ZX Spectrum




ZX Spectrum je рачунар који је направила фирма Sinclair Research Ltd. у Великој Британији 1982. године. Први назив је гласио ZX82, међутим касније му је име промењено у ZX Spectrum, што се односило на његов колор дисплеј, за разлику од његовог претходника, ZX81.


Сл.1 ZX Spectrum


ZX Spectrum је први комерцијални рачунар за кућну употребу на британском тржишту, као што је то био Commodore 64 на америчком тржишту, и уопште му је представљао главног конкурента на тржишту рачунара осамдесетих. Између 1981 и 1982, Британско министарство је започело програм из области микроелектронике, ради истраживања нових концепата микропроцесирања у рачунарству. Између 1982. и 1986, министарство привреде је одобрило средства за куповину рачунара за образовне установе широм Велике Британије.


Хардвер


Spectrum-ов хардвер је дизајнирао Ричард Алтвасер из компаније Sinclair research. За спољашњи изглед је израдио дизајнер Рик Дикинсон. Покретао га је процесор Zilog Z80 брзине 3.5 Mhz. Први модел је прављен у две верзије, са 16 или 48 kb Ram меморије. Обе су имале по 16 kb ROM меморије. Spectrum је имао видео излаз преко кога се повезивао са стандардним телевизором, преко кога је приказивао једноставне графичке елементе. Текст се приказивао у 32 колоне и 24 врсте. Коришћен је Спектрумов карактерски скуп, постојала је и опција за одабир до 8 боја текста, као и за одабир посветљавања текста у два нивоа. Резолуција екрана је била 256х192 пиксела. Спектрум је имао посебан метод рада са бојама. Он је да би сачувао меморију боје чувао одвојено од мреже пиксела, што значи да се вршила измена две боје у одређеним интервалима. Међутим, ово није представљало најсрећније решење, јер је у неким ситуацијамa долазило до јаког мешања боја, нарочито у видео-играма. Ово је уједно и највећа мана Спектрума.


Сл.2 Први модел матичне плоче за Spectrum

Спектрумов звук се репродуковао преко уграђеног звучника, који је имао један канал са десет октава и тонова. Машина је имала и могућност повезивања са касетофоном ради чувања података на касетама. Софтвер је написао Стив Викерс коjи је радио за фирму Nine Tiles Ltd, која је развила посебну верзију Basic програмског језика за Спектрум. Тастатура је имала предефинисане команде за програмирање, па тако нпр. кад се притисe слово G, На екрану се испише команда GO TО. На тржиште је пуштено неколико модела Спектрум рачунара:

– ZX Spectrum+ – ZX Spectrum 128 – ZX Spectrum+2 Amstrad – ZX Spectrum +3 – ZX Spectrum +2A

                                                    Клонови
                           

Поред официјлених модела, на тржиште су се појавиле многе копије са сличним дизајном као Спектрум. Фирма Sinclair research је овластила америчку корпорацију Timex да производи Спектрум рачунаре под својим именом. Тimex је на тржиште избацио побољшану верзију Спектрума која је носила име Timex Sinclair 2068. Ова машина и њен софтвер није била потпуно компатибилна са оригиналним Спекртумом. Међутим нека од ових побољшања је фирма Sinclair прихватила за своје нове пројекте. Пројекат Pandora је замишљен као преносна варијанта Спектрума. Он је требао да има високу екранску резолуцију као и модел Timex Sinclair 2068. Pandora је требала да има раван екран и микродрајв. Овај преносни рачунар је требао да буде Спектрумов модел предвиђен за пословну употребу, али је Алан Шугар купио део компаније који се бавио израдом нових модела, и убрзо одбацио цео пројекат као неисплатив. Направљене су и многе незваничне копије Спектрума, нарочито у држвама тадашњег источног блока и Јужне Америке. Модел Microdigital TK 90X је био врло распрострањен у Бразилу и Аргентини. У Русији су копије Спектрума састављали разни аматери и продавали их преко огласа или на улици. Направљено је око 50 оваквих копија само у Русији. Неке од њих се још увек производе, као на пример ATM Turbo и Sprinter. У Индији је 1986. фирма Decibells Electronics на тржиште пустила лиценцирану верзију Спектрума, која је носила назив db Spectrum+ , и до 1990. је продато око стотинак хиљада.


                                                 Периферијски уређаји 




Сл.3 ZX микродрајв Сл.4 ZX Interface 1


Неколико периферијских уређаја је направљено за Спектрум. Штампач је већ био доступан, као и још неки додаци који су се тицали компатибилности са другим моделима. Уређај ZX Interface 1 доносио разне додатке: 8k додатне ROM меморије, RS 232 серијски порт, LAN интерфејс, и могућност прикључивања до осам микродрајвова. Mикродрајвови су служили за као додатне меморијске јединице, као медијум су користиле касете. Били су прлично непоуздани али су имали велику брзину рада. Касније су коришћени за модел Sinclair QL. Sinclair je у продају касније пустио ZX Interface 2 са два порта за џојстик и портом за додатну ROM меморију.


Било је такође много додатака које су направиле друге фирме. Најпознатији су Kempston џојстик за видео игре, Morex Peripherals Electronics RS 232 Interface, Currah Microspeech unit (служи за синтетизовање говора), Videoface дигитајзер за бољу графику, додатна RAM меморија итд.


Сл.5 Kempston Joystick Interface


Постојале су и многе варијанте диск драјвова. Најпопуларнији је био Floppy disk system. На дискетама су подаци могли трајно да се чувају и да се поново учитају у потпуно истом станњу. Овај систем је био потпуно компатибилан са микродрајвом што је олакшало употребу софтвера. Током средине осамдесетих, фирма Micronet800 је покренула услугу која је омогућила власницима Спектрума да се повежу у мрежу. Ова мрежа је имала неке сличности са интернетом али се плаћала посебно.

                                                          Софтвер


Zx Spectrum је уживао велику популарност, пре свега због лакоће коришћења и програмирања. Био је популаран највише као играчка платформа, за коју је направљено око 14 000 наслова. Такође је направљено много програма различите намене. Софтвер се дистрбуирао на много различитих начина. Један од начина дистрибуције је преко микродрајвова. Микродрајв је био популаран због своје ниске цене, али његов медијум је био веома скуп за производњу. Још један од начина је дистрибуција преко штампаних медија, где су програмским језиком Basic биле записане команде које читаоци ручно уносили у рачунар да би покренули неки програм. Један од најнеобичнијих начина дистрибуције је преко аудио касета. На касете је био забележен звучни запис који се преко касетофона учитавао на рачунар. Овај начин дистрибуције био нарочито раширен у Југославији, Румунији, Чехословачкој, Пољској и Бразилу.