Сервер
У рачунарству, сервер (енгл. server — „послужитељ”) je рачунарски програм или уређај који пружа функционалност другим програмима или уређајима који се називају клијенти (енгл. client — „клијент, муштерија”). Ова en назива се модел клијент—сервер, те се једно опште рачунање дели на више процеса или уређаја. Сервери могу да пружају различите функционалности, често се називају „услугама”, попут дељења података или en између више клијената или извођење рачунања за клијента. Један сервер може служити више клијената, а један клијент може користити више сервера. Поступак клијента може се покренути на истом уређају или се може повезати преко мреже на сервер на другом уређају.[1] Типични сервери су: en, en, сервери е-поште, en, en, en и en.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Windows Server Administration Fundamentals. Microsoft Official Academic Course. 111 River Street, Hoboken, NJ 07030: John Wiley & Sons. 2011. стр. 2-3. ISBN 978-0-470-90182-3.
- ^ Comer, Douglas E.; Stevens, David L. (1993). Vol III: Client-Server Programming and Applications. Internetworking with TCP/IP. Department of Computer Sciences, Purdue University, West Lafayette, IN 479: Prentice Hall. стр. 11d. ISBN 978-0-13-474222-9.
Литература
уреди- Comer, Douglas E.; Stevens, David L. (1993). Vol III: Client-Server Programming and Applications. Internetworking with TCP/IP. Department of Computer Sciences, Purdue University, West Lafayette, IN 479: Prentice Hall. стр. 11d. ISBN 978-0-13-474222-9.
- Windows Server Administration Fundamentals. Microsoft Official Academic Course. 111 River Street, Hoboken, NJ 07030: John Wiley & Sons. 2011. стр. 2-3. ISBN 978-0-470-90182-3.
- Erlang, Agner Krarup (1909). „The theory of probabilities and telephone conversations” (PDF). NYT Tidsskrift for Matematik B. 20: 33—39. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2011. г.
- Kendall, D. G. (1953). „Stochastic Processes Occurring in the Theory of Queues and their Analysis by the Method of the Imbedded Markov Chain”. The Annals of Mathematical Statistics. 24 (3): 338—354. JSTOR 2236285. doi:10.1214/aoms/1177728975.
