Сибиларизација у новоштокавским дијалектима

Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се задњонепчани сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у пискаве сугласнике Ц, З и С. Раније се у српској филологији ова појава звала друга палатализација.

Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:

  • у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:
    • к > цјунак > јунаци
    • г > зналог > налози
    • х > сорах > ораси
  • у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода:
    • к > цјунак > јунацима
    • г > зналог > налози
    • х > сорах > ораси
  • у дативу и локативу једнине именица женског рода:
    • к > црука > руци
    • г > знога > нози
    • х > ссврха > сврси
  • у императиву:
    • к > цпећи > пеци
    • г > злећи > лези
  • код несвршених глагола:
    • г > здигнути > дизати
    • х > суздахнути > уздисати

Одступања од сибиларизацијеУреди

  • У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена:

Милка - Милки, Бранка - Бранки

бака - баки, зека - зеки

  • Код страних речи:

лига - лиги, клика - клики

  • Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, ћк, чк, тк, шк:

мазга - мазги, коцка - коцки, праћка - праћки, тачка - тачки, мотка - мотки, пушка - пушки

Спољашње везеУреди