Синусни имплантат
Синусни имплантат јесте медицински уређај који се убацује у синусну шупљину. Имплантати могу бити примењени у комбинацији са хирургијом синуса за лечење хроничног синуситиса, или у максилофацијалној хирургији као метода повећања синуса како би се повећала структура кости за постављање зубних имплантаната.[1]
Врсте уреди
Максиларни имплантат уреди
Максиларни имплантат је врста имплантата који се поставља између вилице и максиларних синуса. Убацује се током подизања синуса или аугментације и користи се за повећање количине кости за подршку зубним имплантатима.[1] Имплантати се уграђују након бушења или коришћењем методе без бушења познате као остеотомска техника.[1] Проблеми као што је испупчење у синусима могу се појавити код максиларних имплантата.[2][3]
Максиларни имплантати се такође могу направити и другим техникама са материјалом за пуњење субсинуса.[тражи се извор] Материјал се користи за стимулацију природне регенерације костију. Клиничка студија ове технике показала је да су сви пацијенти у студији имали континуиране стабилне имплантате шест месеци након постављања. Такође је ова метода показала вертикално повећање кости код свих испитаника.[4]
Ринопластика уреди
Бројне различите врсте материјала коришћене су као синусни имплантати током ринопластике. Паришки гипс се често користи током ринопластике и имплантира сему фронтални синус.[5] Такође је пријављено да имплантати који се користе у ринопластици изазивају енофталмус.[6]
Синусни стент уреди
Синусни стентови који су обложени стероидима могу се користити као додатак ендоскопској хирургији синуса. Они су, међутим, користе од од 2015. године, али је њихова употреба недовољно истражена.[7]
Извори уреди
- ^ а б в AlGhamdi, Ali Saad Thafeed (2011-12-16). „Osteotome Maxillary Sinus Lift Using Bovine Bone and Calcium Sulfate: A Case Series”. Clinical Implant Dentistry and Related Research. 15 (2): 153—159. ISSN 1523-0899. PMID 22176672. doi:10.1111/j.1708-8208.2011.00420.x.
- ^ Sbordone L, Toti P, Menchini-Fabris G, Sbordone C, Guidetti F (2009). „Implant success in sinus-lifted maxillae and native bone: a 3-year clinical and computerized tomographic follow-up”. The International Journal of Oral & Maxillofacial Implants. 24 (2): 316—24. PMID 19492648.
- ^ Tidwell JK, Blijdorp PA, Stoelinga PJ, Brouns JB, Hinderks F (август 1992). „Composite grafting of the maxillary sinus for placement of endosteal implants. A preliminary report of 48 patients”. International Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 21 (4): 204—9. PMID 1328414. doi:10.1016/S0901-5027(05)80219-X.
- ^ Simonpieri, Alain; Choukroun, Joseph; Corso, Marco Del; Sammartino, Gilberto; Ehrenfest, David M. Dohan (2011). „Simultaneous Sinus-Lift and Implantation Using Microthreaded Implants and Leukocyte- and Platelet-Rich Fibrin as Sole Grafting Material: A Six-Year Experience”. Implant Dentistry (на језику: енглески). 20 (1): 2—12. ISSN 1056-6163. PMID 21278521. S2CID 11294041. doi:10.1097/ID.0b013e3181faa8af.
- ^ Raghavan, Ullas; Jones, Nick S.; Romo III, Thomas (2004-05-01). „Immediate Autogenous Cartilage Grafts in Rhinoplasty After Alloplastic Implant Rejection”. Archives of Facial Plastic Surgery (на језику: енглески). 6 (3): 192—196. ISSN 1521-2491. PMID 15148130. doi:10.1001/archfaci.6.3.192.
- ^ Eloy, Jean Anderson; Jacobson, Adam Saul; Elahi, Ebrahim; Shohet, Michael Robert (2006). „Enophthalmos as a Complication of Rhinoplasty”. The Laryngoscope (на језику: енглески). 116 (6): 1035—1038. ISSN 0023-852X. PMID 16735922. S2CID 45753208. doi:10.1097/01.mlg.0000217254.22699.09.
- ^ Huang, Zhenxiao; Hwang, Peter; Sun, Yan; Zhou, Bing (2015-06-10). Cochrane ENT Group, ур. „Steroid-eluting sinus stents for improving symptoms in chronic rhinosinusitis patients undergoing functional endoscopic sinus surgery”. Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески) (6): CD010436. PMID 26068957. doi:10.1002/14651858.CD010436.pub2.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
