Словени у Малој Азији
Словени у Малој Азији били су историјска заједница Јужних Словена које је Византија преселила са простора Балкана у Малу Азију. Послије Маврикијевих балканских похода (582—602) и током покоравања Словена на Балкану у 7. и 8. вијеку, велике заједнице су насилно пресељена у Малу Азију као војне јединице против Омејадског калифата.
Историја уреди
7. вијек уреди
Најранији доказ о досељавању Словена са Балкана може бити печат из 650. године.[1] Византинтија је позвала скупине словенских досељеника у Византију 658. и 688/689. године.[2] Византијски цар Констанс II (641—668) населио је заробљене Словене у Малу Азију, а 5000 њих се придружило Абду ел Рахману ибн Халиду 664—665. године.[3]
У Витинији је постојао град Гордосервон, који се помиње 680—681, чије име је вјероватно почиње од Срба које је Констанс II преселио са подручје „око ријеке Вардар” средином 7. вијека[4] (око 649.[5] или 667[6]).
Цар Јустинијан II (685—695) такође је населио чак 30.000 Словена из Тракије у Малу Азију, у покушају да појача војну снагу. Међутим, већина њих, са својим вођом Небулом, пребјегло је на страну Арапа у бици код Севастопоља 692. године.[7]
8. вијек уреди
Бугарска инвазија на сјеверну Грчку подстакла је Византију да пресели велики број Словена 758. за вријеме цара Константина V, а поново 783. из страха да ће стати на страну Бугара током инвазије.[2]
Ширење Бугара изазвало је масовне сеобе Словена, а 762. више од 200.000 људи је побјегло на територију Византије и пресељено у Малу Азију.[8]
Најистакнутији међу малоазијским Словенима био је србин Тома Словен, војни заповједник који је подигао већи дио царства у неуспјешној побуни против Михаила II Аморијца почетком двадесетих година 9. вијека. Иако га хроничар Јосиф Генесије из 10. вијека назива „Тома са језера Гузуру, јерменске расе” већина саврмених научника подржава његово словенског поријекло и вјерује да је његово родно мјесто било у близини Газиура на Понту.[9]
До средине 9. вијека део малоазијских Словена су интегрисани у бугарску народност.[10]
10. вијек уреди
Словени из теме Опсикија (Sklabesianoi) постојали су као посебна скупина у 10. вијеку, служећи као морнари у византијској морнарици.[11]
12. вијек уреди
Срби су устали против Византије 1127—1129, вјероватно уз подршку Угара. Послије византијске побједе дио српског становништва је протјеран у Малу Азију.[12]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Toynbee, Arnold (1973). Constantine Porphyrogenitus and His World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215253-4. Приступљено 10. 1. 2022. „A further settlement of 208,000 Slavs was planted in Bithynia (part, by then, of thema Opsikion), on the River … The earliest piece of evidence for a deportation of Slavs from the Balkan Peninsula to Asia Minor may be a seal inscribed … This seal is dated 'the eighth indiction', and this might be either the year 649/50 or the year 694/5. Since it is on record that 5,000 Slavs deserted from the East Romans to the Arabs as early as 664/5,1 Charanis dates the seal 650, and this dates the first deportation of Slavs from the Balkan Peninsula to Asia Minor in the reign of Constans II …”
- ^ а б Vlasto, A. P. (1970). The Entry of the Slavs Into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs (на језику: енглески). CUP Archive. стр. 9—. ISBN 978-0-521-07459-9. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Stratos 1975, стр. 234.
- ^ Ninić, Ivan (1989). Migrations in Balkan History (на језику: енглески). Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Balkan Studies. стр. 61. ISBN 978-86-7179-006-2. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Serbian Studies (на језику: енглески). North American Society for Serbian Studies. 1995. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Kostelski, Z. (1952). The Yugoslavs: The History of the Yugoslavs and Their States to the Creation of Yugoslavia (на језику: енглески). Philosophical Library. ISBN 978-0-8022-0886-6. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284-1081 (на језику: енглески). Stanford University Press. стр. 26. ISBN 978-0-8047-3163-8. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Cirkovic, Sima M. (2008). The Serbs (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 16—. ISBN 978-1-4051-4291-5. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Lemerle 1965, стр. 264, 270, 284..
- ^ Венедикова, Катерина (1998). Българите в Мала Азия: От древността до наши дни (на језику: бугарски). Тракия ООД. ISBN 978-954-8638-12-8. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Ahrweiler 1966, стр. 402.
- ^ Živković 2008, стр. 269.
Литература уреди
- Komatina, Predrag (2014). „Settlement of the Slavs in Asia Minor During the Rule of Justinian II and the Bishopric των Γορδοσερβων” (PDF). Београдски историјски гласник. 5: 33—42.
- Lemerle, Paul (1965). Thomas le Slave (на језику: француски). Ed. De Boccard. стр. 255—297. Приступљено 10. 1. 2022.
- Ahrweiler, Hélène (1966). Byzance et la mer : la marine de guerre, la politique et les institutions maritimes de Byzance aux VIIe-XVe siècles (на језику: француски). Presses universitaires de France. Приступљено 10. 1. 2022.
- Živković, Tibor (2008). Forging Unity: The South Slavs Between East and West : 550-1150 (на језику: српски). Institute of History. ISBN 978-86-7558-573-2. Приступљено 10. 1. 2022.