Роми на трећи начин (књига)
Роми на трећи начин : (утицај протестантизма на свакидашњу културу Рома) је монографска студија историјског социолога, социолога религије и ромолога, доктора социологије и ванредног професора на Универзитету у Нишу Драгана Тодоровића[1], објављена 2015. године у заједничком издању ЈУНИР-а из Ниша и Прометеја из Новог Сада.[2]
| Роми на трећи начин | |
|---|---|
 Корице књиге Роми на трећи начин, 2015. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Драган Тодоровић |
| Земља |  Србија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | монографска студија |
| Издавање | |
| Издавач | ЈУНИР ; Прометеј |
| Датум | 2015. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-86957-18-4 |
О аутору уреди
Драган Тодоровић (1971) је редовни професор на департману за социологију Филозофског факултета, Универзитета у Нишу. Уредник је серије Philosophy, Sociology, Psychology and History часописа Facta Universitatis Универзитета у Нишу. Самостално и у коауторству је написао и приредио 30 књига и зборника.[3]
О књизи уреди
Роми на трећи начин је монографска студија која је настала као резултат истраживања које је обављено на узорку 60 крштених верника ромске националности, као и 14 ромских и неромских верских старешина.[4]
У прошлости су се резервисано и неповерљиво односиле према Ромима као верницима и Српска православна црква као и Исламска заједница. Поп или хоџа су у делове где су живели Роми долазили само нужним поводима (слава, сахрана, кртење, сунет), па и тада ретко. Нису рачунали на даривање за обављене услуге од ромског становништва. Сумљало се у ромску религиозност и способност да се отргне од психологије гета. Саговорници Роми током разговора прецизирали су мотиве посете храмовима: више из сујеверја (предсаказања у сновима, несреће или болести у кући) него из јасних верских побуда. Проестанти у југоисточној Србији отворили су се за ромске проблеме тако што су се користили незаинтересованошћу званичних религијских структура православља и ислама. Укључили су Роме у постојеће групне активности и подстакли на изградњу новог идентитета. Промена веровања Ромима је донела уважавање и пажњу у пасторалном милосрђу, наду у боље сутра и сопствено достојансто.[4]
Значај књиге Роми на трећи начин и истраживања се огледа у потпуном историјском, социолошком, религијском сагледавању утицаја протестантизма на живот Рома, посматрању свих аспеката живота Рома који су доживели промене. На тај начин се може створити јасна слика о њиховом новом изледу, као и у прецизности и објективности постављених питања и обради података. На основу тога, сазнајемо утицај религијских, социолошких, културолошких али и политичких фактора који су довели до њиховог масовног прихватања протестантизма.[1]
Садржај књиге уреди
Унутрашња структура монографије, која је написана на 100 страна, се састоји од историјског осврта на протестантизам и Роме на југоистоку Србије и четири целине:[1][5]
- Одбацивање обичаја других религија и конфесија
- Разградња традиционалног културног идентитета
- Разградња традиционалне верске матрице
- Од ,,бити, а не имати“ до ,,имати, а не бити“
На крају монографије Тодоровић је приказао у прилогу процедуру за продубљени интервју и литературу која је употребљена за настанак студије.[1]
Уместо увода књига започиње поглављем Протестантизам и Роми на југоистоку Србије – Како је све почело? у коме аутор објашњава процес протестантизације југа Србије који се одиграо у три таласа, а који је имао снажан утицај на ромске породице.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д „PRIKAZ KNJIGE-Monografija “Romi na treći način””. socioloskaimaginacija.com. Приступљено 4. 4. 2023.
- ^ „Роми на трећи начин : (утицај протестантизма на свакидашњу културу Рома)”. plus.cobiss.net. Приступљено 4. 4. 2023.
- ^ „Драган Тодоровић”. prometej.rs. Приступљено 4. 4. 2023.
- ^ а б „Роми на трећи начин”. prometej.rs. Приступљено 4. 4. 2023.
- ^ Тодоровић, Драган (2015). Роми на трећи начин : (утицај протестантизма на свакидашњу културу Рома). Ниш, Нови Сад: ЈУНИР ; Прометеј. ISBN 978-86-86957-18-4.
Спољашње везе уреди
- Romi na treći način Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2023)
