Репетиција[1] - знак за понављање.

Репетиција (нем. wiederholungszeichen, енгл. repetition) [2] је знак за понављање (лат. repetitio - понављање) који се пише са две тактне црте (једна је дебља) и две тачке, у другој и трећој празнини линијског система, а служи за скрћено записивање понављања нотног текста.

Две врсте репетиције и начини применеУреди

Разликујемо две врсте репетиције:

  1. Почетна репетиција:   означава почетак одсека који треба да се понови.
  2. Завршна репетиција:   означава крај одсека који треба да се понови.

Знак за репетицију пишемо:

1. на крају неке музичке целине, до које се стиже свирањем композиције од самог почетка или свирањем од почетка њеног новог дела или става који се дословно понавља. У таквом случају довољна је само та једна репетиција на крају музичке целине, тзв. завршна репетиција.
2. и на почетку првог такта и на завршетку задњег такта ако се понавља нека музичка целина унутар саме композиције. Тада пишемо и почетну и завршну репетицију.
 
У композицији Р. Лазићa: Мали кларинетиста успављује лутку, када извођач одсвира до четвртог такта горњег линијског система, завршна репетиција га упућује да исти ред још једном понови.

Доњи линијски систем се такође понавља, на шта извођача упућују репетиције на његовом почетку (почетна репетиција у првом такту) и на завршетку (завршна репетиција у задњем такту).

Музички пример са репетицијамаУреди

Да није било уписаних знакова репетиције (абревијатуре), исти нотни текст композиције: Мали кларинетиста успављује лутку морао би да се напише два пута, што би:

  1. потрошило много више време за писање нота,
  2. узело дупло више простора,
  3. отежало писање и
  4. нотни текст би постао мање прегледан.

Види јошУреди

РеференцеУреди