Самоспознаја

Самоспознаја је идеја која се сусреће у филозофији, психологији и мистицизму. У филозофији, самоспознаја често значи спознају своје праве природе. Према Плотину, самоспознаја је спознаја властитог искона.[1]


Хришћански оци под познајом подразумевају свест о сопственој пролазности и ништавности изван Бога.


Самоспознаја је једна од окосница индијске филозофије и религије. У значењу духовног буђења, самоспознаја је типично индијски концепт. Овај концепт се, због сличности у називима, често погрешно узима за значење делфског натписа гноти сеаутон, чија је идеја заправо нема везе са духовним постигнућем.

Постоји више санскритских речи које се односе на самоспознају:

  • атмабодха (ātmabodha) - самосвест
  • атмагјана (ātmajñāna) - знање о сопству
  • атмасидхи (ātmasiddhi) - самоостварење
  • атмавада (ātmavāda) - учење о сопству
  • свадјаја (svādhyāya) - изучавање сопства, једна је од нијама које Патанђали наводи у Jога сутрама

РеференцеУреди

Види јошУреди