Душан Макавејев
Душан Макавејев (Београд, 13. октобар 1932 — Београд, 25. јануар 2019) био је српски режисер и сценариста.
| Душан Макавејев | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 13. октобар 1932. |
| Место рођења | Београд Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. јануар 2019. (86 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
БиографијаУреди
Рођен је 13. октобра 1932. у Београду. Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.[1]
Дипломирао је психологију на Филозофском факултету у Београду.
Један од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко. Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.[2]
Био је уредник многих листова: Студент (часопис), Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи Пољубац за другарицу паролу (1965).[3]
Имао је запажену улогу у студентским демонстрацијама 1968.
Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда Београда, Сребрни медвед у Берлину,[4] Сребрна арена у Пули, Луис Буњуел у Кану, Сребрни Хуго у Чикагу, Златно доба Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.[5]
Додељен му је Орден Вука Караџића.[6]
Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.[7] Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.[8]
Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941-2021).[9]
ФилмографијаУреди
- Парада (филм из 1962)
- Човек није тица (1965)
- Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967)
- Невиност без заштите (1968)
- Мистерије организма (1971)
- Недостаје ми Соња Хени (1971)
- Sweet Movie (1973)
- Montenegro Or Pigs And Pearls (1981)
- The Coca-Cola Kid (1985)
- Manifesto (1988)
- Горила се купа у подне (1993)
РеференцеУреди
- ^ Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)
- ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2021-04-21.
- ^ Макавејев, Душан. „Пољубац за другарицу Паролу”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-02-12.
- ^ „Berlinale 1968: Prize Winners”. berlinale.de. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2014. Приступљено 5. 3. 2010.
- ^ Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571.
- ^ Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja blic.rs 25. 01. 2019
- ^ Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)
- ^ „ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља”. Вечерње новости. 30. 12. 2021. Приступљено 2. 1. 2022.
Спољашње везеУреди
- Душан Макавејев на сајту IMDb (језик: енглески)
- Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)
- Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)
- Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)
- Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)