Ричеркар (од итал. ricercare тражити, испитивати, истраживати) је једна од најстаријих врста инструменталне композиције, распрострањена од XVI до XVIII в. Првобитно је израз ричеркар означавао у музици подешавање, усклађивање инструмената, па су се с њиме уопштено означавали инструментални ставови уводног карактера. Назив се у том смислу сусреће први пут у табулатурама за лауту Ф. Спинаћина (1507). Тај је првобитни тип ричеркара имао претежно импровизацијску грађу, обликовану изразито инструментално; пуни акорди смењивали су се с пасажима; често је први део био живахан покретљивији, а други мирнијег тока. Такав слободно обликовани ричеркар компоновао се не само за лауту него и за друге инструменте тога доба: за оргуље, чембало, виолу да гамбу, виолончело. Упоредо се, од средине XVI века, развија имитацијски грађен ричеркар и то претежно као композиција за оргуље или за инструментални камерни састав. Имитацијски ричеркар испрва се компоновао по узору на вокални полифони облик мотета па је имао вишеделну форму, с више тема. Конструкција је према томе била мотетска, али слог и стил су све више добијали изразито инструментални карактер, што се дало приметити нпр. у интервалима и скоковима, певачки неподесним, диминуцијама, пасажима и украсима, својственима инструменталној техници. Први имитацијски ричеркари за инструментални ансамбл налазе се у збирци Musica nova accommodata per cantar et sonar (1540).

ЛитератураУреди

  • "Ricercar," "Fugue," "Counterpoint" in The New Grove Dictionary of Music and Musicians, ed. Stanley Sadie. 20 vol. London, Macmillan Publishers Ltd. 1980. ISBN 978-1-56159-174-9.
  • Gustave Reese, Music in the Renaissance. New York, W.W. Norton & Co. 1954. ISBN 978-0-393-09530-2.
  • Manfred Bukofzer, Music in the Baroque Era. New York, W.W. Norton & Co. 1947. ISBN 978-0-393-09745-0.
  • Ursula Kirkendale, "The Source for Bach's Musical Offering," Journal of the American Musicological Society 33 (1980), 99-141.
  • The New Harvard Dictionary of Music, ed. Don Randel. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press. 1986. ISBN 978-0-674-61525-0.