Реке и језера Јерменије
Република Јерменија је планинска држава веома богата водним ресурсима. Због тога су бројни древни народи цело то подручје називали „земљом река и језера.“ Водене површине заузимају око 4,7% државне територије.
У земљи постоји 9.480 водотока од којих је 379 дуже од 10 km. Са 186 km тока кроз Јерменију најдужа је река Ахурјан. У држави постоји преко 100 водених акумулација, од којих је највећа језеро Севан, које је и највеће језеро на целом Кавказу.
Укупне залихе површинских вода у Јерменији износе око 7,7 милијарди m³, укључујући и нешто мање од 1 милијарде m³ водних ресурса које дели са суседним државама.[1]
Реке
уредиПреко територије Јерменије протиче 9.480 већих и мањих водотока, укупне дужине преко 23.000 km, од којих њих 379 има дужину тока већу од 10 km.
Јерменске реке представљају углавном притоке великих река Јужног Кавказа Аракса и Куре и припадају сливу Каспијског језера. Највећа река која протиче преко Јерменије је Аракс који представља пограничну реку ове земље са Турском и Ираном. Већина јерменских река се улива управо у Аракс и тече од севера ка југу и североистоку. Најважније притоке Аракса су Ахурјан, Касах, Храздан, Азат, Арпа, Воротан и Вохчи. Ка северозападу и Кури теку Дебед и Агстев.
У наредној табели представљене су највеће реке Јерменије по дужини тока кроз ту земљу:
| Река | Ток кроз Јерменију у км |
|---|---|
| Ахурјан | 186 |
| Воротан | 119 |
| Аракс | 158 |
| Храздан | 141 |
| Арпа | 126 |
| Агстев | 99 |
| Дебед | 152 |
| Касах | 89 |
| Вохчи | 88 |
| Памбак | 86 |
| Џорагет | 71 |
| Гетик | 58 |
| Веди | 58 |
| Азат | 56 |
| Аргичи | 51 |
| Ехегис | 49 |
| Мартуни | 42 |
| Севџур | 40 |
| Мегри | 32 |
| Варденис | 29 |
| Норашеник | 29[2] |
Водопади
уредиНеки од већих водопада у Јерменији су:
| Водапад | Река | Висина (м) | Марз |
|---|---|---|---|
| Касахски | Касах | 70 | Ширак |
| Џермушки | Арпа | 68 | Вајоц Џор |
| Трчкан | Чичхан | 25,5 | Лори |
| Шакински | Шаки | 18 | Сјуник |
Језера
уредиНа територији Јерменије постоји око стотинак мањих језерских површина, а већина њих током сушног периода у потпуности пресуши. По величини и значају најважнија језера су Севан и Арпи. Укупан водни биланс свих јерменских језера је 39,3 милиона m³ воде.
После Титикаке у Јужној Америци, Севан је по површини друго високопланинско језеро на свету.
| Језеро | Марз | Површина (км²) |
|---|---|---|
| Севан | Гехаркуник | 1.243 |
| Арпи | Ширак | 22 |
| Сев | Сјуник | 2 |
| Акналич | Котајк | 0,53 |
| Кари лич | Арагацотн | 0,12 |
| Ајгр | Армавир | 0,16—0,6 |
| Лесинг | Тавуш | - |
| Парз | Тавуш | - |
| Етик | Лори | 0,087 |
Постоји и око 74 вештачких језера, укупне запремине нешто мање од 1 милијарде m³, а планирана је изградња још 13 акумулација.
Највећа акумулација је Ахурјанско језеро, у северозападном делу земље на реци Ахурјан, укупне запремине од 525 млн m³.
| Акумулација | Запремина (млн m³) | Река |
|---|---|---|
| Ахурјанско језеро | 525 | Ахурјан |
| Спандарјанско језеро | 257 | Воротан |
| Апаранско језеро | 81 | Касах |
| Толорско језеро | 80 | |
| Азатско језеро | 70 | Азат |
| Кечутско језеро | 23 | Арпа |
Мочваре
уредиЈерменско тло је углавном суво, а једина мочварнија подручја су на југу, у долини реке Аракс, посебно у близини манастира Хор Вирап, код језера Ајгр и ушћа Севџура.
Мање мочварне површине су у Масрикској равници, Лоријској котлини и око 1,5 km северозападно од Севанског полуострва.[3]
Подземне воде
уредиРезерве подземних вода процењују се на 4.017 милијарди m³ а велики проблем је њихова неравномерна распоређеност. Око 70% свих подземних вода отиче на Араратској равници и том подручју земље налазе се на дубинама између 40 м и 300 метара.
Подземне воде у Јерменији играју веома важну улогу у животу човека, јер се користе за наводњавање и за пиће (96% питке воде долази из подземних извора). У просеку годишње се потроши око 3 милијарде m³ подземних вода. Од тога око 1,6 млр m³ на површину избија у виду извора (којих има око 8.000),[4] а остатак храни реке и језера.[5]
Референце
уреди- ^ http://www.oecd.org/dataoecd/36/55/40637430.pdf
- ^ [http://www.advantour.com/rus/armenia/geography/rivers.htm География Армении — Реки
- ^ „Туризм и отдых в Армении.”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2015. г. Приступљено 04. 02. 2012.
- ^ Armenian Soviet Socialist Republic definition of Armenian Soviet Socialist Republic in the Free Online Encyclopedia.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 8. 2009. г. Приступљено 4. 2. 2012.
