Римокатоличка црква Свете Ане у Шапцу

За другу употребу, погледајте страницу Црква Свете Ане.

Римокатоличка црква Свете Ане, краће и месно Католичка црква, богослужбени је храм у граду Шапцу. Црква је храм Београдске надбискупије Римокатоличке цркве. Подигнута је 1928. године као прва римокатоличка црква у Србији изван Београда, после Првог светског рата и четрнаест година након злодела у Мачви и Шапцу, којом је српски народ у име југословенског јединства и хришћанске љубави заборавио и опростио злодела коју над њим починили хрватски војници у аустроугарској војсци.

Римокатоличка црква Свете Ане
Šabac, Katolička crkva 002.jpg
Римокатоличка црква Свете Ане
Опште информације
МестоШабац
ОпштинаШабац
Држава Србија
Време настанка1928.
Тип културног добраЕвидентирано непокретно културно добро
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеВаљево
АдресаМилована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Црква је евидентирана у бази непокретних културних добара у Републици Србији актом Завода за заштиту споменика културе „Ваљево” (бр. 263 од 26. новембра 2001) и да као непокретно културно добро има „вредна историјска и споменичка својства”, иако није утврђена за споменик културе.

Аустроугарски злочини у Шапцу и Мачви (1914)Уреди

 
Саборна црква у Шапцу срушена у бомбардовању 1914. године

Догађаји који су претходили идеји и потреби за подизањем цркве римокатоличке вере, везани су за злочине које су вршили војници хрватске националности аустроугарске војске и мађарски војници.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. године и истог дана је почела бомбардовање пограничних српских градова. У наредним данима беспоштедно су гађани Београд, Шабац, Обреновац, Гроцка и Смедерево. Аустроугарска балканска војска напала је Србију 12. августа 1914. године с намером да преко Дрине продре ка Ваљеву и Ужицу. Током кратког боравка, због изгубљене битке на Церу, на територији Србије (12–24. август 1914) аустроугарска војска је починила монструозна убиства и свирепа недела над српским народом. Другу аустроугарску офанзиву (септембар–октобар 1914) и трећу аустроугарску офанзиву (октобар–децембар 1914) на Србију, пратили су злочини над цивилним становништвом, који нормални људски ум не може разумети, а и тешко описати. Сведоци злочина су били истражитељ Арчибалд Рајс и новинари Анри Барби и Џон Рид, који су своје сведочење објављивали у светским часописима, а касније и у књигама.

Колико је било страдање, јасно говори писање после рата, да је Шабац „српски Верден” или „српска Помпеја”, чији се број становника са 14000 на 7000, смањио за четири године окупације.

Изградња црквеУреди

Срби су злочине које су у Шапцу и Мачви 1914. године починили мађарски, хрватски и немачки војници аустроугарске војске посматрали и кроз верски контекст. Шабачки гласник је писао да су Турци у Србији били „верски толерантнији, од католичке, у већини Аустроугарске војске” и да „рука Хришћанска, да руши храмове других хришћана, – то се не може ни ратом извинити и оправдати”. Познато је да 1928. године, у време изградње цркве, у Шапцу живело око 60 римокатоличких породица (Глас цркве, август-септембар 1928, 195-196.), односно укупно око 150 грађана римокатоличке вере (Шабачки гласник, 17. јун 1928.). Према попису из 1931. године у читавој Мачви живело је 196 римокатолика или 0,3% мачванског становништва.

На молбу надбискупа београдског Рафаела Родића, општина Шабац је 1927. године уступила плац за изградњу римокатоличке цркве. Освећење цркве Свете Ане извршио је 21. октобра 1928. надбискуп београдски, а гости на освећењу су били свештеници Српске православне цркве, представници цивилних и војних власти, римокатоличко свештенство из Срема и Шапчани православне и римокатоличке вероисповести.

Са изградњом цркве основана је и жупа. Два споредна олтара у цркви су 3. новембра 1935. године посвећена, са својим киповима: Блажена Девица Марија и св. Анте Падовански. Кипове од липовог дрвета, који се и данас налазе у цркви, израдио је Драгутин Хорват из Домжала поред Љубљане. Посветио их је Петар Влашић, консултор Београдске надбискупије.

Иицијатива за рушењеУреди

Надбискупија београдска Римокатоличке цркве у Србији покренула је 2008. године иницијативу да се поруши црква Свете Ане и на том месту изгради већу римокатоличку цркву, са изговором да у Надбискупији београдској нису имали сазнања о разлозима за изградњу цркве Свете Ане, јер скоро ништа од архивске грађе није сачувано.[1]

На захтеве Надбискупије није се могло одговорити потврдно и зато римокатоличка црква Свете Ане у Шапцу стоји на месту које јој је наменио Шабац, необичне архитектуре, али са историјом која превазилази сва оспоравања.

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди