Отворите главни мени
Такт - најмања група метричких јединица која се налази између две тактице.

Такт (франц. mesure, engl. bar, итал. misura, нем. Takt)[1] је најмањи део музичке композиције који је метрички одређен.

Почетак такта је увек наглашен. То је тешки тактов део и зове се теза. За њим следи лаки, ненаглашени део такта, зове се арза.

Збирна вредност нота и пауза сваког такта мора увек одговарати врсти такта. Рецимо, 4/4 такт значи да у сваком такту збирно мора бити четири четвртине ноте.

Тактица, завршница и репетицијаУреди

  • Ако желимо један такт да одвојимо од другог такта, написаћемо усправну црту - тактицу[2]  
  • На завршетку већих делова композиције бележимо две усправне црте једнаке дебљине[2]  
  • Завршетак композиције или њеног дела бележи се тањом и дебљом цртом - завршницом[2]  
  • Ако желимо да поновимо неки такт или групу тактова, уписујемо почетну репетицију[2]  
  • Ако желимо да означимо крај такта или групе тактова који треба да се понове, уписујемо завршну репетицију[2]  

Врсте тактоваУреди

У музици постоје многе врсте тактова. Они се бележе разломком, без разломачке црте. Горњи број разломка - бројилац - говори колико има тактових делова, док доњи број - именилац - говори на колико је једнаких делова подељен такт. Он именује, тј. одређује јединицу бројања. На пример:

  • Двочетвртински такт бележимо овако:[2]  . Бројилац каже: такт је дводелан, а именилац: четвртина је јединица бројања.
  • Трочетвртински такт бележимо овако:[2]  . Бројилац каже: такт је троделан, а именилац: четвртина је јединица бројања.
  • Четириосмнски такт бележимо овако:[2]  . Бројилац каже: такт је четвороделан, а именилац: осминина је јединица бројања.
  • Трополовински такт бележимо овако:[2]  . Бројилац каже: такт је троделан, а именилац: половина је јединица бројања.

Још неки начини писања врсте тактоваУреди

  • У новије време се врста такта пише и овако: бројилац - бројем, а именилац - уместо броја упише се одговарајућа нотна вредност.

На пример, двочетвртински такт   се и овако бележи  

  • Четиричетвртински такт  , сем цифарским симболом, може да се означи и знаком[2]  

Где и када се се уписују врсте тактоваУреди

Врста такта се уписује на самом почетку музичког дела, одмах иза кључа[2] и предзнака[2]. Могуће је да у току композиције дође до промене такта[2]. То се чини уписивањем новог жељеног разломка.

Какав такт може да будеУреди

Такт може да буде:

  1. Једноставан (прост) - има само 1 наглашен тактов део (теза) и 1 или 2 ненаглашена (арза). Ту спадају сви дводелни и троделни тактови.
  2. Сложен - образује се комбиновањем више једноставаних тактова у један, те, самим тим, има више наглашених и ненаглашених тактових делова.

РеференцеУреди

Види јошУреди