ону нама познату и и стално понављану лаж да су Срби лош и примитиван народ, а њихове државице горе да не могу бити горе од горег. ПОНАВЉАНА ЛАЖ ЈЕ ИСТИНА. ПРОКРЧИТЕ ПУТ ИСТИНОМ И МАТЕРИЈАЛНО ВАЉАНИМ ДОКАЗОМ. Славени су Истина непобитна. Прапостојбина и колијевка свих је наше јужнославенско географско подручје - Балкан, језички и генеалошки предио од Винчанске низије преко Старога Раса, преко Македоније све до Јегејског мора. Ово све доказује и наука о поријеклу човјека ДНК генеалогија, коју воде и спроводе научници руског рода свеславенскога А.А. Клёсов и А.А. Тюняев, у сарадњи са руководиоцима ДНК лабораторија Америкe (Peter Underhill, Stanford University; Michael Hammer, University of Arizona; Thomas Krahn, Family Tree DNA's Genomics Research Center; Lynn M. Sims and Jack Ballantyne, University of Central Florida; Dennis Garvey, University of Gonzaga), Шкотске (James F.Wilson, Edinburgh University), Италије (Rosaria Scozzari e Fulvio Crucian, Universita La Sapienza - Roma) и Кине (Институт за биофизику Кинеске Академије Наука, Пекинг).— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.0.252 (разговор • доприноси) | 4. август 2016. у 14:08

Такмичења

Свака част на организованим такмичењима са квалитетним наградама, сматрам да такмичења треба да трају дуже како би допринос био у складу са наградама. Стефан (р) 1:36, 6. јун 2020. (CEST)

@Strickerin: Хвала Вам! Верујемо да смо заједно одрадили сјајан посао! — Бојана ^реци 22:31, 5. јул 2020. (CEST)