Отворите главни мени

Сад ибн Еби Векас

муслимански генерал
(преусмерено са Сад ибн Аби Вакас)

Сад ибн Аби Вакас (арапски: سعد بن أبي وقاص‎) је био сапутник исламског пророка. Сад је био трећа или четврта особа која је прихватила ислам у доби од седамнаест година. Он је углавном познат по свом заповедништву у бици код Кадисије и освајању Персије 636. године, управљању над њом и дипломатским боравцима у Кини 651. године.

Сад ибн Аби Вакас
سعد بن أبي وقاص.png
Ханибалова биста
Датум рођења595. г. н. е.
Место рођењаМека, Арабија
Хиџаз
Датум смрти674. година п. н. е.
Место смртиЛибиса
Праведни калифат
ВојскаРашидинска
Године службе636-644
Чингенерал
Битке/ратовиВизантијско-арапски ратови Битка на бедру, (битка код Удуха, Битка код Ел Касидија, Битка код Нахаванда, Муслиманско освајање Персије
Сад ибн Аби Ваккас предводи војске Рашудинског халифата током битке код Ел Кадисија из рукописа Шахнамех.

БиографијаУреди

Сад је рођен у Меки, 595. Његов отац је био Абу Вакас Малик ибн Ухаиб ибн Абд Манаф ибн Зухра из клана Бану Зухра племена Курејшија .[1][2] Ухаиб ибн Абд Манаф био је ујак Амине Бинт Вахб,[3] мајке Мухамеда. Садова мајка је била Хамна бинт Суфјан ибн Умаја ибн Абд Шамс ибн Абд Манаф.[4]

Имао је седамнаест година када је прихватио ислам. Имао је много деце, међу којима су најпознатији његови синови Омар и Амир и његова кћер Аиша.

Током Мухамедовог периода 610-632Уреди

Преобраћење на исламУреди

Он је био један од првих који је примио ислам.[1]

Сад је то довео у везу са:

Ово се спомиње у Куранском стиху 31: 14–15.[1]

БиткеУреди

 
Лук Сад бин Аби Вакаса у музеју железнице у Медини

Године 614, муслимани су били на путу према брдима Меке како би поделили молитву са Мухамедом, када их је група политеиста посматрала. Почели су да их нападају и боре се против њих. Сада је претукао политеиста од чега је изгубио крв, и наводно је тиме постао први муслиман који је пролио крв у име ислама.[1][5]

Борио се у бици код Бадра са својим младим братом Умајром. Будући да је тек био у раним тинејџерским годинама, Умајру је било забрањено да уђе у борбу, али након што се мучио и плакао, од Мухамеда је добио дозволу да учествује у борби. Сад се вратио сам у Медину; Умајр је био један од четрнаест муслимана који су погинули у бици.

У бици код Ухуда, Сад је изабран за стрелца заједно са Зејдом, Сајбом (сином Утмана ибн Мазуна) и другима. Сад је био међу онима који су се учествовали у одбрани Мухамеда након што су неки муслимани напустили своје положаје. Мухамед га је испоштовао тако што га је прогласио једним од најбољих стрелаца тог времена. Током битке, Мухамед је скупио неке стреле за њега.

Опроштјно ХодочашћеУреди

Он се разболео за време опроштајног ходочашћа, а у том периоду имао је само кћерку. Сад је рекао:

[1]

Током ере калифа Омара 634–644Уреди

Сад Ибн Аби Вакас, био је онај који је изградио град Куфу у Ираку за време владавине Омар ибн ел Хатаба. Сад се такође борио под Омаровом командом против сасанидске војске у бици код Ел Кадисија и битке код Нахаванда. Касније је постављен за гувернера Куфе и Неџда током владавине калифа Омара. Неке нарације наводе да, иако га је Омар повукао са функције гувернера, препоручио га је калифу који га је наследио да поново ангажује Сад-а, пошто Омар није отпустио Сада због било какве издаје.[6] Он је био један од шест људи које је именовао Омар ибн ел Хатаб за време трећег калифата.

Током периода калифа Утмана 644–656Уреди

Утман је надахнут Омаровом препоруком именовао Сада за гувернера Куфе.[6]Кинески муслимани традиционално приписују Сад-у увођење ислама у Кину 650. године, за време владавине цара Гаозонга из Танг-а.[7][8] Такође је пронађена џамија у Бангладешу у Лалмонирхату, за коју се тврди да ју је сам саградио 648. године, а такође је локално названа по његовом имену као џамија Абу Акас.[9][10]

Током Муавијиног периода 661–664Уреди

Он је надживео свих десет благословљених другова, и умро је као богат човек у доби од осамдесет година, око 674. године.[1]

НаслеђеУреди

Муслимани сунити сматрају га једним од десеторице којима је обећан рај. Један сунитски извор каже: Мухамед је рекао: "Гађај, Сад ... нека моја мајка и отац буду ваша откупнина." О томе је известио и Али Ибн Аби Талиб, који је рекао да још није чуо Мухамеда који обећава такав откуп никоме осим Сад Бин Малику. Бухари, том 5, књига 59, број 389. Треба напоменути да су Сад бин Малик и Сад бин аби Ваккас иста особа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Sa'ad Ibn Abi Waqqas (radhi allahu anhu) Archived 2005-09-10 at the Wayback Machine
  2. ^ Muhammad ibn Jarir al-Tabari (1995). The History of al-Tabari. 28. SUNY Press. стр. 146. 
  3. ^ http://www.shiachat.com/forum/topic/26316-son-of-saad-bin-abi-waqas/
  4. ^ Short Biography of the Prophet & His Ten Companions. Darussalam. 2004. стр. 80. 
  5. ^ Nafziger & Walton 2003, стр. 23.
  6. 6,0 6,1 The Shi'a: The Real Followers of the Sunnah on al-Islam.org [1]
  7. ^ Wang, Lianmao (2000). Return to the City of Light: Quanzhou, an eastern city shining with the splendour of medieval culture. Fujian People's Publishing House. Page 99.
  8. ^ Lipman, Jonathan Neaman (1997). Familiar strangers: a history of Muslims in Northwest China. University of Washington Press. стр. 29. ISBN 978-962-209-468-0. 
  9. ^ Mahmood, Kajal Iftikhar Rashid (19. 10. 2012). „সাড়ে তেরো শ বছর আগের মসজিদ” [1350 Year-old Mosque]. Prothom Alo (на језику: бенгалски). 
  10. ^ „History and archaeology: Bangladesh's most undervalued assets?”. deutschenews24.de. 21. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2014. Приступљено 12. 6. 2014. 

Додатна литератураУреди

Споредне везеУреди