Свјетски дан радија
Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 21. 06. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Свјетски дан радија обиљежава се 13. фебруара.
Историја
уредиУстановљен је 2012. године у знак сјећања на 13. фебруар 1946. године, када је почео да се емитује програм Радија Уједињених нација.[1] Према истраживању Европске радиодифузне уније, највише повјерења грађани имају у информације које добијају на радију, затим на телевизији и потом са друштвених мрежа.
Занимљивости
уреди– 1922. године у Великој Британији је уведена радио лиценца која је коштала 50 пенија. И уколико нисте имали ову лиценцу, нисте могли да слушате радио програм.
-Прва комерцијална радио станица отворена је у Холандији, 1919. године и њен нагли успјех означио је почетак „златне ере“ радија. У овом периоду су постале популарне радио драме, познатије под називом сапунице.
-За време Другог свјетског рата радио је био основно средство преношења вијести. А „Токијска ружа“ је била име јапанске емитерке која је слала анти-америчке поруке, путем радија, трупама на Пацифику.
-Транзистор је почео да се производи 1954. године, он је био модернија, мања и мобилнија верзија радио-пријемника. До 1980. године почели су да се производе касетофони и вокмени стилизовани за слушање музике и пуштање касета.[2]