Слободан Каличанин

Слободан Каличанин (рођен 27. априла 1969. године у Београду) је бивши српски и југословенски кошаркаш. Играо је на позицији крилног центра за велики број клубова у региону. Са Црвеном звездом освојио је две националне титуле почетком деведесетих година.

Слободан Каличанин
Личне информације
Датум рођења (1969-04-27)27. април 1969.(52 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,11 m
Позиција крилни центар
Про каријера 1988-2004
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1988—1990
1990—1991
1991—1994
1994—1995
1995-1996
1996—1997
1997-1998
1998—1999
1999-2000
2001-2002
2002-2003
2003-2004
Црвена звезда
ИМТ
Црвена звезда
Бобаник
Ибон
Рогашка
Ротердам
Женева
Улм
Електра
Острава
Застава Крагујевац

КаријераУреди

Слободан каличанин је поникао у млађим категоријама Црвене звезде, а 1988. године је први пут убачен у сениорску екипу. После једне сезоне у ИМТ, поново се враћа у Црвену звезду где остаје до 1994. године. Са Црвеном звездом осваја две узастопне титуле Првака Југославије, 1993.[1] и 1994. године.[2] Укупно је у Црвеној звезди одиграо 131 званичних утакмица и на њима постигао 330 поена.[3]

Након одласка из Звезде ни у једном клубу се није задржао дуже од годину дана, а инострану каријеру је окончао у Чешкој Острави[4][5], да би последљу сезону у каријери провео у Застави из Крагујевца.

РепрезентацијаУреди

Слободан Каличанин је са јуниорском репрезентацијом Југославије освојио златну медаљу на Европском првенству 1988. године које се одржавало у Титовом Врбасу. Одиграо је три утакмице на турниру и просечно постизао 5,3 поена.[6]

ИзвориУреди

  1. ^ „Zvezda čeka "pol" od Stojakovića i Tomaševića!”. mondo.rs. Приступљено 30. 6. 2020. 
  2. ^ „Ono što se mora znati o KK Crvena zvezda”. mojacrvenazvezda.net. Приступљено 30. 6. 2020. 
  3. ^ Под црвено-белим обручима, историјат КК Црвена звезда, Жарко Дапчевић, стр.207.
  4. ^ Kalicanin Biography
  5. ^ Slobodan Kalicanin Profile at easyCredit BBL
  6. ^ (језик: енглески)„Kalicanin at the 1988 European Championship for Juniors”. ФИБА. Приступљено 30. 6. 2020. 

Спољашње везеУреди