Упоредни преглед циклуса исхране аутотрофних и хетеротрофних организама. Аутотрофи могу користити угљендиоксид и воду да би произвели кисеоник и сложена органска једињења, углавном кроз процес фотосинтезе (зелена стрелица). Сви организми могу да користе ова једињења да поново формирају угљендиоксид и воду кроз целуларно дисање.

Сапротрофи (грчки: saprós - труо, trophē - храна)[1] су организми који се хране мртвом органском материјом. Други називи за ову групу организама су и сапроби или сапробионти.[2] Спадају у ред хетеротрофних организама,[3] који немају способност да сами (попут аутотрофа) стварају храну (органску материју) од неорганске материје, већ је морају узимати готову из природе,[4]

У ужем смислу појам сапротрофи односи се на организме који луче ензиме којима разграђују мртву органску материју (угљене хидрате, беланчевине, масти и др.) и из ње апсорбирају храњиве састојке својом спољашњом површином. У сапротрофе у ужем смислу се убрајају многе бактерије и гљиве, али и мали број биљака (неке орхидеје).[2]

У ширем смислу појам обухвата и оне организме који мртву органску материју разграђују унутар свог тела. У ту групу спада већина праживотиња, као и неке животиње.[2]

У застарјелој класификацији бактерије и гљиве сматране су биљкама, па су често њихове сапротрофне врсте називане сапрофитима. (грчки: saprós - труо, phytón - биљка)[5] Данас се појам сапрофити може односити само на сапротрофне биљке.[2]

Улога сапротрофа у ланцу исхранеУреди

Сапротрофи имају кључну улогу у ланцу исхране и одржању живота на Земљи, јер омогућавају кружење материје у природи. Сапротрофни оргаризми разграђују мртве органске материје до неорганских једињења. Овако добијена неорганска једињења Аутотрофне биљке могу поново користити, односно синтетисати уз помоћ сунчеве светлости (фотосинтеза).[2]

У процесу потпуне разградње угинулог организма по правилу учествује цео низ сапротрофних врста. Свака од њих прилагођена је разградњи одређених састојака мртве органске материје, а такође и одређеној фази целокупног процеса. У разградњи остатака угинулих животиња и гљива најважнију улогу имају сапротрофне бактерије и животиње. Биљне остатке разграђују у првом реду сапротрофне гљиве и бактерије.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Вујаклија 1986, стр. 824, 1002.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „saprotrofi”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 2. 2019. 
  3. ^ Pašalić, Marija (22. 2. 2017). „Da li ste znali: Saprotrofi”. Pokazivač. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2019. Приступљено 23. 2. 2019. 
  4. ^ „Biološki rečnik - H”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  5. ^ Вујаклија 1986, стр. 824.

ЛитератураУреди

  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103