Славиша Николин Живковић

Славиша Николин Живковић (Ниш 3. април 1953 — Ниш 1. мај 1990) био је српски писац.

Славиша Николин Живковић
Славиша Николин Живковић.jpg
Славиша Николин Живковић
Датум рођења(1953-04-03)3. април 1953.
Место рођењаНиш
  ФНРЈ
Датум смрти1. мај 1990.(1990-05-01) (37 год.)
Место смртиНиш
  СФРЈ

БиографијаУреди

Славиша је рођен у Нишу, 3. априла 1953. године. Основну школу „Ратко Вукићевић” и Гимназију „Стеван Сремац” завршио је у родном граду. Једно време радио у Електронској индустрији. Писао је и објављивао песме, прозу и есеје.[1] Објављивао у часописима: Књижевна реч, Поља, Видици, Дело, Одјек, Quorum, Стремљења, Јединство, Градина

Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша установило је 2016. књижевну награду која носи име Славише Николин Живковића. Први добитник награде био је Зоран Пешић Сигма (2017). Добитник награде за 2018. годину је Стана Динић Скочајић. Децембра 2019. награда је уручена трећем лауреату, Милошу Гроздановићу.

Славиша Николин Живковић, звани Шака, био је рокер по вокацији, песник по опредељењу, вагабунд и клошар, светски путник без овереног пасоша, раноранилац-риболовац, зен-учитељ, радник у трећој смени, савременик Харолда Фостера, пријатељ Рајнера Фасбиндера, Де Садов лични критичар, човек који је уживо гледао Бен Белу и Јосипа Броза у блиндираној лимузини, џин у затуреном циркусу, спаринг партнер Мајка Тајсона, мајстор за полупроводнике, битник, велики стваралац и визионар.

БиблиографијаУреди

  • Тор за шугаву овцу, песме, „Градина”, Ниш, 1979; Нишки културни центар, 2004;
  • Гримасе, приче, „Видици”, 1988; Нишки културни центар, 2003 ;
  • Паликућа, роман, „Градина”, Ниш, 1991; Нишки културни центар, 2004;
  • Чудни шумар, есеји, Студентски културни центар, 1991; Нишки културни центар, 2004;
  • Штенад, приче из заоставштине, Нишки културни центар, Ниш, 2006.

РеференцеУреди

  1. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011)