Разговор о Википедији:Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији/Архива 1

уреди

Veliki broj naših korisnika radije koristi ćirilicu? Ne znam da li je to tačno, ali i da jeste, ne vidim razlog zašto bi se tako nešto ovde navelo. Totalno je nebitno, i predstavlja diskriminaciju korisnika koji pišu latinicom. Mislim da nije u redu, i da to neko treba da promeni.--Nikola Todorović (разговор) 17:07, 24. новембар 2007. (CET)Одговори

Па није никаква дискриминација, чињеница је да већина сарадника пишемо чланке ћирилицом, мислим очигледна је на километар... С друге стране, да је идеја била нека ”дискриминација” не би се ово ни писало. Дакле, та смјерница не би ни постојала или би стајала само једна реченица: ”На википедији на српском се пише само ћирилицом”... —-Славен Косановић- {разговор} 17:34, 24. новембар 2007. (CET)Одговори
Слажем се, Славене, већина сарадника пишу ћирилицом, тачно. Bogorm (разговор) 18:09, 9. септембар 2009. (CEST)Одговори
Ni meni nije jasno zasto se to dodalo u pravilu, mislim da je to stvar "ukusa". Ne moze se reci da vecina korisnika koristi jedno pismo vise od drugog. Neko pise cirilicom neko latinicom, potpuno je nebitno dokle god su oba pisma jednaka.Iadrian yu (разговор) 15:23, 17. април 2010. (CEST)Одговори

Мора у треба и ускакање у уста

уреди

Елем, пребацио сам с "мора" у "потребно" кад је у питању транскрипција и превођење. Прво, не треба форсирати "морање", довољно је рећи нешто блаже у смислу "потребе". Друго, ускаче се у уста претходним и потоњим ставкама које објашњавају да нема проблема у конверзији :) --Милош Ранчић (р|причај!) 22:44, 12. април 2008. (CEST)Одговори

Тачка 7

уреди

Имам једно питање у вези тачке 7:

Која је сврха напомене да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем?

Хвала. --Полковник (разговор) 03:18, 11. фебруар 2009. (CET)Одговори

Тамо је речено да то "има смисла", односно, да постоји мишљење одређеног броја уредника википедије, да би то требало испоштовати. Пошто се мишљење мањине у википедијанској заједници поштује, та реченица је нашла своје мјесто у овим напоменама и не представља препоруку нити званично правило уређивања Википедије. --Kaster (разговор) 10:25, 11. фебруар 2009. (CET)Одговори

Јел имају корисници право, у духу ове 7. тачке, да мењају чланке који су започети једним наречјем у друго наречје, ако су ти чланци везани за област у којој се говори то наречје...нпр. неки град у Хрватској је писан екавицом, а ја га променим у ијекавицу ?--Zrno (разговор) 18:20, 9. септембар 2009. (CEST)ЗрноОдговори

Не, осим ако се не ради о клици и количина новог текста значајно (!) надмашује досадашњу. --Kaster (разговор) 19:44, 9. септембар 2009. (CEST)Одговори

Направи сам комплетно нови текст ћирилицом , на постојећој клици која је била написана латиницом, али ми је због писма клице цели текст промењен на латиницу, са коментаром да је тако правилно иако ми је администратор Војвода то дозволио. Нисам инсистирао, али ако је ово горе тачно за екавицу и ијекавицу, аналогно томе тражим да ми неко од администратора текст поново пребаци на ћирилицу (ако уради ја бојим се да ће ми га повово вратити). Текст је Фудбалска репрезентавција Луксембурга овде.--Drazetad (разговор) 20:06, 9. септембар 2009. (CEST)Одговори

Тачка 2

уреди

Када jе чланак писан ћирилицом, али назив чланка - латиницом (Tomi Verseti‎), може ли да се мести чланак у ћирилички назив? Bogorm (разговор) 18:06, 9. септембар 2009. (CEST)Одговори

Da. -- Bojan  Razgovor  18:07, 9. септембар 2009. (CEST)Одговори

Pomoć

уреди

U pravilima se navodi da se može menjati pismo (sa ćirilice na latinicu i obrnuto) ukoliko je u pitanju klica, i ukoliko planiramo da značajno proširimo taj članak. Mene zanima kako se u tom sličaju menja pismo naslova s obzirom da članak već postoji? Unapred Hvala --Veljko89 (разговор) 17:24, 16. децембар 2011. (CET)Одговори

Tačka 7

уреди

A da li je doyvoljeno pisanje ikavicom? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Sergej773 (разговордоприноси)

Није. --Ф± 00:13, 12. децембар 2013. (CET)Одговори

Тачка 7

уреди

Не, није дозвољено писање икавицом, и не треба бити дозвољено писање било којим дијалектом осим екавице. Разлози су следећи:

1. Велика већина (малте не сви) Срба користи екавски дијалекат.

2. Приликом коришћења других дијалеката долази до ,,увоза речи" из нама блиских језика...

3. Екавица и ијекавица нису равноправни дијалекти у српском језику, сви уџбеници, издавања, програми итд. се штампају у екавском дијалекту. Према томе, да би се задовољио већ деценијама/вековима утврђен стандард, пошто ово и деца могу читати, требају се пратити та правила.

4. Многи чланци су непрофесионално написани, и као такви, ако неко уложи труд да промени, то треба и оставити.

У српском речнику не постоји реч ,,повијест" на пример, већ ,,историја". Молим нестручна лица да не постављају глупа правила, ако је тако, пошто се и у Хрватској користи екавски, зашто нема правила за тај ,,језик"? 178.149.24.195 (разговор) 19:28, 5. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Лични разлози због чега Вам се не свиђа ијекавица могу послужити само за мачков реп. Српски књижевни језик познаје екавицу и ијекавицу, и што се Википедије тиче ту прича завршава. Онај кога интересује особености неког дијалекта, који је први од њих постао стандардан у српском језику, статистика колико Срба користи ијекавицу, нека то проучава слободно. Ријечи увози онај ко не зна своје ријечи, а не зато што користи ијекавицу. Ето у Републици Српској скоро сви уџбеници и програми јесу на ијекавици, тако да не стоји ништа од горе реченог. Повијест је само ијекавски облик од повест, ријечи која се може наћи у рјечнику српског језика. Све у свему, много произвољности, ништа аргументовано. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:42, 5. јануар 2015. (CET) с. р.Одговори
Нема ту личних разлога. У Републици Српској се говори ијекавица, али, то би требало да се користи у оквиру босанске википедије. И у Црној Гори се не говори екавица. Дадох аргументе, по тачкама. Ја ако нађем једну особу у Србији која каже повијест или повест а не историја, која је рођена у Србији, нема шансе. Један од аргумената је што ће ово можда деца читати,а сви уџбеници у Србији се штампају у екавском дијалекту. Лично немам ништа против ијекавице, нити ми смета, али да се користи ,,званиччно" на википедији, ту имам доста против. Уколико би се и уџбеници штампали тако, онда не би било никаквих проблема, али ово је исувише важан сајт (као и уџбеници) да би се под доменом ,,ср" користила ијекавица. А проблем је што си користио и икавски дијалекат. Ето толико.
И да додам, само на подручју Шумадије и Војводине (укључујући Београд) имаш преко 5 милиона људи (то је више него околне државице као на пример Хрватска), и сви говоре екавицу, да не говорим о осталим деловима Србије где је то такође случај. Према томе, крајње је неукусно писати нешто друго ван стандардног језика на јединој ,,званичној" интернет енциклопедији. 178.149.24.195 (разговор) 19:28, 5. јануар 2015. (CET)]]Одговори
Сем тога, очигледно је непознавање елементарне терминологије: екавица и ијекавица су говори (неко каже и наречја), а не дијалекти. Дијалекти су рецимо, призренско-тимочки (торлачки) итд. --Sly-ah (разговор) 14:05, 5. јануар 2015. (CET)Одговори
Ниси у праву. Наречја су штокавско, чакавско, кајкавско итд. а дијалекти су екавски, ијекавски, икавски. Тако да је непознавање можда очигледно, али не у мом случају. 178.149.24.195 (разговор) 19:28, 5. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Аха, како да не. А српски, хрватски и енглески су шатровачки говори. Који лик.

--Sly-ah (разговор) 22:10, 5. јануар 2015. (CET)Одговори

Лепо сам објаснио шта су штокавски, кајкавски чакавски итд. Неки лингвисти чак (с пуним правом) тврде да су то различити језици, те је чакавски хрватски језик који је нестао, а штокавски српски, који се користи у свим земљама бивше Југославије изузев Словеније и Македоније. [[178.149.24.195 (разговор) 08:25, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

А ја сам теби лепо објаснио да ијекавица и екавица нису дијалекти. Али,ко сам ја да се супротстављам таквој интелектуалној и моралној громади?

--Sly-ah (разговор) 09:31, 6. јануар 2015. (CET)Одговори

Да скратимо расправу. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82 , проблем терминологије који није добро дефинисан..., у овом случају, ни ти, ни ја нисмо у праву. Дијалекат = наречје. Ето, а екавски, ијекавски, икавски су изговори. Само проблем терминологије, која је класификована другачије него на пример у енглеском или руском језику, те је унела забуну. На крају крајева, с обзиром да смо обојица ,,погрешили", то није ни битно, нити је тема овде, већ је тема коришћења истих на википедији. [[178.149.24.195 (разговор) 12:15, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Напредујемо, напредујемо ... Прво си тврдио да ја немам појма, и да су екавица и ијекавица дијалекти, сад кажеш да нико није у праву и упућујеш ме на чланак на Википедији у ком се уопште не помињу изговори (ијекавица и екавица), нити се тврди да су то дијалекти! Само нека прође још који дан, ти ћеш схватити да лупеташ. Дакле, ијекавица и екавица НИСУ дијалекти! Да бих ти помогао у доношењу те тешке одлуке, ево ти само ово: [1], одакле можеш да видиш шта је то заправо дијалекат. Даље, имаш погршно мишљење да је ово Википедија Србије (односно Википедија Срба). Није, ово је Википедија на српском језику, а будући да и по Уставу, српски језик има два изговора, допуштено је на овој википедији писати на једном од та два изговора. Јер, ако би било по твом (ти очигледно мислиш да није Србин онај који не говори екавицом), само би екавци, односно држављани Србије смели да сарађују на овој Википедији. То ме подсећа на не тако давну прошлост и на ликове као што си ти, али, нема везе ... На овој Википедији конструктивно су сарађивали (или сарађују), уз Србе, и Мађари и Хрвати и Бошњаци, и Срби из дијаспоре (и екавци и ијекавци) ...

А ако ти хоћеш српску Википедију, има и то ... Потруди се мало, има једна групица која на својој Википедији ради на промоцији Србије, Срба, не-Срба (али који су пореклом Срби), Американаца чији су преци пре 200 година можда били Срби, Американаца који се осећају Американцима, али имају српско презиме (нпр. Kovic), што значи да су и они Срби, али то, мучени не знају, итд. Сигуран сам да ћеш код њих успешно моћи да промовишеш своје псеудонаучне теорије и примитивне замисли засноване на принципу "крви и земље".

--Sly-ah (разговор) 14:05, 6. јануар 2015. (CET)Одговори

Ајмо овако, да те цитирам; ,,Сем тога, очигледно је непознавање елементарне терминологије: екавица и ијекавица су говори (неко каже и наречја)", мој одговор је био; ,,Ниси у праву. Наречја су штокавско, чакавско, кајкавско итд. а дијалекти су екавски, ијекавски, икавски.". Као што видиш, немаш потребе да објашњаваш опширно, јер то није тема, и ти ниси био у праву, прост проблем терминологије.
Ако си завршио политички говор, да подсетим на пар чињеница: ,,ср" је један од регистрованих домена републике србије. Ово је једина (а сигурно најопширнија) ,,званична" (уистину незванична) интернет енциклопедија на српском језику. Већ сам помињао како IP/TCP протоколи функционишу у претраживачима, и разлоге у одговору другом кориснику, тако да не желим да се понављам по том питању. Странице википедије на српском језику углавном читају држављани србије.
Заиста ме не занимају твоје класификације одређених група и твоји политички погледи, тако да нема потребе за тим. Оно што мене занима јесте стандард. Пошто у ,,Босански" језик спада и екавски изговор, зашто не би мало промовисао тај изговор тамо? Дај ми макар један чланак википедије са ,,бс" домена који је тако написан. Не бих да залазим у верзије на ,,Хрватском" језику, и да ли је равноправан екавски изговор или не... Нешто нисам убеђен да можеш да уређујеш те странице користећи чињенице, а да ти не буде забрањен приступ уређивању на википедији (или не дао Бог на енглеском или албанском језику да се усудиш). Дакле, ја не дозвољавам да моје дете користи претрагу за неки појам, и чита речи које не разуме и не говори. Како ви паметни на википедији то планирате да решите, мене заиста не занима. Дакле, или стандардизација на екавски изговор, или (по мени још боље) решење бирања изговора (као што имаш ћирилицу и латиницу итд.), ако већ желите да задржите ту наводну равноправност изговора. И убудуће бих те замолио да се држиш теме и да не скакућеш по политичким и ,,прогресивним" глупостима или другим субјективним убеђењима. Ако мислиш да сам написао нешто што није објективно, слободан си да то исправиш (као на пример покушај терминологије, који је додуше био ирелевантан за тему, али користан, па и са твојим грешкама, опет донекле корисно), ако желиш да оспориш неки аргумент, и то си слободан да урадиш.
Све што тражим је да се једнак стандард користи за све језике, или за ни један. Пошто то по мом мишљењу (и по чињеницама које се дају проверити) није случај, онда, зашто би странице на српском језику пратиле тај стандард који не прате остале? Нема разлога, и то је контрапродуктивно.
Мислим да би се сви сложили за додатак изговора, па нек се пише сваки чланак на оба изговора, то ми не би сметало, и свакако бих (колико ми време дозволи) се потрудио да кад додајем на један изговор, додам и на други, са резервом ако неку евентуалну грешку направим у изговору, да ће неко исправити. Ето толико. [[178.149.24.195 (разговор) 19:20, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Мени је драго да сам успео доказати своју тезу: не познајеш значења основних појмова. Наравно,ти то и даље не признајеш и подмећеш ми да сам ја погрешио (а написао сам: неки кажу и наречја), али, нема везе. Суштина је да те саговорник не може и неће озбиљно схватити и неће те уважавати уколико покажеш флагрантно непознавање основних ојмова из неке области. Зато те и ја нисам озбиљно сватио, Жељко такође (сумњам, заправо, да те ико озбиљно схваћа). И није ми јасно шта ти заправо хоћеш: ако хоћеш две Википедије на српском језику (екавску и ијекавску), да ти, не дао Бог, дете не би било заражено болешћу која се зове "ијекавизам", онда ниси на правом месту: пиши лично Џимбу Вејлсу, објасни му да те угрожавају наметљиви и агресивни ијекавци и тражи од њега да напише декрет о оснивању ијекавске Википедије на српском језику. И сви срећни и задовољни.

А и ти би могао мало да допринесеш нпр. Википедији на бошњачком језику. Сигуран сам да би твоју екавицу (по могућности ћириличку) дочекали овацијама, цвећем и по којом сузом радосницом.

--Sly-ah (разговор) 20:03, 6. јануар 2015. (CET)Одговори

Добро, ја цитирах лепо, без икакве подвале, но, да не губим време на те глупости, као што рекох, проблем терминологије. Да ли ме ико озбиљно ,,схваћа" (схвата), то не знам, а да ли ме ти озбиљно схваташ, то ми је небитно. Мислим да си сувишан у овом разговору, јер се бавиш искључиво демагогијом и не држиш се теме. Као што знаш, ћирилица и латиница могу бити на истој страници и истом домену, нема потребе за одвојени ,,сајт" (односно домен). Ниси изгледа довољно упознат с техничким детаљима, према томе, не бих губио време у разговору с тобом, понајмање због тога, а понајвише због твоје демагогије и политиканства. [[178.149.24.195 (разговор) 09:20, 7. јануар 2015. (CET)]]Одговори


Тешко српском језику када му је бранилац неко ко становнике Републике Српске убраја у неке туђинске говорнике, питам се који је сљедећи српски крај на реду. Шта нас брига какви су уџбеници у Србији, када се српски језик ето говори и у Српској гдје су на ијекавици. Ви прво научите шта је википедија, како је она организована, научите да не постоји никаква „босанска википедија“, да википедија уопште није подијељена по државама, да не постоји држава Босна итд. Као што рекох, све произвољно, нема аргумената за дискусију. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:11, 5. јануар 2015. (CET) с. р.Одговори

Не знам одакле ти идеја да их убрајам у туђинске говорнике. И није тешко уопште, моја замисао је позитивна и за говорнике ијекавице. Како си упознат, становници Републике Српске не живе у Србији, већ у Босни и Херцеговини. Мени је жао што РС нема свој домен, или што није у саставу Србије (онда би тачка 7 имала апсолутног смисла, и било би јако корисно, чак писати чланке у различитим дијалектима, па коме се како свиђа да чита). Према томе, како ствари сада стоје, већина грађана Републике Српске (захваљујући тецепе/ипе протоколу) када куцају неки појам, први резултат је на ,,бс" википедији. Тако да сматрам да би било јако корисно да учествују у том домену, и не дозволе да се пишу којекакве глупости и неки чланци који немају везе с мозгом (Поготову што се тиче историје). Ако није подељена по државама, зашто онда имаш ,,бс, ен, ср, хр, сх" домене? Немој причати глупости. Ово шта сам написао су чињенице, аргументоване с доказима. Ако није подељено, што не одеш на ,,хр" домен и уредиш мало секције везане за историју, па избациш машту и убациш чињенице? [[178.149.24.195 (разговор) 08:25, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Inače reč pov(ij)est postoji i kod nas. Samo se ređe upotrebljava. -- Bojan  Razgovor  22:28, 5. јануар 2015. (CET)Одговори

Ајде, нек буде за ,,пов(иј)ест" што није синоним ,,историје" у српском језику, ређе употребљавање спада малте не у неупотребу те речи у модерном језику. Тисућа? Не бих рекао. [[178.149.24.195 (разговор) 08:25, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Главу дајем да је ово онај Андрија који сада тера контру и окреће воду на свој млин да би доказао своје тврдње хехе. Ово што пише овај анонимус везе с мозгом нема --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:00, 5. јануар 2015. (CET)Одговори

Да бих доказао своје тврдње? Па погледај моје аргументе. Ако мислиш да деца не читају ово, добро. Ако мислиш да већинско становништво не говори екавицу у регионима које сма набројао, докажи. И не знам ко је тај Андрија. [[178.149.24.195 (разговор) 08:25, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Да, Википедија јесте подијељена по државама, само да ми је знати још која је то српскохрватска држава? Нема живе везе куцање на претрази и избацивање резултата на бш. википедији. Становници Републике Српске (углавном Срби) нису говорници бошњачког језика, тако да немају шта ни учествовати на таквом пројекту. Њихова матица је Википедија на српском јер говоре на српском, врло просто. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:53, 6. јануар 2015. (CET) с. р.Одговори

Добро, нек буде да нисам у праву, нек буде да је подељена по језицима (а не државама, постоји мала разлика, али, реално, то је делење по државама). У реду, дакле, пошто не познајем ни једног лингвисту који препознаје ,,бошњачки" језик, нек буде да постоји. Да сад не залазимо у разлике новокомпонованих језика у региону, сматрам да је најбоље писати у два изговора, и одабрати један приликом читања. Наравно, пошто је Србија матица, и пошто је екавски изговор већински, то би требао да буде подразумевани изговор. Грешиш у вези TCP/IP протокола и приказивања резултата са екстерних (и интерних) претраживача, распитај се мало о томе, а можеш и сам тестирати. Овде је проблем што деца читају речи које не разумеју и не говоре.
И да не заборавим, будимо објективни, већина корисника рачунара и у Србији и ван ње на овим просторима, не користи чак шаблон тастатуре језика који говори. Где нас то води? То анс води до тога да већина особа куцају латиницом (без ч, ћ, ђ, ш итд.), и ако куцају са простора БиХ (Република Српска), први резултат ће бити википедија са ,,бс" доменом. Будући да такве особе и не обраћају пажњу на адресу артикла, дешава се то да отварају ,,бс" страницу, а то доводи до других проблема. Можда се овде не слажеш са мном, али ако желиш да читаш бајке, а притом да не бацаш паре на књиге, све што треба да урадиш је да читаш артикле с доменима ,,хр" и ,,бс" везано за историју или историјске личности, и заиста можеш да уживаш у бујној машти аутора. Ето, зато сматрам да треба да учествујеш(мо) у ,,бс" (наравно и у ,,ср") домену, али сам сигуран да је то немогуће.

[[178.149.24.195 (разговор) 19:34, 6. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Не постоји никакав босански језик и стога свака даља прича о томе је шупља, научна фантастика. А што се тиче српске дјеце, она морају знати екавицу и ијекавицу, ћирилицу и латиницу. Све испод тога је неписменост и Википедија није надлежна да описмењује нацију већ то раде родитељи и школе. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:33, 6. јануар 2015. (CET) с. р.Одговори

Па не знам баш, описмењавање деце је једна ствар, а говор је нешто сасвим друго. Као што деци у Републици Српској сигурно не штампају књиге на екавском изговору (исправи ме ако грешим), тако је и овде. Познавање више врста изговора се не учи са 7 година, толико ваљда знаш, а што се тиче описмењавања људи (у информатичком смислу), будимо објективни, као што видиш, ја се трудим да будем објективан а не да пуштам машти ан вољу. Чињеница је да су људи ан овом простору информатички неписмени и незаинтересовани за то, тако да децу не уче ни школе то, јер су нам државе банане (свима у региону), те је образовање запостављено. Ако су родитељи неписмени (у информатичком смислу) а школе запостављене, ко ће да врши образовање? Интернет је одговор, јер објективно гледано, људи чак и превише времена проводе на интернету, и то не би било лоше када би користили за своје лично унапређивање а не за искључиво забаву. И дај реци ми, како на ијекавици кажеш ,,дио" а не ,,део"? То је ваљда икавица. [[178.149.24.195 (разговор) 09:20, 7. јануар 2015. (CET)]]Одговори

Икавица је исто српска

уреди

Само што није ушла у књижевни стандард, а то је велика разлика! Прибислав Похвалић је писаоикавицом и своја писма назовива да су српским језиком писана..у предтурско вријеме у Босни.

Automatska transkripcija između ćirilice i latinice?

уреди

Primećujem da se, pri uređivanju članaka, uređuje samo na ćirilici, a da se na latinicu članak automatski transkribuje (ili mi se barem tako čini). Uglavnom sve radi kako treba, ali u jednom trenutku je nešto ostavio na ćirilici, a što treba da se transkribuje. Zna li neko u čemu je problem, i po mogućstvu postoji li članak koji upravo o tome govori? —S. Jevtić/С. Јевтић razgovor/разговор 19:57, 3. јул 2019. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу пројекта „Стилски приручник/Писање српским језиком на Википедији/Архива 1”.