Сегединска идеја

Сегединска идеја (мађ. A szegedi gondolat), неформално позната као Сегедински фашизам, односи се на прото-фашистичку идеологију која се развила међу антикомунистичким контрареволуционарима у Сегедину, у Мађарској 1919. године. Касније се развила у фашистичку и национал социјалистичку идеологију.[1]

Сегединска идеја заснована је на тврдњи да је Мађарска преварена у Првом светском рату од стране комуниста и Јевреја, стога је позвала на акцију како би поништила ово зло прогласивши свети рат против издајица.[2] Милитанти Сегедина промовисали су мађарски национализам, алтернативну идеју треће позиције, промовишући јачу државу.[1] Сегединци су промовисали иредентистичке тврдње на мађарске територије које су јој припадале пре краја Првог светског рата.[1] Ова идеологија је сматрала да постоји „јудеобољшевичка“ завера у Мађарској.[1] Главни вођа сегединаца је био Ђула Гембеш.[3] Гембеш је прогласио да је насиље „прихватљив начин вођења државе... како бисмо обликовали историју, не само у интересу мале групе, већ целе нације.“[3]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Mann 2004, стр. 240.
  2. ^ Ozsváth 2000, стр. 8.
  3. ^ а б Mann 2004, стр. 243.

ЛитератураУреди