Самоков је у турско време био топионица руде. Пошто су Турци углавном површински експлоатисали гвоздену руду, то су је топили у пећима, користећи ћумур, а оне су биле у близини река, због потребе хлађења гвожђа. Данас у долинама многих наших река постоје топоними, па и насеља са називом Самоков, Самоковиште, која означавају места где се топила руда и ковало гвожђе. Та места су као трагове топљења сачувала згуру или шљаку.

Самоков из периода XVIII века. Пронађен на подручју Црне Траве. Припада Народном музеју у Лесковцу.

Галерија

уреди

Литература

уреди
  • Феликс Каниц: Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века,
  • Риста Т. Николић: Власина и Крајиште, Антропогеографска испитивања, Насеља српских земаља, књ. XVIII, Српска краљевска академија, Београд, 1912.
  • Јован Ф. Трифуновски: О ранијем рударском центру Грделичке клисуре, Географски хоризонт, 8/4, Загреб, 1962.
  • Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
  • Група аутора: Речник српскохрватскога књижевног језика, књига пета, Матица српска - Матица хрватска, Нови Сад - Загреб, 1973, 627,
  • Александар Стојановски: Врањски кадилук у XVI веку, Народни музеј у Врању, 1985.