Синаксар
Синаксар или Пролог (грч. συναξαριον - компилација) је зборник разноврсних литургијских текстова, а првенствено житија и служби посвећених одређеном црквеном празнику или светитељу, који се читају током богослужења, према календарском распореду.[1] Житија која се налазе у синаксарима по правилу су сажета и називају се пролошким или синксарским житијима. У старој српској средњовековној књижевности најпознатија синаксарска житија су: Пролошко житије Светог Симеона и Пролошко житије Светог Саве.[2][3][4][5][6]
.jpg)
Референце
уреди- ^ Трифуновић 1990, стр. 317-321.
- ^ Богдановић 1976а, стр. 9-19.
- ^ Богдановић 1976б, стр. 391-393.
- ^ Богдановић 1981, стр. 336-337.
- ^ Радуловић 2019, стр. 477-490.
- ^ Анђелковић 2021, стр. 181-190.
Литература
уреди- Анђелковић, Маја М. (2021). „Непознати студенички препис Пролошког житија Светог Симеона” (PDF). Наслеђе: Часопис за књижевност, језик, уметност и културу. 50: 181—190. Архивирано из оригинала 19. 02. 2025. г. Приступљено 19. 02. 2025.
- Богдановић, Димитрије (1976а). „Пролошко житије светог Симеона”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 42: 9—19.
- Богдановић, Димитрије (1976б). „Још један прилог истраживању Пролошког житија светог Симеона”. Зборник Матице српске за књижевност и језик. 24 (3): 391—393.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Српска књижевност на путевима самосталног стварања”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 328—340.
- Радуловић, Милка (2019). „Пролошка житија Св. Саве и Св. Симеона и њихови стихови”. Црквене студије. 16 (1): 477—490.
- Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
 | Овај чланак везан за православље је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |