Салари
Салари (сал.Salır; кин: 撒拉族) су етничка мањина Кине, углавном говоре на саларском језику, који је туркијски језик, а у све већој мери употребљавају и кинески језик.
По последњем попису становништа у Кини 2010. године, пописано је 130.610 особа које се изјашњавају као Салари. Овај народ углавном живи у граничном подручју покрајина Ћингхај и Гансу, са обе стране реке Хуангхе (Жута река). Пре свега у окрузима покрајине Ћингхај Сјунхуа-Саларском аутономном округу и Хуалонг-Хујском аутономном округу, као и у Ђишишан-Бонанско-Дунсјанско-Саларском аутономном округу покрајине Гансу. Присутни су и у покрајинама Хенан, Шанси и Синкјанг.
Салари се углавном баве пољопривредом, изузетно су патријахално друштво и претежно муслиманске вероисповести.[1]
 Грб (тамга) Салара | |
 Салари у Кини прослављају Иранску (Персијску) нову годину Новруз | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 130.610 (По попису из 2010. године) | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Кина(провинције Ћингхај, Синкјанг и Гансу) | |
| Језици | |
| Саларски језик, Кинески језик | |
| Религија | |
| Муслимани | |
| Сродне етничке групе | |
| Туркмени, Хуи Кинези, Тибетанци, Хан Кинези |
Историја уреди
Саларска теорија о пореклу уреди
Према саларским предањима и кинеским хроникама, Салари су потомци огуског племена Салур. У време владавине династије Танг, салурско племе је насељено унутар граница Кине и од тад живи на граници покрајина Ћингхај и Гансу.[2][3]
Династија Минг уреди
Вође народа Салара добровољно су капитулирали пред династијом Минг око 1370. године. Династија Минг им је дала значајну аутономију (самоуправу), имали су контролу над прикупљањем пореза, над војском и судовима. Династије Минг и Ћинг често су мобилисале Саларе у своје војске.[4]
Култура уреди
Салари су предузимљиви људи, који раде у разним гранама индустрије и привреде уопште. Највећи део становништа се бави пољопривредом и хортикултуром. Они углавном гаје чили, бибер, као и просо, пшеницу и јечам, који су саставни део њихове културе.
Типична одећа Салара је врло слична другим муслиманским народима у региону. Мушкарци су обично дугих брада и обучени у беле кошуље, са белим или црним капама. Традиционална одећа за мушкарце су јакне и хаљине. Младе неудате жене носе кинеску одећу сјајних боја, док удате жене носе традиционални вео беле или црне боје.
Према саларској традицији, женама је забрањено да се школују.[5]
Салари имају свој музички инструмент Коукан, који се производи од бакра или сребра.[6]
Референце уреди
- ^ Salar minority and history
- ^ Erdal, Marcel; Nevskaya, Irina, ур. (2006). Exploring the Eastern Frontiers of Turkic. Volume 60 of Turcologica Series. Otto Harrassowitz Verlag. стр. xi. ISBN 978-3-447-05310-5. Приступљено 24. 4. 2014.
- ^ „China's Minority Peoples - The Salars”. cultural-china.com. Cultural China. 2007—2014. Архивирано из оригинала 13. 07. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Dwyer, Arienne M. (2007). Salar: A Study in Inner Asian Language Contact Processes. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 14—. ISBN 978-3-447-04091-4.
- ^ „Literacy course improves the lives of Salar women”. China Daily. 22. 01. 2005. стр. 3. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ „Branch Museums (S-Z)”. China Ethnic Museum. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2013.
