Отворите главни мени

Сирски рат је трајао од 192. до 188. п. н. е. и водио се између Римљана и Антиоха III, краља Селеукидске краљевине у Малој Азији.

Сирски рат
Asia Minor 188 BCE.jpg
Мала Азија после рата
Време:192.-188. п. н. е.
Место:Грчка, Мала Азија
Узрок:Селеукидска експанзија ка римском штићенику Пергаму
Исход: Апамејски мир
Сукобљене стране
Селеукидска краљевина Римска република
Пергамска краљевина
Ахајски савез
Команданти и вође
Антиох III Сципион Азијатик
Сципион Африканац
Еумен II

УзрокУреди

Директан узрок за избијање рата је то што је Антиох III за време Другог македонског рата почео да осваја египатске поседе у Сирији и Малој Азији. Ова освајачка политика је угрозила самосталност Пергама. Штитећи интересе својих савезника, Римљани су најпре од Антиоха затражили да се повуче из освојенух области, али пошто је он то одбио, Римљани су му објавили рат. Такође, Антиох III пружио је уточиште на свом двору Ханибалу, који је 195. године п.н.е. побегао из Картагине, што такође није било у интересу Рима.

Почетак ратаУреди

У почетку је Антиох пребацио своје јединице у Хеладу, рачунајући на помоћ полиса, који су били незадовољни римском политиком. Међутим, већина полиса стала је на страну Рима, па је њиховим заједничким деловањем Антиох морао да се врати у Малу Азију. Док је био са војском у Грчкој, поражен је у бици код Термопила 192. године п.н.е.

Битка код МагнезијеУреди

Битка се одиграла 190. п. н. е. и у њој је Антиох поражен од Рима. Лишен савезника, са војском која је претрпела тешке губитке морао је да моли за мир.

МирУреди

Мир је склопљен 188. п. н. е. у Апамеји, и у њему се Антиох одриче свих поседа у Малој Азији. Поред тога обавезао се да неће држати бојне слонове и ратну флоту. Пораз у овом рату је значио и слом политичке моћи Селеукида. Антиох III се такође oбавезао да преда Ханибала Риму, али, Ханибал је успео да накратко побегне у Битинију, на источној обали Мраморног мора, у Малој Азији, где је уочи неизбежног изручења Риму испио отров и умро, 182. године п.н.е. Победом у Сирском рату Римљани су постали господари Источног Средоземља, које постаје римско језеро.

ЛитератураУреди

  • Историја за I разред гимназије-Снежана Ферјанчић, Татјана Катић