Википедија

Случај шпијунаже Рио Тинто

Случај шпијунаже Рио Тинто почео је хапшењем четворо запослених у шангајској канцеларији Рио Тинто 5. јула 2009. године, у Народној Републици Кини, који су касније оптужени за мито и шпијунажу. Два дана касније, ухапшен је и извршни директор за увоз Шоуганг групе и Лаиганг групе .[1][2] Запосленицима Рио Тинта, Аустралијанцу Стерн Ху и тројици кинеских колега (Ванг Јонг, Ге Минћианг и Лиу Цаикуи) почело је суђење у Шангају у понедељак, 22. марта 2010. године.[3]

Влада је пре почетка суђења одустала од оптужби за наводну крађу пословне тајне, а оптужени су признали да су током суђења примили мито.[4]

Након суђења, Стерн Ху је осуђен на 10 година затвора.[5] Ху и другим осуђеним руководиоцима је такође раскинуо радни однос од стране Рио Тинто Лтд.[6] Извештава се да је мотив отказа у вези са кршењем понашања, при чему је Рио Тинто прихватио пружене доказе који показују случајеве подмићивања. Рио Тинто је навео да суђење неће утицати на пословне везе, рекао је његов извршни директор.[7]

Хапшења су уследила током тешких преговора о цени гвоздене руде за период 2009-2010. Након наглог повећања у 2008. години, кинески произвођачи челика су се надали да ће цене гвожђа поново пасти због глобалне рецесије.[8] Запослени у Рио Тинту оптужени су да су подаци о индустрији кључни за преговоре превише детаљни да би били легално добијени.[9] У четвртак, 16. јула Ројтерс је известио да је Рио Тинто евакуисао своје истраживачко особље у индустрији гвожђа и челика из Шангаја дан раније, као и „ друге стране групе... све док услови не постану извеснији.“[10]

Хапшења су такође уследила убрзо након што је Рио Тинто одбио да прода део компаније кинеској државној компанији Chinalco. Chinalco тренутно поседује 9,3% Рио Тинта; додатна инвестиција би подигла власнички удео компаније у Рио Тинту на 18,5%. Предложени договор наишао је на снажно политичко противљење у Аустралији, а Рио Тинто је уместо тога одлучио да прикупи новац преко постојећих акционара и формирањем заједничког предузећа са компанијом BHP Billiton. [11]

Рио Тинто је преговарао у име компанија Vale, BHP Billiton. и себе као конзорцијума са кинеском страном коју је представљала CISA. Традиционално је улогу кинеске стране имао Baosteel.[12]

Оптужбе објављене на веб-страници коју контролише Кинески Биро за државне тајне, у којој се наводи да су велике количине "обавештајних података и података" пронађене на компјутерима ухапшених радника компаније Рио Тинто. У извештају о објављивању веб-сајта филијале кинеске националне тајне, оптужен је Рио Тинто да „поткупљује и откупљује, извлачи обавештајне податке... и добија ствари преваром“, током кључних годишњих преговора о ценама руде гвожђа.[13]

Јианг Рукин, кинески запосленик у Управи за заштиту државних тајни провинције Ђангсу, оптужио је Рио Тинто за наношење штете кинеској економији у вредности од 100 милијарди долара у периоду од 6 година.[14]

Вечерње вести Чонгкинга (重庆晚报) тврде да су последице шпијунског скандала 5. јула нанеле штету компанији Рио Тинто и њеној репутацији у вредности до 100 милијарди јуана у цени акција (14,6 милијарди долара).[15] Подаци са тржишта акција показују да су акције Рио Тинта заправо почеле да опадају 12. јуна, 23 дана пре него што је пријављен скандал у случају шпијунаже.[16][17]

Рио Тинто је платио 5 милиона долара Хенрију Кисинџеру да саветује компанију како да се дистанцира од Хуа.[18]

У августу 2009. BHP Billiton је позвао да се руда гвожђа тргује на отвореном тржишту као што се ради и са другим производима. Финансијски директор Алекс Ванселоу изјавио је да би продаја гвоздене руде на отвореном тржишту попут бакра значила да ће се послови обављати на транспарентнији начин и да случајеви као што је случај Стерн Ху неће бити могући. Још једна корист би била да би инвеститори имали бољу представу о кретању цена.[19]

Референце

уреди
  1. ^ Govt: Proof against Rio spies sticks
  2. ^ 莱钢海运部门负责人"涉力拓间谍案"被调查 (на језику: Chinese). 南方网-腾讯网. 2009-07-15. Архивирано из оригинала 22. 7. 2009. г. Приступљено 2009-07-18. 
  3. ^ „Rio Tinto signs mining deal with China's Chinalco”. BBC News. 2010-03-19. Приступљено 20. 3. 2010. 
  4. ^ „Chinese court sentences Hu to 10 years”. Sydney Morning Herald. 29. 3. 2010. 
  5. ^ AAP, March 29, 2010, Hu given 'tough sentence', says Smith, Yahoo!7 News
  6. ^ AAP, March 29, 2010, Rio Tinto fires Hu, other jailed execs Архивирано 2010-04-01 на сајту Wayback Machine, Yahoo!7 News
  7. ^ AAP, March 29, 2010, China bond won't be broken: Rio Tinto Архивирано 2010-04-01 на сајту Wayback Machine Yahoo!7 News
  8. ^ 'Iron ore pricing system near collapse as talks go on', Sydney Morning Herald, 2009-06-30.
  9. ^ Qi, Z & Hao, T 'Bribery is widespread' in Rio case, China Daily, 2009-07-15.
  10. ^ Regan, J 'Rio Tinto moves iron, steel staff out of China', Reuters, 2009-07-16.
  11. ^ "China detains Rio Tinto executive on spying charges", Mining Engineering, August 2009, p.11.
  12. ^ Sainsbury, Michael (20. 8. 2009). „China drops CISA being in charge of iron ore talks”. The Australian. Приступљено 20. 8. 2009. 
  13. ^ Foster, Peter (2009-08-10). „Chinese website slams Rio Tinto "espionage"”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 15. 8. 2009. 
  14. ^ „Rio Tinto Accuser Says Article Was His Own Opinion (Update5)”. Bloomberg News. Приступљено 15. 8. 2009. 
  15. ^ „Rio Tinto espionage case causes damage to commercial reputation worth 100 billion yuan”. Приступљено 15. 8. 2009. 
  16. ^ „Google Finance: Rio Tinto (Public, ASX:RIO)”. Приступљено 15. 8. 2009. 
  17. ^ „ASX: Rio Tinto (Public, ASX:RIO)”. Приступљено 15. 8. 2009. 
  18. ^ Garnaut, John (27. 3. 2015). „Henry Kissinger paid $5m to steer Rio Tinto through Stern Hu debacle and consolidate China links”. Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 6. 7. 2018. 
  19. ^ „BHP: iron ore reform could have prevented Rio case”. Приступљено 16. 8. 2009.  [мртва веза]

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Случај_шпијунаже_Рио_Тинто&oldid=28302037”