Разговор о Медијавикију:Gadget-charinsert-core.js/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Наводници

Ако правопис не прописује облик наводника а користи један облик који и ми можемо користити, зашто бисмо ми користили намерно други облик? Уосталом, у историјским српским књигама и научним часописима — увек се могу срести „” а веома ретко „“ наводници. Ако неко жели користити друге, молим да не уклања ове прве коришћене у правопису него нека дода и друге поред њих, и то после првих — као алтернативне — јер да су хтели људи из Матице српске би користили ове друге у самом правопису који треба да је правописно тачан 100% и колико год је то могуће.  Обсусер 12:12, 12. јул 2017. (CEST)Одговори

Пошто правопис не прописује облик наводника, нема разлога да не наставимо да користимо облик који користимо преко десет година а чија би измена захтевала измену стотина хиљада страница на Википедији. Ако бисмо користили два различита облика наводника, то би значило да би неки чланци имали један облик, неки други облик, а неки оба, што би било лоше из много разлога. Никола (разговор) 23:40, 15. јул 2017. (CEST)Одговори
@Никола Смоленски: Не захтева измену стотина хиљада страница, могу се користити оба облика али од сад па надаље треба се држати, препоручивати и практиковати употребу „”. Нема везе што неки чланци имају један а неки други облик; неки чак имају и трећи облик (програмерски и енглески секундарни ""), а један администратор (Dungodung) једне прилике је рекао да се чак не може забранити употреба "" јер овај облик је такође веома учестао (нисам цитирао али ово је суштина).  Обсусер 23:29, 17. јул 2017. (CEST)Одговори

Није тачно да није наведен ниједан облик наводника у правопису; у П2010 се на стр. 133 (т. 168) наводи облик [„...”].

Зато га не треба уклањати, већ само — евентуално, ако неко баш инсистира — додати и овај други облик („“).  Обсусер 14:24, 13. јул 2017. (CEST)Одговори

Не наводи се. Коришћење није навођење. Никола (разговор) 23:40, 15. јул 2017. (CEST)Одговори
Пошто ниједан други облик сем тог није наведен, у најмању руку тај се облик препоручује, док овог који ти форсираш нема нигдје. — Ранко   Нико лић   01:09, 16. јул 2017. (CEST)Одговори
Хајдемо веома полако: 1) коришћење није навођење; 2) навођење није препоручивање. Правопис користи бордо корице, то не значи да он наводи да корице књиге треба да буду бордо, нити да препоручује да све књиге у Србији треба да имају бордо корице, нити да главна страна Википедије треба да буде у бордо нијансама. Такође, облик који ти форсираш свеједно није исти као у правопису, јер има четвртасту основу, а у правопису има округлу основу.
Ја не форсирам ни један облик, већ враћам на облик који си ти, потпуно самостално и својевољно изменио без икаквог разлога и повода и без икакве свести о томе какве то последице има. Узгред, јеси ли ти онај translatewiki:User:Rancher који је својевремено развалио главне стране свих викија на српском језику тако што јој је променио име (такође потпуно самостално и својевољно без икаквог разлога и повода)? Никола (разговор) 06:08, 16. јул 2017. (CEST)Одговори
Е хајде ти наведи разлог због кога мора да се користи овај „дугогодишњи” облик. Вјерујем да то да ли ће основа бити обла или четвртаста зависи од фонта ког користиш на рачунару и претраживачу.
Што се Rancher-а тиче, исто питање могу и ја теби поставити, а о тзв. „разваљивању” главних страна немам појма. Када се то десило? — Ранко   Нико лић   10:31, 16. јул 2017. (CEST)Одговори
Као што знаш, једно од основних правила, не само на Википедији већ и у животу, је да онај ко нешто мења треба да да образложење за оно што мења. А није потребно да се даје образложење да се ништа не би мењало.
Али ево, образложење је да, пошто смо 10 година користили један облик наводника, сад све странице на Википедији имају тај облик наводника; а ако се пређе на други облик наводника, онда ће неке странице имати један облик а неке други, а неке мешано, што, сложићеш се, није добра ситуација. Никола (разговор) 10:16, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
@Никола Смоленски: Како се побогу не наводе кад је поред сваког назива правописног знака у правопису у средњим заградама експлицитно и јасно дат тај знак (па тако и поред наслова тачке Наводници стоји [„”], Полунаводници [’], Црта [—] итд.)?  Обсусер 23:29, 17. јул 2017. (CEST)Одговори
То и није баш тачно, поред наслова тачке Наводници стоји [„...”]. Где су нам те три тачке? :)
Дакле, тамо поред наслова стварно стоје неки наводници, али нигде се не наводи да морају да се користе исти такви наводници или могу и друкчији. Чак се нигде не наводи и да отворени и затворени наводници морају да се разликују. Другде стоји црта, али нигде се не наводи колико дугачка црта треба да буде итд. Правопис уопште нигде не одређује како ће визуелно изгледати симболи који се користе. Никола (разговор) 10:17, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
Па ето их: [...] (или […]). Не стоје неки него стоје [„”] наводници и тиме је одређено који треба да се користе као примарни. Црта је у српском емспејс [—], дуга један em (у хрватском и бошњачком је енспејс [–]). То је твој став да не одређује како ће визуелно изгледати; мој став је да одређује како ће ’визуелно изгледати’ — онако како су дати у правопису, и у питању је одређивање ASCII симбола а не визуелни изглед који како смо рекли зависи и од фонта а и од још понечега...  Обсусер 11:14, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
Чак и да се не наводи веома експлицитно, коришћење нечега у правопису јесте веома добра смерница.
Ово смо, дакле, решили (наводи се, а и да се не наводи опет се препоручује јер се користи у званичном правопису).
ПС Бесмислено је поредити боју књиге са њеним садржајем и тематиком; правопис је намењен питањима о правопису — што не укључује боју корица, дебљину листа и др. а укључује наведени облик правописних знакова. Сличне још шире успоредбе (као што је боја корица правописа и насловне стране неког веб-сајта) такође нису валидне, нису логичне, нису смислене...  Обсусер 23:29, 17. јул 2017. (CEST)Одговори
Па то и ја све време причам да је бесмислено. Али нема везе ни боја корица: по вашој логици, правопис користи центриране наслове па треба и ми да користимо центриране наслове; правопис користи римске бројеве за нумерисање поглавља, па бисмо и ми требали да користимо римске бројеве за нумерисање поглавља, јер коришћење нечега у правопису јесте веома добра смерница. Никола (разговор) 10:17, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
Не, бесмислена је успоредба боје корица. Бесмислено је било какво повезивање одабира боје корице, (не)центрирања наслова или римски бројеви за нумерисање поглавља (што спада у стил односно форматирање странице, и не може да буде ’прописано’ правописом него једино стилским приручником) са одабиром правописног знака. Проблем је што поредиш нешто из сасвим различитих (стил) или скроз нерелевантних (боја) категорија са правописом (знакови).  Обсусер 11:14, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
ППС „Четвртаста основа” и „округласта основа” такође је бесмислено, то не постоји; то да ли ће наводници [„”] бити приказани с равним рубовима или округли, или да ли ће тачка [.] бити приказана као квадрат или круг зависи једино од фонта који се користи, а код симбола у ASCII-ју је исти.
ПППС Нико није ништа самовољно изменио, него на сугестију другог корисника или након расправе. Оптуживање било којег корисника да је неко други, без аргумената, строго је забрањено. За то постоји специјално место за утврђивање лутака по поднесеном захтеву. Ни ја не знам када се то десило, али мислим да како год није било намерно јер тај корисник веома добро и активно доприноси на Транслејтвикију а доприносио је и овде; такође, ако се преводом нечега на Транслејтвикију нешто ’развали’, то је више грешка тамошњих програмера јер нису навели да се то не преводи или су грешком омогућили превођење уопште.  Обсусер 23:29, 17. јул 2017. (CEST)Одговори
Јесте, Ранко је то изменио у овој измени чак без и коментара измене. Никола (разговор) 10:17, 19. јул 2017. (CEST)Одговори
Пре тога је било расправа о наводницима... Нема везе што смо 10 година користили један облик наводника (има већ две-три како користимо овај други, што значи да кад прође још седам-осам...). Није истина да сад све странице на Википедији имају тај облик наводника; многе имају чак и "" поред такође заступљеног облика „”, како сам горе већ навео. Ја се не бих сложио да је лоша ситуација што се користи више облика наводника; админ Dungodung није одустајао ни од "" облика (и не треба, јер није сигурно да је неправилан а можда је терцијаран), а секундарни облик „“ је веома заступљен на интернету и у публикацијама па се сигурно може и он користити сасвим легитимно. Вреди погледати и en:Quotation mark#Summary table. Ја бих додао на једном месту [нпр. у опцију Викиозначавање из падајућег менија] и “ и " (или [у опцију Симболи] „“ и ""), али строго сам против уклањања свих других облика и инсистирања само на „“.  Обсусер 11:14, 19. јул 2017. (CEST)Одговори

Исправка фокуса

Како би се решио проблем са фокусирањем погрешног елемента приликом коришћења пречица које овај геџет пружа, мора се изменити кôд. Праћењем сличне исправке, предлажем да нови блок кôда изгледа овако:

// Apply to dynamically created textboxes as well as normal ones
$( document ).on( 'focus', 'textarea, input:text, .CodeMirror', function () {
	if ( $( this ).is( '.CodeMirror' ) ) {
		// CodeMirror hooks into #wpTextbox1 for textSelection changes
		$currentFocused = $( '#wpTextbox1' );
	} else {
		$currentFocused = $( this );
	}
} );

--Петар Петковић (разговор) 02:16, 24. мај 2019. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу „Gadget-charinsert-core.js/Архива 1”.