Троскок без залета

Троскок без залета је стара атлетска дисциплина, коју су познавали још у античкој Грчкој, Ова дисциплина није уобичајена данас, али у прошлости то је био олимпијска дисциплина. Данас се може срести у Норвешкој и на Ретроолимпијади која се од 2003. одржава сваке године у Немачкој, где су заступљене дисциплине који су некада биле у програму олимпијских игара.

ТехникаУреди

 
Реј Јури

Као и код конвенционалног троскока укључене су три фазе скока, са разликом што у овом случају нема залета него се скаче са стартне линије односно одскочне даске. Разлика од данашњег тоскока је и то што је полазни положај стајање на обе ноге спојених стопала (данас се скаче из залета једном ногом). Прва фаза почиње из става мирно, а затим махањем са обе руке, које када дођу иза леђа скакач иде у чучањ и избачај. Скакач у другој фази из скока пада на једну ногу и прави још један корак на истој нози да би у последњој фази доскочио на обе ноге у базен (јаму) са песком. Победник је такмичар који постигне најдужи скок у једном од три до шест покушаја скока.

ТакмичењаУреди

Заједно са другим такмичењима троскок без залета је био уврштен у програмОлимпијских игара 1900. у Паризу. Победник је био аметрички скакач Реј Јури који је скоком од 10,58 метара постигао олимпијски рекорд. Исти атлетичар је победио и на Олимпијским играма 1904 у Сент Луису са 10.547 метара. Интересантно је да су све медаље на оба такмичења освојили амерички спортисти. Ова дисцилина је на после игара 1904. избачена из олимпијског програма.

Олимпијске игре Злато Сребро Бронза
Париз 1900.
детаљи
Реј Јури   САД 10,58 м Ирвинг Бакстер   САД 9,95 м Роберт Гарет   САД 9,50 м
Сент Луис 1904.
детаљи
Реј Јури   САД 10,54 м Чарлс Кинг   САД 10,16 м Џозеф Стадлер   САД 9,60 м

Познати такмичариУреди