Скок увис без залета

Скок увис без залета или из места је атлетска дисциплина, коју су познавали још у античкој Грчкој, Ова дисциплина није уобичајена данас, али у прошлости то је био олимпијска дисциплина. Данас се може срести у Норвешкој, на Ретроолимпијади (Retrolympics) која се од 2003. одржава сваке године у Немачкој, где су заступљене дисциплине који су некада биле у програму олимпијских игара и користи се код тренинга скакача увис.

ТехникаУреди

 
Техника скока увис без залета

При скоку увис без залета, скакач стоји бочно према летвици. Замахује са обе руке и одразом са обе ноге одбације се увис, да би у вадуху тзв. маказама прекорачио и прескочио лествицу.

Олимпијски спортУреди

Заједно са другим такмичењима скок удаљ без залета је био уврштен у програм Олимпијских игра 1900. у Паризу. Победник је био аметрички скакач Реј Јури који је скоком од 1,65 метара постигао олимпијски рекорд, који је остао до скидања ове дисциплине са програма после Олимпијских игара 1912.

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини скок увис без залета, која је на програму Игара била 4 (5) пута, приказани су у следећој табели са резултатима који су исказани у метрима:

Дисциплина   Резултат   Резултат   Резултат
Париз 1900.
детаљи
Реј Јури
  САД
1,655 Ирвинг Бакстер
  САД
1,25 Луис Шелдон
  САД
1,500
Сент Луис 1904.
детаљи
Реј Јури
  САД
1,60 Џозеф Стадлер
  САД
1,44 Лосон Робертсон
  САД
1,44
Атина 1906.¹ Реј Јури
  САД
1,56 Леон Дипон
  Белгија
Лосон Робертсон
  САД
Мартин Шеридан
  САД
1,40
Лондон 1908.
детаљи
Реј Јури
  САД
1,575 Џон Билер
  САД
Константинос Циклитирас
  Грчка
1,55
Стокхолм 1912.
детаљи
Плат Адамс
  САД
1,63 Бенџамин Адамс
  САД
1,60 Константинос Циклитирас
  Грчка
1,55

¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета. Медаље са ових игара не улазе у збир као олимпијске медаље према тумачењу МОК.

Познати скакачиУреди

Види јошУреди