Смиловска језера
Сават I и Сават II или Смиловска језера су водене површине и у сливу реке Нишаве. Административно језера се налаза у општини Димитровград.[1] Ове вештачке акумулације направљене су у рејону Забрђа, у крашкој Одоровачко-смиловској котлини (на око 700 метара надморске висине) у близини села Смиловаца, по коме се називају и Смиловска језера. У близини се налази чувена природна реткост Петрлашка пећина и манастири Света Петка и манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.
| Смиловска језера | |
|---|---|
.jpg) | |
| Координате | 43° 02′ 27″ С; 22° 30′ 20″ И / 43.0408° С; 22.5056° И |
| Тип | вештачка акумулација |
| Земље басена |  СрбијаСрбија |
| Површина | 28 km2 |
| Прос. дубина | 6 m |
| Макс. дубина | 7 m |
| Запремина | 503000 km3 |
| Над. висина | 700 m |
| Насеља | Димитровград |
  Смиловска језера | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Положај и пространство уреди
Језера Сават I и Сават II се налазе се у Одоровском пољу између села Смиловци, Радејна и Протопопинци. Површина језера Сават I је око 3 ha, са дужином око 300 m, а језера Сават II око 26 ha са дужином око 1.100 m.
Географске одлике уреди
Језера Сават I и Сават II се налазе на надморској висини од око 700 m. Образована су 1979, односно 1985. године. Површина Савата I је око 5,3 хектара, са акумулацијом од 83.000 кубних метара воде и највећом дубином од 6 метара, а површина Савата II је око 22 хектара, са акумулацијом од 420.000 кубних метара воде и највећом дубином од 6 метара.[2]
Прихрањују се примарно водом из извора који се налазе на њиховом дну.
Намена уреди
Ова језера која су власништво Земљорадничке задруге „Сточар” из Димитровграда, направљена су 1979, односно 1985. године, због мелиорације, односно одводњавања у пролеће и наводњавања у лето и јесен, плодног пространог крашког, Одоровског поља. Тренутно се не користе за ту намену већ у рекреативне намене, пре свега спортски риболов.[3] Маја 2010. године из језера је истицало око 15 литара воде у секунди.[4]
Пошто никад нису у потпуности стављена у своју основну функцију, језера су временом порибљена и стављена на газдовање Удружењу спортских риболоваца „Нишава" у Димитровграду.
Удружењу спортских риболоваца „Нишава” из Димитровграда, а после тога Удружењу спортских риболоваца „CARP“. Показала су се као идеална за узгој рибе и спортски риболов, па су задњих година омиљена дестинација многих спортских риболоваца из Димитровграда, Пирота, Ниша и других места. Језера су богата шараном, штуком, сомом, црвенперком, бодорком, америчким сомићем, карашем и другом рибом. Годишњи капацитет је производња и изловљавање 30 — 50 тона рибе.[5][6]
Удружењу спортских риболоваца има рибочуварску службу, која врши контролу пецања, које је дозвољено само са годишњом или дневном дозволом које важе само за ова језера.
Галерија уреди
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Вукашин У. Минчић (1989): Упознај свој завичај, Пирот
- ^ „Смиловска језера и друге приче”. РТС Београд, 15.6.2011. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Сават I и Сават II У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017), Ниш, 2015. стр. 172.
- ^ Ђокић М. (2010): Хидрогеографска студија реке Јерме. Магистарски рад. Географски факултет, Београд
- ^ Стратегија развоја туризма општине Димитровград 2009 – Економски факултет Универзитета у Београду
- ^ Стратегија развоја спорта 2009 – 2013 - Општина Димитровград
Литература уреди
- „Група аутора”. Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
Спољашње везе уреди
- Смиловска језера Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2019)
- Vodič kroz Srbiju - Smilovska jezera
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)