Слободан пад

У класичној механици, слободан пад је свако кретање тијела гдје је гравитација једино убрзање које дјелује на њега.[1][2] У контексту опште релативности, гдје се гравитација своди на закривљеност простора и времена, тијело у слободном паду нема силу која дјелује на њега.

Слободан пад јабуке
Командант Дејвид Скот спроводи демонстрацију слободног пада током мисије слијетања на мјесец

Објект у техничком смислу термина „слободни пад” не мора нужно да пада у уобичајеном смислу те ријечи. Објект који се креће према горе не би падао, али ако је подложан само гравитационој сили, каже се да је у слободном паду. Мјесец је, дакле, у слободном паду.

У грубо равномјерном гравитационом пољу, у недостатку било које друге силе, гравитација дјелује на сваки дио тијела отприлике једнако, што резултира осјећајем бестежинског стања, стања које се јавља и када је гравитационо поље слабо (као, на примјер, када је далеко од било којег извора гравитације).

Израз „слободан пад” често се користи слободније него у строгом смислу који је изнад дефинисан. Стога се пад кроз атмосферу, без падобрана или уређаја за подизање, често назива слободним падом. Аеродинамичке силе вучења у таквим ситуацијама спречавају их да произведу пуно бестежинско стање, па тако „слободни пад” падобранца, након постизања терминалне брзине, производи осјећај да је тежина тијела подржана улошком ваздуха.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Fizika 1 - 1.7 Slobodan pad”. edutorij.e-skole.hr. Приступљено 28. 12. 2019. 
  2. ^ „Slobodni pad” (PDF). Приступљено 28. 12. 2019. 

Спољашње везеУреди