Душан Макавејев
Душан Макавејев (Београд, 13. октобар 1932 — Београд, 25. јануар 2019) био је српски и југословенски режисер, сценариста и писац. Био је један од оснивача филмског црног таласа.
| Душан Макавејев | |
|---|---|
.jpg) Душан Макавејев 1989. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. октобар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. јануар 2019. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Родитељи су му били Сергије Макавејев и Јелка рођена Бојкић (1904—1987), прва жена дипломирани ветеринар у Југославији.[1] Дјед му је био руски царски пуковник Сергеј Александрович Макавејев (1875—1937).
Душан Макавејев је дипломирао психологију на Филозофском факултету у Београду.[2]
Један је од оснивача филмског црног таласа. Својим делима критикује труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко.
Његови филмови носе чулност и младост. Обилују асоцијацијама и метафорама, које остварују наизглед површно дејство, али доносе истинитост и слободан дух. Као присталица и велики познавалац дела психолога Вилхелма Рајха, често његова учења компонује у своје филмове. Његов филм Мистерије организма (1971) у ствари је посвета овом никад довољно признатом револуционару-психологу.[3]
Био је уредник многих листова: Студент (часопис), Књижевне новине и Данас. Бавио се и писањем за многе часописе. Неке од раних записа објавио је у књизи Пољубац за другарицу паролу (1965).[4]
Давао је подршку студентским демонстрацијама 1968 и снимао је ток протеста.[5]
Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда града Београда, Сребрни медвед у Берлину,[6] Сребрна арена у Пули,[7] Награда „Луис Буњуел” у Кану,[7] Сребрни Хуго у Чикагу,[7] Златно доба Белгијске краљевске кинотеке,[7] „Филмска легенда” коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.[8]
Филм Манифесто важи за његов најмање успешан филм.[9]
Додељен му је Орден Вука Караџића.[10]
Преминуо је 25. јануара 2019. у јутарњим сатима у Београду.[11] Комеморација је одржана 4. фебруара 2019. у Југословенској кинотеци.[12]
О његовом животу и раду објављена је књига Терор и радост - филмови Душана Макавејева ауторке Лорејн Мортимер.[13]
Његова супруга била је Бојана Макавејев (1941—2021).[14]
Филмографија уреди
Дугометражни уреди
- Парада (1962)
- Човек није тица (1965)
- Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967)
- Невиност без заштите (1968)
- Мистерије организма (1971)
- Недостаје ми Соња Хени (1971)
- Слатки филм (1973)
- Монтенегро (1981)
- The Coca-Cola Kid (1985)
- Manifesto (1988)
- Горила се купа у подне (1993)
Краткометражни уреди
- Јатаган мала (1953)
- Пећат (1955)
- Антонијево разбијено огледало (1957)
- Проклети празник (1958)
- Споменицима не треба веровати (1958)
- Сликовница пчелара (1958)
- Кошнице пуне смијеха (1958)
- Боје сањају (1958)
- Сто је раднички савјет? (1959)
- Педагошка бајка (1961)
- Еци, пец, пец (1961)
- Осмјех 61 (1961)
- Филм о књизи А.Б.Ц. (1962)
- Парада (1962)
- Доле плотови (1962)
- Љепотица 62 (1962)
- Нова домаћа зивотиња (1964)
- Нова играчка (1964)
- Недостаје ми Соња Хени (2009)
Референце уреди
- ^ Јелка Бојкић Макавејев - И под бомбама правила вакцине да помогне народу („Вечерње новости“, 14. октобар 2015)
- ^ „Умро редитељ Душан Макавејев”. Politika Online. Приступљено 2022-08-04.
- ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Makavejev, uprkos svemu – film je čarolija”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2021-04-21.
- ^ Макавејев, Душан. „Пољубац за другарицу Паролу”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 2021-02-12.
- ^ „Povratak u iščezli san – šezdeset osma danas - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2013-06-08. Приступљено 2022-08-04.
- ^ „Berlinale 1968: Prize Winners”. berlinale.de. Архивирано из оригинала 07. 01. 2014. г. Приступљено 5. 3. 2010.
- ^ а б в г „Душан Макавејев: Пионир црног таласа у Југославији”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-08-04.
- ^ Макавејеву признање „Филмска легенда” („Политика”, 19. мај 2017)
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Шта је то српски филм: Сећање на Душана Макавејева”. www.rts.rs. Приступљено 2022-08-04.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 571.
- ^ Umro Dušan Makavejev: Odlazak jednog od najvećih srpskih reditelja blic.rs 25. 01. 2019
- ^ Мак је цар Душан српског и југословенског филма (Б92, 4. фебруар 2019)
- ^ „Knjiga o Dušanu Makavejevu - FCS”. www.fcs.rs (на језику: српски). 2012-02-27. Приступљено 2022-08-04.
- ^ „ОДЛАЗАК БОЈАНЕ МАКАВЕЈЕВ: Преминула животна и уметничка сапутница редитеља”. Вечерње новости. 30. 12. 2021. Приступљено 2. 1. 2022.
Спољашње везе уреди
- Душан Макавејев на сајту IMDb (језик: енглески)
- Душан Макавејев: Филм је живљи од живота („Вечерње новости“, 26. фебруар 2012)
- Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији (Б92, 25. јануар 2019)
- Душан Макавејев: „Још увек не знам до краја шта заиста значи уметник” (Б92, 25. јануар 2019)
- Како се Њујорк тајмс опростио од легендарног српског режисера? (Б92, 1. фебруар 2019)
