Разговор с корисником:Metodicar/Њикипедија7

Као што је и ред, у јануару месецу, који је дакле први у свакој години, при чему ни ова изузетак није, бавићу се новотаријама. Иако се еволуција Њикипедије не разликује много од еволуције живог света, те ју је тешко уочити у току једног људског живота, новости се ипак дешавају. :) На срећу, ту сам ја, који, осим што сам најомраженији нарцис Њикипедије, такође сам и биолог, те адекватно образован да те еволутивне новине и запазим. :) У свему томе, видећете, удела има и математика. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

(Локални) избори

С времена на време имамо разноразне изборе, па нам се овог, као и крајем прошлог месеца згодило пар таквих. Један је био за бирократу и испоставило се да је бирање бирократе заиста права бирократија. Иако нико није имао против да тај Њикипедијанац постане званично мој наследник, имали смо (математички) проблем са процентима. Наиме, број бирократа може да буде највише 20% од вредности броја админа. Чудан захтев који подсећа на наше народне обичаје; попут њих вероватно је некада имао смисла, који је данас тешко видљив, али се и даље упорно практикује. Ипак, спас је стигао у задњи час; један од старијих бирократа се одрекао својих права у корист новоизабраног. Гест који је изазвао моје поштовање је одблокирао гласање и сада имамо промене у редовима бирократа. Могу само да од срца честитам како њему, тако и још једном изабраном Њикипедијанцу. Наш најмлађи колега је још прошлог месеца покренуо избор за најњикипедијанца, што колико год да је незахвално, дефинитивно је дивна идеја. Међутим, оно што је заиста дивно је тек уследило. Изабран је један од најстаријих Њикипедијанаца и мислим да је ред да признања добијају баш они који то јесу, јер за младост увек има времена. Не желим да верујем да је признање добио зато што „ради и ћути“, како је неко навео, јер не видим да је то врлина којој треба тежити, већ искључиво због свог рада који је, најблаже речено, поштовања вредан. Оно што ме је одушевило су речи најмлађег Њикипедијанца упућене старијем када му је додељивао награду, а које морам да пренесем овде:

Велика ми је част што сам ти доделио велико признање свих нас википедијанаца за википедијанаца 2009. године. Ово ти је поклон за Нову годину од свих нас. Срећна Нова 2010. и све најбоље!

Да, увек сам мислио да ми матори можемо много да научимо од млађарије. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Под хризантемом

Сигурно претпостављате да ћу да коментаришем гласање за промену система за сјајне чланке. Преварили сте се. Ништа што бих написао не би била новост за сваког овде; сама расправа и мотиви за исту су коментар сам по себи. Нећу чак да коментаришем ни двојицу админа са којима сам био у спору, а где ми је један доделио главну улогу на админ-табли, а други жуте картоне са тенденцијом, претпостављам, да постану црвени уколико наставим „класично да тролујем“. :) Уосталом, можда тако обојени картон и јесте решење проблема који имамо дуго времена и који спорадично запали овај наш „организам“ попут хроничне болести. Ипак, лекар нисам, али сам прилично сигуран да блокирање, иако ефикасно није начин комуникације и начин поступања са људима. Тек сада када нисам админ, видим колико је блокирање лоша, глупа и непотребна ствар и драго ми је што то не морам да радим. Више волим да верујем да ћемо се сви ми некако „изборити“ са нашим карактерима и да ћемо правити компромисе. Додуше, ако то одиста заживи, нећу имати начин да будем зао као сада, али „увек ћемо имати Париз“. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Админи наши насушни

Једно од решења је понудио и админ који је након одрeђеног периода хибернације показао активност ране шумске ефемере попут кукурека. Ово решење се ипак, односи само на админе и даје моћно оружје нама да им у случају да нам се неки од њих учини неповерења вредним, макнемо овлашћења и тако их учинимо више смртнима. :) Оно што није пошло за руком ни мудрим старим Грцима са њиховим хировитим боговима, сада је надохват руке сваком иоле вреднијем кориснику да учини са најмоћнијим појединцима Њикипедије. :) Наравно, много се дискутовало о незаштићености тих истих најмоћнијих људи, као и о реципроцитету. Дакле, ако админ не сме да блокира корисника са којим је у сукобу, онда, што би неки (брзоплето) рекли, логично следи да ни корисник не би смео да кандидује (незаштићеног и исто тако моћног) админа. Увек сам налазио да је математика фасцинантна и нимало природна. Дакле, у првом случају, довољно је да админ позове другара и другар сам одлучи да блокира корисника. Са друге стране, корисник мора да позове целу заједницу. :) Мало ли је? :) Недобро питање; боље би било: равноправно ли је? :) Равноправно или не, одлучисмо да се гласа о томе да ли ће сви админи (листом) изаћи на црту или ће то учинити, ипак, они најзаслужнији. :) Предлог да сви буду номиновани иако злосутно подсећа на „Великог брата“, донекле је интригантан. Међутим, оно што мене брине у том предлогу је недостатак циља. Другим речима: зашто ми уопште желимо те изборе??? Једини мотив који могу да смислим је да ме живо занима који су то админи од поверења, али не могу и да тврдим да је тај мотив уједно и оправдање за крајње нефер однос према оним админима који своју обавезу испуњавају коректно и добронамерно. И још морам да приметим да према учесталости реизбора, наши админи не само да „шишају“ факултетске професоре, већ и посланике у скупштини. Уз такве услове, нећете ми замерити што мислим да би ми било исплативије да се радије прихватим факултета или политике. :) Уосталом, неки админи су прокоментарисали да ће се админи због свега овога и претворити у политичаре. То су написали са очигледно негативним призвуком, али опет, не видим да је мало дипломатије на одмет. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

А и суседи нам

Наши суседи са хр-Њики су овај месец имали разне расправе на тему међуљудских односа (очигледно увек актуелних) и попут нас нису изнашли нека боља решења, ако не рачунамо укидање АО, иако је својевремено имао довољно моћи да на неко време удаљи са Њикипедије две особе које су тамо имале тешко оспорив утицај. Овде, постоји и мишљење да поједини корисници чији се доприноси не споре, „стварно поседују овај пројекат“, што верујем да ствара проблем другима који (парафразирам) не могу „сакупити куража да ишта ураде“. Врло сличне речи сам прочитао и на хрватском језику у њиховом „кафићу“, где се закључује да ти други заправо трпе насиље. И трпе. И уопште не разумем зашто. Као што не разумем ни ценкање око процената подршке заједнице. Што се мене тиче, нека админ остане и онај за кога је гласало 1,67% Њикипедијанаца јер дубоко верујем да нити једна политика коју уведемо није дорасла најобичнијем моралу сваког од нас. Па тај исти админ треба надаље да буде ауторитет у заједници у којој то очигледно није. Ако он то може, жели и хоће, ко смо ми да му бранимо? Све „пада у воду“ ако Њикипедија постане тескоба наместо лепог хобија који треба да нас растерети од тешког живота, а свако од нас бира да ли ће то и прихватити.--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Што се мене тиче

Одустао сам од тих избора, што је изазвало и постанак макар једне теорије зашто се то заиста десило. Верујем да теорија има више, али неизречених; међутим, имам намеру да оне остану управо то - теорије. :) Дакле, под паролом сеј но мор, те уз призвук закулисних радњи, оставићемо ово под облаком мистерије, јер у супротном, не би било занимљиво. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

А сад мало она...

Најмногољуднији пројекат, свима познат као Њикипедија има и највећу понуду занимљивих ситуација, али ни други пројекти нису сасвим запостављени. Вести са Њики-вести су да је отворена нова категорија страница названа „коментари“ . Уколико сте се запитали чему све то, када већ постоји страна знана као „разговор“, ја ћу вам решити недоумицу. Наиме, разговор служи за коментарисање чланка са техничког аспекта, а коментари са „коментара“ се односе на готов чланак. :) Иако моје искуство казује да ће бити промашених питања на обе стране, чега смо се на Њикипедији нагледали поприлично, увек сам за иновације док се не докаже супротно.--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Форум: старе и нове вести

Још један пројекат који није Њикипедија је форум о коме сам већ неколико пута писао. Новости тамо баш и нема, али су увек занимљиве. Хајде да кренемо од старих вести. Сећате ли се како су се форумаши увек трудили да прикажу Њикипедијанце као националисте, да не кажем нешто горе? Међутим и на форуму који те прозивке редовито спроводи, ситуација је благо речено ограничена, мислим у смислу националних граница. :) Ту не рачунамо биологију, јер по речима једне староседелице, „биологија не познаје границе“. Међутим, почевши од Нове године, тј. честитања исте и то само Србима, јер забога ко још осим Срба прича српски (?), форумаши су се некако превише често дотицали националних тема, а у којима је било много поноса и још више нагађања. :) На пример, на форуму сам сазнао да је „кат“ турцизам, за разлику од „наше“ речи „спрат“. Попут утакмице, ово би могло да буде 1:0 (за сада), јер је староседелица изјавила да је веома добро да Хрвати користе страну реч, „па још турцизам“, а „ми“ „нашу“ реч. Молим вас да прочитате ову парафразу још једном, јер ако се удубите, овде ми нисмо у предности само над Хрватима, већ је показан и занимљив став према још једном народу, или да будем спецификантан, према њиховом језику. :) Хтио сам (не „хтјео“, јер то није правилно) и да вас обавестим да уколико желите да људима са форума упутите неко питање, мораћете добро да размислите, јер уз одговор може да се догоди и нагађање ваше националности. :) При томе није до краја разјашњено да ли уз „спрдњу“ или „смртну озбиљност“. Ево да не испадне да сам ја смртно озбиљан док пишем о симпатичним ми пријатељима, обавезно стављам и смајлија: --Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Ко то тамо прави проблеме?

Сећате ли се и како ми је њихов админ између осталих занимљивих ствари саопштио и да људи са Њикипедије на форуму немају никакве проблеме због тога што су наши уредници? Па, морам да вам кажем да нисам човек који верује све што му се каже, опасно бих посумњао да то баш тако и нииииије. Да нисам једини Њикипедијанац који тамо прави проблеме показује и догађај када је један нама добро познат Њикипедијанац направио користан програм који конвертује екавицу у ијекавицу (те, обратно) и ради још што-шта. Из њему познатих разлога, одабрао је форум да се похвали овим новим чудом технике. Форумаши су ово дочекали двојако; староседелица је била више него конструктивна, док је староседелац био... инспирисан. Помно сам ишчитао целу преписку, али колико год се трудио нисам успео у силним метафорама и другим стилским фигурама да нађем конкретне замерке програму, али је све врцало од замерки самом Њикипедијанцу. :) Наравно и другим Њикипедијанцима (тзв. клики или клици, нисам сигуран), јер прича даље открива да су Протерани са Њикипедије пронашли Уточиште у коме су могли несметано да размењују своју визију правописа, све док свима знани посетилац није без икаквог устручавања дошао у поменуто Уточиште да од оних, у чијем је прогањању и сам учествовао, затражи добронамеран савет у вези са својим опскурним програмом... Звучи као синопсис неке добре епске фантастике? Не. Ово је боље. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Када оно међутим

У паузи сакупљања просветних радника на форуму, а због размене искустава истих, мој омиљени админ ми је запретио баном зато што их тамо на форуму... нервирам. :) Разлог је што помињем Њикипедију и то никако не бих смео да радим, иако се део форума који сам посетио зове „Бисери са српске Њикипедије“. Успут ми је са профила поскидао све Њики-речи и тиме их и прећутно прогласио забрањеним, тако да ми се сада још више допада средњовековно мрачна, готово готска атмосфера тамо. :) Међутим, ту се умешао мој тамошњи архинепријатељ и врло коректно и реално дао процену ситуације. Безмало сам био запањен; чак ни неки од вас, милих Њикипедијанаца, ни близу толико коректни нису. Тиме је добио бодове, поштовање и показао је како се ради посао. Па сад ви видите. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Прстићи

Као закључак који не значи ништа, а истовремено значи много, што заправо зависи од онога ко чита, навео бих речи са којима се потпуно и у сваком (боговетном) смислу слажем, а написаним након омашке у куцању мог омиљеног админа, коју је староседелица објаснила као померен распоред прстију у односу на тастатуру. Дакле, цитат гласи:

Било ми је јасно одмах шта је урадио, али ако већ куца на слепо не знам зашто и шаље на слепо.

Само бих додао да неке недоумице напросто немају адекватно решење. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Велико стопирање

И поново админ који је покренуо гласање о админима, покренуо је и расправу на тргу у вези са најновијим масовним уносом. Ипак, не могу га окарактерисати искључиво као покретача, јер је показао да уме и да зауставља. Овог пута је био заустављен бот, без обзира што се заједница прилично поделила, те не баш у целости сложила са овим поступком. Захтеви који су при томе дати би одговарали критеријумима за добар чланак, али је највећа замерка била (не)уложени труд. Њикипедијанцу који је дао замерку да ни за претходни хвалоспевом опевани масовни унос нису баш нађене бог-зна-какве информације, одговорено је да се на тим информацијама радило. Ипак, оне и даље нису унете, па некако закључујем да је поента целе приче да ми свеједно те информације припремимо, иако оне неће бити унесене. Јер, мора да се види неки труд. :) Као наставник, не могу, а да се не сложим са оваквим закључком. :) Још једна добра последица ове расправе је што смо сазнали ко је заиста стручњак за биологију и информатику и шта то заиста подразумева. :) Сигуран сам да постоји још нека добра страна овога, али сада тренутно не могу да је се сетим. :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)

Математика наместо закључка

Када боље размислим, ми се са математиком боримо на више фронтова. Иако је моје мишљење о математици прилично, да кажем, сведено, она и те како игра важну улогу на Њикипедији и како год је окренете, ићи ће вама у корист. За то је потребно тек мало труда и нешто више одбијања да се саслушају аргументи других. Представићу вам један математички проблем који има два случаја; у првом успех вам зависи од десет гласача, од којих осам мора да гласа „за“. У другом, успех вам зависи од осам гласача који ће гласати „за“, али који морају да чине 80% од укупног броја. Наизглед, исти случај написан на два различита начина и те како може да вам пресуди различито. У првом случају вам је потребно више гласача, јер ћете успех постићи (тек) са њих десеторо. Квака је у томе што вама потпуно одговара да то двоје вишка гласа против вас! Ово смо интерно назвали парадоксом и сместили га под знаке навода, мада потпуно неоправдано, јер он то ипак јесте. :) Можда ће га једном назвати и „њикипедијанским парадоксом“, мада сам прилично убеђен, да насупрот изненађењима неких Њикипедијанаца, нисмо открили „топлу воду“. :) Ту су се онда могли видети разноразни аргументи противу система где пролазност зависи искључиво од позитивних гласова, од којих је свакако за разматрање (парафразирам) „а шта ако не гласа тај осми, онда он минира гласање“. Тежак проблем који иначе будиузгредречено обара свако боговетно гласање без обзира по ком систему се спроводило, остао је без неког адекватнијег решења, као и питање (парафразирам) „да ли уопште постоји такав систем гласања игде на свету“? Одговорно тврдим да не постоји, јер нигде нема што на нашој Њикипедији има! :)--Методичар зговор²а 20:31, 8. фебруар 2010. (CET)