Решица
Решица (рум. Reșița, нем. Reschitz, мађ. Resicabánya) је град и локална самоуправа у западном делу Румуније. Град се налази у румунском делу историјске покрајине Банат и средиште је жупаније Караш-Северин. Град Решица обухвата и насељена места Доман, Калник, Куптоаре, Мониом, Секу и Церова.
| Решица рум. Reșița | |
|---|---|
,_in_departare_Resita_Nord,_1_nov_2008.jpg) Панорама Решице | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Караш-Северин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 55.181[1][2] |
| Агломерација (2021.) | 58.393 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 17′ 27″ С; 21° 53′ 11″ И / 45.2907206° С; 21.8862738° И |
| Апс. висина | 208 m |
  Решица Решица на карти Румуније | |
Географија
уредиГрад Решица смештен је у долини речице Брзаве, у области Банатских планина. Град је привредно и управно средиште источног, брдског дела Баната у Румунији.
Историја
уредиМада у околини града постоје археолошка налазишта из праисторијског и римског периода први помен града је из 15. века под именом Rechyoka. Место је првобитно било село, па се због развоја индустрије претворило у градић. По "Румунској енциклопедији", помиње се 1673. године као "Ресиница". Први помен града са пуним данашњим називом је из 1717. Године 1771, Решица постаје важно рударско место, јер је следеће године пуштена у рад прва "висока пећ". Ово је довело и до насељавања Немаца у месту. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашевском округу, Вршачког дистрикта. Ту је рудник гвожђа а становништво је било претежно влашко.[3] Развоју рударства допринеће откриће великих наслага угља 1790. године у околини, у Анини.
Друштво за румунско народно позориште је 1873. године имало две подружнице, у Темишвару и Решици. После прикључења града Румунији Решица је, нарочито после Другог светског рата, брзо напредовала захваљујући развоју железаре у велики индустријски комбинат. Међутим, падом комунизма привреда ослоњена највише на железару пропада. Последњих година поново су видљиви знакови опоравка, али се сматра се црна металургија и градска железара више никад неће имати значај као пре.
Становништво
уреди
Већинско становништво у граду су Румуни. Значајнијих етничких мањина данас нема, мада се мора напоменути да је некада било много Немаца, који су по традицији били чести у рударским местима широм некадашње Хабзбуршке монархије. Данас Решица спада у градове у Румунији са великим падом становништва услед пропасти месне привреде.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|---|---|
| 56.653 | 84.786 | 96.918 | 84.026 | 73.282 | 58.393 |
Срби у Решици и околини
уредиСрба је одувек било у Решици, али у малом броју. Недостатак школе и румунско окружење су довеле до стагнације. Занимљиво је да по митрополијском извештају из 1861. године пише да у целом Бокшанском срезу нема ни једног Србина. По српском извору из 1905. године у Румунској Решицу, насељу у Решичком срезу, било је 9 становника православних Срба и у Решицабања још 51 душа. У целом срезу православних Срба има у 11 насеља, укупно 84.[4] Њихов број је знатно порастао локалним досељавањем у 20. веку. Према попису из 2011. године у граду Решици је живело 344 Срба, окупљених око своје цркве, а то је 0,5% укупног становништва Решице.
Прва српска православна парохија је основана 1990. године. Богослужења су почела да се врше у изнајмљеној лутеранској богомољи. Српски храм посвећен је празнику Васкрсења Господњег, и слави се другог дана Ускрса. Храм је почео да ниче освећењем његових темеља, од стране владике Лукијана, 4. септембра 1999. године. По пројекту Србина из Решице, Борислава Виктора Најдана, храм у српско-византијском стилу градила је грађевинска фирма Кристи Конс. Освећење готове цркве уследило је 9. априла 2001. године. Први решички парох је протојереј Стојан Петровић; одликован је правом ношења напрсног крста. Иконостас ниског типа од белог јасена резбарио је Виктор Гароју решички вајар, а иконе осликао сликар Раденко Јакшић из Шапца. Богородичин трон у цркви је радио мештанин Дорју Васијуц.[5]
Пренумерант једне румунске књиге у Решици је био 1818—1819. године парох Павел Гајић. Другу румунску књигу 1832. године набавили су у Решици Монтани: Јован Томић протопрезвитер Карансебешки, Георгије Теодоровић парох, Јосиф Теодоровћ капелан, Јован Николајевић грађанин.[6]
У близини Решице налазе се две мале општине Лупак и Карашево насељене Крашованима, етничком групом католичке вероисповести чији се припадници углавном изјашњавају као Хрвати, а пореклом су из источне Србије. Године 1905. ту су били и Срби: у Лупку - 1 и у Крашову - 6 особа.[7]
Занимљивости града
уредиТу је између два рата била Фабрика железничких вагона.
Музеј локомотива у Решици чува најстарије примерке локомотива у Румунији.
Партнерски градови
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
- ^ Damaskin Božanić: "Anticile Romanilor", Buda 1832.
- ^ Мата Косовац, наведено дело
Спољашње везе
уреди- Званична интернет презентација града Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2015) (језик: енглески) (језик: румунски)
