Згура

Згура (или троска, дрозга, шљака) (CaSiO3) добија се при производњи гвожђа у високим пећима као остатак. Наглим хлађењем текуће згуре која плива на растаљеном гвожђу она се гранулира у зрна клинкерског облика. Постоје два облика згуре, базична и кисела. Базична згура садржи најмање 50% базичних оксида CaO и Al₂O3 а остатак је највећим дијелом SiO₂. Кисела згура садржи доста мање од 50% базичних оксида CaO и Al₂O₃ а преовладава SiO₂. Као везивни материјал користи се само базична згура.

Комад згуре пронађен у Данској, процењено је да датира из периода 200-500 н.е.

Згура сама нема везивна својства али својства добије након додавања катализатора (вапно, гипс). Главни минерал базичне згуре је белит који има продукте хидратације скоро идентичне као и хидрати белита из цементног клинкера. Односно процес хидратације згуре и процес хидратације портланд цементног клинкера су истог основног типа.

Литература

• Владимир Марчеља: Бетон и компоненте (4. издање, Дањар Загреб). ISBN 978-953-6210-00-8.
• Петар Крстуловић: Својства и технологија бетона (Грађевински факултет Универзитета у Сплиту). ISBN 978-953-6116-20-1.