Википедија

Скала HAS-BLED

Скала HAS-BLED важан је клинички алат или систем бодовања развијен за процену једногодишњег ризика од великог крварења[а] код пацијената са фибрилацијом срчаних преткомора (АФ) који узимају лекове за разређивање крви (антикоагулансе).[1]

Скала HAS-BLED
Сврхапроцену једногодишњег ризика од великог крварења код пацијената са фибрилацијом срчаних преткомора

Ова скала се користи заједно са скалом CHA2DS2-VAS.[2]

Историја уреди

Превенција можданог удара уз одговарајућу употребу антитромботичке терапије била је и кроз историју остала апсолутно централна тема за укупну стратегију лечења пацијената са преткоморском фибрилацијом (АФ).

Прва разматрање процена ризика од можданог удара обухватала су пазличите факторе ризика који су коришћени да би се извела шема стратификације ризика од можданог удара, која је „вештачки“ категорисала пацијенте у слојеве ниског, умереног и високог ризика од можданог удара. Тако су се пацијенти са највећим ризиком моли идентификовати за терапију варфарином. Многи од ових фактора ризика изведени су из група које нису користиле варфарин у кохорти историјских испитивања, где је само <10% прегледаних пацијената било рандомизовано, а многи фактори ризика нису систематски тражени, нити доследно дефинисани. Са доступношћу нових оралних антикоагуланса који су алтернатива варфарину, јавила се потреба да се укључи што више уобичајени фактори ризика од можданог удара, и да се испитивање више фокусира на идентификацију „пацијента са заиста ниским ризиком“ са АФ којима није потребна никаква антитромботичка терапија.

Тако је настала скала HAS-BLED, која је развијена 2010. године oд стране групе научника на челу са Роном Пистерсоном, на основу података добијених од 3.978 испитаника са преткоморском фибрилацијом прикупљених од стране удружења Euro Heart Survey (које своје податке прикупља од националних регистара и у сарадњи са националним кардиолошким друштвима, са циљем да се кроз националне регистре континуирано прати квалитет неге на националном и локалном нивоу као неопходног предуслова за ефикасно побољшање лечења срчаних болесника).[1] У овој студији неки од пацијената (65%) узимали су оралне антикоагулансе (од којих је 13% било са аспирином и/или клопидогрелом), 24% је било на антитромбоцитним агенсима , а 10% није узимало никакву антиагрегантну терапију. Стопе крварења су биле 0,75%, 0,97% и 1,42%, респективно, што је добро корелирало са HAS-BLED резултатима.[3]

Пре објављивања скала HAS-BLED 2010. године,[1] коришћен је старији, компликованији алгоритам под називом HEMORR2HAGES.[4] Временом скала HAS-BLED је стекала популарност у односу на HEMORR2HAGES због своје једноставности и благо супериорне предиктивне способности.

Примена уреди

Услови Бодови
 H   Хипертензија: (неконтролисана, систолни притисак >160 mmHg)
1
 A  Абнормална функција бубрега: дијализа, трансплантација, Cr >2,26 mg/dL or >200 µmol/L

Абнормална функција јетре: цироза или билирубин >2x већи од нормалног или АСТ/АЛТ/АП >3х већи од нормалног

1

1
 S  Мождани удар: претходна историја можданог удара
1
 B  Кварење: претходно велико крварење или предиспозиција за крварење
1
 L  Лабилан ИНР: (нестабилан/висок ИНР), време у терапијском опсегу < 60%
1
 E  Особе старије од 65 година
1
 D  Претходна историја употребе алкохола или дрога (≥ 8 пића/недељно)

Употреба лекова који предиспонирају крварење: (антитромбоцитни агенси, НСАИЛ) )

1

1

Пацијенти са високим ризиком од крварења (HAS-BLED скор ≥ 3 бода) требало би да се подвргну редовном клиничком прегледу након почетка оралне антикоагулације.[5]

Добијени резултати на скали HAS-BLED крећу се између 0 и 9 бодова и засновани су на седам параметара са пондерисаном вредношћу од 0-2. У том смислу назив HAS-BLED скале настао је као скраћеница од почетних слова следећих симптома:

Добијени резултати на скали HAS-BLED крећу се између 0 и 9 бодова и засновани су на седам параметара са пондерисаном вредношћу од 0-2. У том смислу назив HAS-BLED скале настао је као скраћеница или акроним од почетних енглеских слова следећих симптома:

  • Hypertension (Хипертензија)
  • Abnormal renal and liver function (Абнормална функција бубрега и јетре
  • Stroke (Мођдани удар)
  • Bleeding (Крварење)
  • Labile INR (Лабилан ИНР)
  • Elderly (Старије особе)
  • Drugs or alcohol (Дрога или алкохол)

Студија која је упоређивала скакле HEMORR2HAGES, ATRIA и HAS-BLED показала је супериорне перформансе скале HAS-BLED у поређењу са резултатима друге две скале.[6] Међутим постоје различити докази о поређењу GARFIELD-AF резултата крварења у односу на HAS-BLED.[7][8]

Смернице Европског кардиолошког друштва (ЕСЦ) из 2020. године препоручују да се код преткоморске фибрилације препоручују процена ризика од крварења HAS-BLED скалом ризика од крварења као једноставна и лака метода израчунавања,[9] при чему резултат ≥3 указује на „висок ризик“ и одређени опрез и редован преглед пацијента.[10]

HAS-BLED скор је такође потврђен у кохорти која је испитивала антикоагулацију код 7.329 пацијената са АФ.[11] У овој студији, HAS-BLED скор је понудио одређено побољшање у предиктивним способностима за ризик од крварења у односу на претходно објављене шеме за процену ризика од крварења и био је једноставнији за примену.[11]

Са вероватном доступношћу нових оралних антикоагуланса који избегавају ограничења варфарина (и могу чак бити сигурнији), вероватна је распрострањенија употреба оралне антикоагулантне терапије за превенцију можданог удара у АФ.

Иако се њихова употреба препоручује у смерницама за клиничку праксу,[12] они су само умерено ефикасни у предвиђању ризика од крварења и немају добар учинак у предвиђању хеморагичног можданог удара.[13]

При коришћењу ове скале треба имати у виду да ризик од крварења може бити повећан код пацијената на хемодијализи.[14]

Резултати и значај уреди

Оцена ≥3 указује на „висок ризик“, али не значи нужно да се не може дати антикоагулант, јер неки фактори ризика могу бити модификовани.[15]

Висок резултат на HAS-BLED скали омогућава клиничару да „означи” пацијенте са потенцијалним ризиком од озбиљног крварења на информисан начин, уместо да се ослања на нагађања. Ово последње може бити опасно, јер се показало да клиничари слабо процењују ризик од крварења.[16]

HAS-BLED резултат такође наводи клиничаре на размишљање о потенцијално реверзибилним факторима ризика за крварење, нпр. неконтролисани крвни притисак (X у HAS-BLED ), лабилни ИНР ако су на варфарину (L у HAS-BLED ) и истовремена употреба аспирина/ НСАИЛ (D у HAS-BLED ). HAS-BLED скор такође предвиђа велика крварења код пацијената (и са АФ и без АФ) који су подвргнути терапији за премошћивање.[17]

Ризик од крварења и ризик од можданог удара су уско повезани. Они пацијенти са АФ и високим HAS-BLED резултатом имају већу нето клиничку корист од оралне антикоагулације када уравнотеже исхемијски мождани удар са интракранијалним крварењем.[18][19] Ово је без обзира на слојеве ризика од можданог удара, да ли су процењени помоћу скале CHADS2 или скале CHA2DS2-VASc, са изузетком скале CHA2DS2-VASc скор=0, где је нето клиничка корист била негативна а одражавајући статус је „заиста ниског ризика“ и код таквих пацијената резултовало би потпуним искључивањем терапије варфарином.[18]

Интерпретација резултата[20]
Бодова Крварење на 100 пацијент-годишње.[21] Ризик од великог крварења.[22] Препорука
0 1,13 0,9 % Низак ризик од великог крварења

Треба размотрити антикоагулацију

1 1,02 3,4 % Умерени ризик од великог крварења

Може се размотрити антикоагулација

2 1,88 4,1 %
3 3,74 5,8 % Висок ризик од великог крварења

Опрез са антикоагулацијом.

Требало би размотрити алтернативе.

4 8,7 8,9 %
5 12,5 9,1 %
> 5 - - Веома висок ризик од великог крварења

Напомене уреди

  1. ^ Велико крварење се дефинише као интракранијално крварења, које захтева хоспитализацију и/или трансфузија крви и смањење хемоглобина >2 g/d/l.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Pisters, Ron; Lane, D. A.; Nieuwlaat, R; De Vos, C. B.; Crijns, H. J.; Lip, G. Y. (2010). „A Novel User-Friendly Score (HAS-BLED) to Assess 1-Year Risk of Major Bleeding in Patients with Atrial Fibrillation”. Chest. 138 (5): 1093—100. PMID 20299623. doi:10.1378/chest.10-0134. .
  2. ^ Dan, Gheorhe-Andre; Steffel, Jan (2019). "4.1. Atrial fibrillation". In Kaski, Juan Carlos; Kjeldsen, Keld Per (eds.). The ESC Handbook on Cardiovascular Pharmacotherapy. Oxford: Oxford University Press. pp. 201–203.
  3. ^ Pisters R , Lane DA , Nieuwlaat R , et al . A novel user-friendly score (HAS-BLED) to assess 1-year risk of major bleedingin patients with atrial fibrillation: The Euro Heart Survey . Chest. 2010 ;138 (5): 1093
  4. ^ Gage, B. F.; Yan, Y.; Milligan, P. E.; Waterman, A. D.; Culverhouse, R.; Rich, M. W.; Radford, M. J. (2006). „Clinical classification schemes for predicting hemorrhage: Results from the National Registry of Atrial Fibrillation (NRAF)”. Am Heart J. 151 (3): 713—9. PMID 16504638. doi:10.1016/j.ahj.2005.04.017. 
  5. ^ „Bleeding Risk in Atrial Fibrillation: HAS-BLED Score”. reference.medscape.com. Приступљено 2023-04-25. 
  6. ^ Apostolakis, Stavros; Lane, Deirdre A.; Guo, Yutao; Buller, Harry; Lip, Gregory Y. H. (28. 8. 2012). „Performance of the HEMORR(2)HAGES, ATRIA, and HAS-BLED bleeding risk-prediction scores in patients with atrial fibrillation undergoing anticoagulation: the AMADEUS (evaluating the use of SR34006 compared to warfarin or acenocoumarol in patients with atrial fibrillation) study”. Journal of the American College of Cardiology. 60 (9): 861—867. ISSN 1558-3597. PMID 22858389. doi:10.1016/j.jacc.2012.06.019  . 
  7. ^ Fox, Keith A. A.; Lucas, Joseph E.; Pieper, Karen S.; Bassand, Jean-Pierre; Camm, A. John; Fitzmaurice, David A.; Goldhaber, Samuel Z.; Goto, Shinya; Haas, Sylvia; Hacke, Werner; Kayani, Gloria (21. 12. 2017). „Improved risk stratification of patients with atrial fibrillation: an integrated GARFIELD-AF tool for the prediction of mortality, stroke and bleed in patients with and without anticoagulation”. BMJ Open. 7 (12): e017157. ISSN 2044-6055. PMC 5778339  . PMID 29273652. doi:10.1136/bmjopen-2017-017157. 
  8. ^ Proietti, Marco; Rivera-Caravaca, José Miguel; Esteve-Pastor, María Asunción; Romiti, Giulio Francesco; Marin, Francísco; Lip, Gregory Y. H. (18. 9. 2018). „Predicting Bleeding Events in Anticoagulated Patients With Atrial Fibrillation: A Comparison Between the HAS-BLED and GARFIELD-AF Bleeding Scores”. Journal of the American Heart Association. 7 (18): e009766. ISSN 2047-9980. PMC 6222935  . PMID 30371183. doi:10.1161/JAHA.118.009766. 
  9. ^ Hindricks, Gerhard; Potpara, Tatjana; Dagres, Nikolaos; Arbelo, Elena; Bax, Jeroen J.; Blomström-Lundqvist, Carina; Boriani, Giuseppe; Castella, Manuel; Dan, Gheorghe-Andrei; Dilaveris, Polychronis E.; Fauchier, Laurent (2020-08-29). „2020 ESC Guidelines for the diagnosis and management of atrial fibrillation developed in collaboration with the European Association of Cardio-Thoracic Surgery (EACTS)”. European Heart Journal. 42 (5): 373—498. ISSN 1522-9645. PMID 32860505. doi:10.1093/eurheartj/ehaa612  . 
  10. ^ Lip, Gregory Y.H. (2011). „Implications of the CHA2DS2-VASc and HAS-BLED Scores for Thromboprophylaxis in Atrial Fibrillation”. The American Journal of Medicine. 124 (2): 111—4. PMID 20887966. doi:10.1016/j.amjmed.2010.05.007. 
  11. ^ а б Lip, Gregory Y.H.; Frison, Lars; Halperin, Jonathan L.; Lane, Deirdre A. (2011). „Comparative Validation of a Novel Risk Score for Predicting Bleeding Risk in Anticoagulated Patients with Atrial Fibrillation”. Journal of the American College of Cardiology. 57 (2): 173—80. PMID 21111555. doi:10.1016/j.jacc.2010.09.024  . 
  12. ^ Camm, A. J.; Lip, G. Y. H.; De Caterina, R.; Savelieva, I.; Atar, D.; Hohnloser, S. H.; Hindricks, G.; Kirchhof, P.; Bax, J. J.; Baumgartner, H.; Ceconi, C.; Dean, V.; Deaton, C.; Fagard, R.; Funck-Brentano, C.; Hasdai, D.; Hoes, A.; Kirchhof, P.; Knuuti, J.; Kolh, P.; McDonagh, T.; Moulin, C.; Popescu, B. A.; Reiner, Z.; Sechtem, U.; Sirnes, P. A.; Tendera, M.; Torbicki, A.; Vahanian, A.; et al. (2012). „2012 focused update of the ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation: An update of the 2010 ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation”. European Heart Journal. 33 (21): 2719—47. PMID 22922413. doi:10.1093/eurheartj/ehs253  . 
  13. ^ Shoeb, Marwa; Fang, Margaret C. (2013). „Assessing bleeding risk in patients taking anticoagulants”. Journal of Thrombosis and Thrombolysis. 35 (3): 312—9. PMC 3888359  . PMID 23479259. doi:10.1007/s11239-013-0899-7. 
  14. ^ Elliott, Meghan J.; Zimmerman, Deborah; Holden, Rachel M. (2007). „Warfarin Anticoagulation in Hemodialysis Patients: A Systematic Review of Bleeding Rates”. American Journal of Kidney Diseases. 50 (3): 433—40. PMID 17720522. doi:10.1053/j.ajkd.2007.06.017. 
  15. ^ Kiser, Kathryn (2017). Oral Anticoagulation Therapy: Cases and Clinical Correlation. Springer. . Kiser, Kathryn (31. 5. 2017). Oral Anticoagulation Therapy: Cases and Clinical Correlation. Springer. стр. 20. ISBN 9783319546438. .
  16. ^ Lip, G. Y.; Zarifis, J.; Watson, R. D.; Beevers, D. G. (1996). „Physician variation in the management of patients with atrial fibrillation”. Heart. 75 (2): 200—5. PMC 484261  . PMID 8673762. doi:10.1136/hrt.75.2.200. .
  17. ^ Omran, H.; Bauersachs, R.; Rübenacker, S.; Goss, F.; Hammerstingl, C. (2012). „The HAS-BLED score predicts bleedings during bridging of chronic oral anticoagulation. Results from the national multicentre BNK Online bRiDging REgistRy (BORDER)”. Thromb Haemost. 108 (1): 65—7. PMID 22534746. S2CID 31134797. doi:10.1160/TH11-12-0827. .
  18. ^ а б Olesen JB, Lip GY, Lindhardsen J, et al. Risks of thromboembolism and bleeding with thromboprophylaxis in patients with atrial fibrillation: A net clinical benefit analysis using a 'real world' nationwide cohort study. Olesen, J. B.; Lip, G. Y.; Lindhardsen, J.; Lane, D. A.; Ahlehoff, O.; Hansen, M. L.; Raunsø, J.; Tolstrup, J. S.; Hansen, P. R.; Gislason, G. H.; Torp-Pedersen, C. (2011). „Risks of thromboembolism and bleeding with thromboprophylaxis in patients with atrial fibrillation: A net clinical benefit analysis using a 'real world' nationwide cohort study”. Thromb Haemost. 106 (4): 739—49. PMID 21789337. S2CID 20242285. doi:10.1160/TH11-05-0364. .
  19. ^ Friberg, L.; Rosenqvist, M.; Lip, G. Y. (2012). „Net clinical benefit of warfarin in patients with atrial fibrillation: A report from the Swedish atrial fibrillation cohort study”. Circulation. 125 (19): 2298—30. PMID 22514252. S2CID 1306948. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.111.055079. .
  20. ^ „HAS-BLED Score – IN A NUTSHELL” (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-25. 
  21. ^ Pisters, R.; Lane, D. A.; Nieuwlaat, R.; De Vos, C. B.; Crijns, H. J.; Lip, G. Y. (2010). „A novel user-friendly score (HAS-BLED) to assess 1-year risk of major bleeding in patients with atrial fibrillation: The Euro Heart Survey”. Chest. 138 (5): 1093—1100. PMID 20299623. doi:10.1378/chest.10-0134. 
  22. ^ Lip, G. Y.; Frison, L.; Halperin, J. L.; Lane, D. A. (2011). „Comparative validation of a novel risk score for predicting bleeding risk in anticoagulated patients with atrial fibrillation: The HAS-BLED (Hypertension, Abnormal Renal/Liver Function, Stroke, Bleeding History or Predisposition, Labile INR, Elderly, Drugs/Alcohol Concomitantly) score”. J Am Coll Cardiol. 57 (2): 173—180. PMID 21111555. doi:10.1016/j.jacc.2010.09.024. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скала_HAS-BLED&oldid=27543553”