Роберт II од Фландрије

Роберт Фландријски
Роберт Фландријски
	Роберт Фландријски
Лични подаци
Датум рођења	око 1065.
Датум смрти	5. октобар 1111. (45/46 год.)
Место смрти	Мо, Француска
Породица
Супружник	Clementia of Burgundy
Потомство	Балдуин VII Фландријски
Родитељи	Роберт I Фландријски; Гертруда од Саксоније
Династија	Фландријска династија
Претходник	Роберт I Фландријски
Наследник	Балдуин VII Фландријски

Роберт II Фландријски (фр. Robert II de Flandres; око 1065 — 5. октобар 1111) био је гроф Фландрије и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког рата.

Лик

Још давне 1086. године његов је отац Роберт I као ходочасник путовао у Јерусалим и тамо се задржао све до 1093. године помажући византијском цару Алексију I Комнину у његовим сукобима са Турцима по Малој Азији и Анадолији. По повратку је управо он био так који је Византији послао као помоћ пет стотина витезова. Његов син му је био веома сличан и у сваком погледу сложена личност која је држала до породичног имена и личне части. Као добар клинијак, прихватио је све идеје крсташког рата, а осим тога хтео је да попут свога оца посети Јерусалим и тиме сачува породичну традицију.

Први крсташки рат

Пут у Свету земљу (означено жутом бојом)

У крсташки рат Роберт од Фландрије је кренуо као један од вођа крсташа из северне Француске, заједно са Робертом Нормандијским и Стефаном од Блоа. Учествовао је у свим важнијим биткама рата (Никеја, Дорилеја, Антиохија), а један је од крсташких вођа који су учествовали у ослобађању Јерусалима 1099. године. Учествовао је као командант централног крила и у бици код Ашкалона која се завршила победом крсташа.

Након ослобађања Јерусалима, Роберт Фландријски се заједно са Робертом Нормандијским вратио у Европу. За њима је пошла огромна већина крсташа (према речима Алберта од Екса око 20.000 људи), тако да је у светој земљи са Готфридом Бујонским остало само око три стотине витеза. У Европи је своје имање нашао у великом хаосу.

Значај

Многобројни ратници који су се вратили из Свете земље изазивали су у Европи велико интересовање са својим причама и реликвијама које су доносили. Сви су их гледали, не само као хероје, већ више као нека наднаравна бића. Петар Пустињак је са собом донео мноштво реликвија. Роберт од Фландрије, касније назван „ћутљиви“ није се много хвалисао иако је учествовао у свим борбама, од Никеје па до Јерусалима. Није имао свога хроничара тако да је на неки начин његов удео у Првом крсташком рату остао заборављен.