Ратко Илић (Београд, 18. август 1944 — Београд, 11. септембар 1995) био је српски ТВ редитељ.

Ратко Илић
Датум рођења(1944-08-18)18. август 1944.
Место рођењаБеоград
Србија
Датум смрти11. септембар 1995.(1995-09-11) (51 год.)
Место смртиБеоград
СРЈ
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Завршио је режију на Академији за позориште, филм и радио- телевизију.

Као студент асистирао је на филмовима Душана Макавејева и Миће Поповића, а први посао на београдској Телевизији добио је као асистент редитељу Вуку Бабићу на снимању серије „ТВ буквар”. Највише је радио за документарни и дечији програм: Двоглед, Кино-око, Омладина пита, Људи и нарави, Улични певачи.[1]

За Драмску редакцију снимио је две емисије Из живота наркомана, пратећи десет година београдске наркомане, а међународно признање донео му је филм Амбасадор је убијен у Стокхолму. Први је снимао филм о Хиландару, затим и "Осам векова Студенице".[1]

Од 1986. до 1990. главни режисер популарне музичке емисије Диско фолк која се емитовала на ТВБ и представљала многобројне извођаче новокомпоноване народне и забавне музике и њихове популарне хитове.

Прву литургију приказану на телевизији режирао је Илић са осам камера и двоје репортажних кола, 1990. године. Последња емисија коју је радио била је Чаробна фула Боре Дугића, 1991. Убрзо после стављен је на црну листу у време чистки на РТС у периоду 1992/93 и више није радио за Телевизију Београд.[1]

Био је слободан уметник.

Преминуо је после краће болести 11. септембра 1995. године у Београду.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „РТС :: Трезор”. www.rts.rs. 31. 08. 2015. Приступљено 19. 05. 2020. 

Спољашње везеУреди