Разговор о Википедији:Дозволе за објављивање/Погледи

Нисам добио ово на permissions-srwikimedia.org. --ФилиП ^_^ 23:45, 23. фебруар 2009. (CET)

Неутралност извора

Желим да скренем пажњу администраторима Википедије, да је сајт Погледи у потпуности наклоњен Равногорском покрету и да се по мом мишљењу, као и мишљењу још неких корисника Википедије, подаци преузети са тог сајта немогу сматрати као потпуно поуздани. Још и раније часопис Погледи се користио сензационалистичким методама и објављивао разне не истине везане за Партизански покрет.

Ево конкретан пример се може видети из самог давања дозволе у коме Милосав Самрџић каже да су по њиховим подацима четници победили у битци на Неретви! А свако ко се имало бавио историјом Другог светског рата на подручију Југославије зна да је за четнике битка на Неретви била преломан тернутак, после које је дошло до осипања њиховог покрета. Оно што је за Немце била Курска битка, за четнике је Неретва.

А мора се и обратити пажња на то како пише господин Драган Илиће и да се види његов чланак Споразум Пијаде-Будак, у којем је изнео низ не истина и који сам због тога предложио за брисање! Поздрав--Pinki (разговор) 10:44, 24. фебруар 2009. (CET)

Ok je da se sajt koristi kao izvor slobodnih fotografija i slično, ali kao naučna literatura - teško... A na izjavu urednika sajta „Npr. nas izvor je da su cetnici pobedili u Bici na Neretvi“ jednostavno nemam komentara. Izgleda da sajt funkcioniše po principu "što je babi milo, to joj se i snilo". --Дамјан /разговарајмо/ 15:17, 26. фебруар 2009. (CET)

Ratne fotografije iz WW2

Sajt Pogledi ima veliku galeriju fotografija iz Drugog svetskog rata, one mogu da obogate članke na vikipediji. Biografije četnika na vikipediji su već više godina siromašne, bez fotografija, nesređeni, užas jedan. Cilj vikipedije je da ima što više dobrih i odličnih članaka. A, što se tiče refenciranja tekstova sa sajta, tu generalno treba biti oprezan, kao i kod svakog drugog sajta ili novinskog članka. Treba koristiti kao izvore literaturu i arhivu, a ne internet domene. Ipak, ova dozvola je dobra stvar za vikipediju.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 66.249.90.139--Pinki (разговор) 09:07, 27. фебруар 2009. (CET)

ОДЛУЧНО ПРОТИВ

Моје искуство са крагујевачким ,,Погледима" није баш најсрећније. Користећи ауторизоване текстове, тачније, позивајући се на њих, доспео сам и до суда. Наравно, све се завршило добро по мене, јер је аутор тих књига и текстова, већ био осуђен за фалсификат и за ординарне лажи. Ја за то нисам знао у време кад сам користио његове текстове. Ради се о текстовима о наводним партизанским злочинима после другог светског рата. Аутор је Радмило Рончевић, човек који је по образовању лекар. Дословно, човек је измишљао наводне ,,злочине". На жалост, везивао их је за конкретне људе, који су живели или су још живи (мисли се и на ,,жртве" и на ,,извршиоце"). Рончевић је био у градски секретар у време власти СПО-а у Београду и лични пријатељ Данице Драшковић.Други пример је,још драстичнији, јавности већ познати случај ,,објетивног" историчара Бојана Димитријевића и његове књиге ВАЉЕВСКИ РАВНОГОРЦИ. Аутор је високи функционер СПО-а. Био је и помоћник министра одбране у време коалиционе владе са СПО-ом. Књига ВАЉЕВСКИ РАВНОГОРЦИ је из серије сензационалистичко психотерапеутске шунд литературе, лишена било какве документационе основе. Главни ,,извор" и ,,документациона основа" за књигу ВАЉЕВСКИ РАВНОГОРЦИ, је Владан Радосављевић, син команданта Колубарског четничког корпуса Милоша Радосављевића. Влада је рођен 1940. године. Кад је рат почео, имао је годину, а кад се завршио, имао је пет година живота. Димитријевићу је такав човек НАЈПОУЗДАНИЈИ ИЗВОР за монографију о ВАЉЕВСКИМ РАВНОГОРЦИМА!!!??? На жалост ДА. У књизи је потпуно побркано ко је где рођен, ко је из ког села... догађаји су буквално измишљени и појединим људима приписани. Најдрастичнији случај је са припадницима четничког покрета под презименом Тикваревић. Испада да је то најраспрострањенија фамилија у Ваљевском крају, јер аутор , за различите људе са таквим презименом, потписује их да су рођени у различитим селима, при чему, поједина, од тих села, удаљена су једно од другог и по 30 километара. А чињеница је да у Ваљеву и околини постоји само једно село у коме живе људи са таквим презименом. То село се зове Мрчић и удаљено је седам км од Ваљева. Преживели припадници Раногорског покрета из ваљевског краја су, кад се књига појавила, протествовали, али узалуд. Неки од преживелих су написали изјаве оверили да је 99 % у књизи изреченог, обична лаж. Најстрашнија ствар у свему је то што је она , у ствари магистарски рад поменутог Димитријевића одбрањен ког високог функционера СПО-а.

Поузданост таквих ,,научних" радова је, најблаже речено, крајње сумњива. Погледи су, вероватно тако и замишљени, да презентују алтернативни приступ званичној историографији. Бар се тако представљају. На самом делу, реч је о сензационалистичко-психотерапеутској издавачкој кући која има за циљ да лечи фрустрације поражених у Другом светском рату. Укључити такву групацију у ВИКИПЕДИЈУ, мислим да је, не само бесмислено, већ и штетно по истину, по себи. Наиме, ако је Википедија интернет енциклопедија која промовише објективност и неутралност, то ја не видим смисао у томе да се у њу укључују материјали сумњиве вредности, у најмању руку. Издавачка кућа ПОГЛЕДИ, може да има и има могућност презентације како путем електронских тако и штампаних медија. Не разумем зашто би се и Википедија укључивала у рекламирање ЛОШЕГ призвода. Поузданост и истинитост материјала из издавачке куће ПОГЛЕДИ оспорена је не само од научне и стручне јавности веч и од стране ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА. Дакле и судски је доказана нетачност презентованог. Управо је то главни разлог због чега сам категорично против такве идеје да се материјали поменуте издавачке куће укључе на Википедију.Заиста не разумем зашто би се Википедија упуштала у анализу нечега што, ни овде међу нама , на домаћем терену, још није разјашњено и објашњено до краја и при то таквој непамети дала ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ ЗНАЧАЈ.--Davidovicrasa (разговор) 09:51, 26. фебруар 2009. (CET)

"CRVENA VIKIPEDIJA"

Skupština Srbije je 2004. izjednačila prava Ravnogorskog i partizanskog pokreta. U stručnoj istorijskoj javnosti je usvojen stav da je JVUO bio pokret otpora protiv NACIZMA i da se borio za slobodu. Skupština Srbije je to prihvatila i donela zakon o izjednjačavanju. Svako ko ima privatnih problema sa određenim preduzećima, ustanovama neka to rešava van vikipedije, na sudu, izborima, peticijama, skupštini i dr. Da li sajt Pogledi propoveda fašizam, nacionalnu, versku mržnju? Da li su oni zabranjeni? Jel postoje dokazi, presude?Ako postoji sve ovo, onda dozvolu treba izbrisati! Svako ko piše o istoriju o Ravnogorskom pokreta ne krši zakon ove zem Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 66.249.90.139--Pinki (разговор) 09:07, 27. фебруар 2009. (CET)

Википедија није ни црвена, ни жута, ни плава, нити било које друге политичке боје... Ово је енциклопедија и треба се држати озбиљне литературе и озбиљних извора, а не произвољних прича! Ми не тражимо да се дозвола обрише, само кажемо да је тај сајт НЕ ПОУЗДАН, јер су многи подаци на њему нетачни и произвољни! А о томе шта све наша скупштина одлучује не треба коментарисати! Уосатлом тим законом су само изједначена права бораца из оба покрета, и закон је више социјалне него политичке природе, јер се највише одредби односи на питања социјалне политке. А то не значи да се могу прекрајати историјаске чињенице правдајући то тим законом!--Pinki (разговор) 14:43, 26. фебруар 2009. (CET)

Mnogi se ne bih složili s tim da vikipedija nije obojena u crveno. Koliko je to vikipedija objektivna? Da li su izvori o partizanima nepristrasni? Da li postoji "ekspertski tim istoričara" na vikipediji, grupa korisnika, koja masovno unosi članke o partizanima na subjektivan način? Vikipedija je postala CRVENA i to zahvaljujući tebi i tvom "ekspertskn timu"! Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 66.249.90.139--Pinki (разговор) 09:07, 27. фебруар 2009. (CET)